На Цвијети празну јемо Господњи улазак у Јерасалим догађај који потврђује бројна старозавјетна пророштва о Месији, а који је значајан још и по томе што њим почињу збивања везана за Христово страдање. Издаја, суђење и распеће Бога, пред људима. То су кључне теме црквене теологије и јеванђелске објаве, па овај улазак у Јерасалим, ово кретање према Светом Граду, покреће наше духовне силе, емоције, мисли, хтјења – да и ми учествујемо у њима. Да доживимо љубав и стрепњу ученика на посљедњој вечери са Учитељем; да осјетимо горчину и страх издаје; невјерицу пред смрћу Онога који је Бесмртан; бол и тугу над Његовим гробом…. и да се, сваки пут, и поједнично и као заједница људи, препознамо и опредјелимо, гдје припадамо. Јесмо ли са Христом, или против Њега, или смо на удаљености, бе збједној, равнодушној, према свему?
Ове године, тај покрет, та кретња према Јерасалиму у који
Исус улази праћен свачаним махањем палми, врба или цвијећа (по којима празник и
носи име: Цвијети, Врбица, Недјеља палми) код нас у Црној Гори добија и једну
креативну димензију, која окупља младе људе изван бо гослужбене форме, а опет у
контексту Светиње, и на путу према њој. Православна Црква у Црној Гори
(Митрополија Црногорско-приморска и Епархија Будимљанско-никшићка) заједно са
Атлетским клубом „Никшић“ и никшићком градском управом, организује полумаратон,
у недјељу 09. априла, на Цвијети, на стази од Никшића до Манастира Осторга.
http://www.ostroskipolu maraton.com/
Прва маратонска трка у античком свијету истрчана је да би
била објављена велика побједа која се збила – а ова наша никшићко-острошка трчи
се, да би та побједа (која ће се тек збити) била најављена. Побједа живота над
смрћу.
Осим што ћемо овим такмичењем добити један лијепи, здрави и
релаксирајући друштвени догађај, који ће сабрати доста тзв. позитивне енергије,
пуно младости, и људе који ће, тим поводом, посјетити никшићку општину; поред
тога што ће Црна Гора тога дана бити промотер древне максиме да су душевно и
тјелесно здравље снажно повезани и ј међусобно условљени, стављање друштвену
свијест ове трке у дане поменутог црквеног празника, а њене стазе у сјен Острошке
светиње, подсјећа нас да припадамо библијској цивилизацији, и да најбоље
функционишемо онда, када наш ритам (појединачни и друштвени), ускладимо са
ритмом и распоредом дешавања која су одавно уписана у наш генетски код и
друштвену свијест.
Није ли наша прва штампана књига Октоих (црквени
осмогласник)? Није ли један од најљепших и најстаријих културних споменика Црне
Горе Мирослављево је ванђеље? Није ли Његош „Лучу“ написао у ове дане Часног
васкршњег поста? Је ли прва зграда нововјековне црногорске „владе“ био Цетињски
манастир, а први простор за „скупштинска засједања“ гумно испред истог
манастира? Је ли се Граховачка битка збила на Спасовдан? Да ли је Законик књаза
Данила 1855. проглашен на Ђурђевдан, а Устав краља Николе 1905. на Светог
Николу? Зар није Црна Гора, од књажевине постала краљевина на Вељу Госпођу
1910? Рекло би се док смо свој ритам управљали према вишњим догађајима, онда је
и у нашим догађајима бивало нешто више и вишње.
Наравно, данас живимо у секуларној и грађанској држави, и не
би било исправно тражити исти однос према црквеним датумима, који су имали они
који су створили нововјековну Црну Гора. Мада, чини ми се, да је у конфесинално
опредијељеној петровићкој Црној Гори било више грађанског и секуларног, него у
овој данас! Али зато данас постоји онај не-владин сектор (не мислим само на оне
званичне НВО), који има капацитет да споји један атлетски куб са једном
вјерском манифестацијом, у дан када нпр. ове године, православци и римокатолици
заједно славе Цвијети, и да сви заједно… потрчимо ка нечем вишем и бољем што је
изнад нас, што је испред нас.
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић
Извор: Вијести/Митрополија црногорско-приморска
Фото: Борис Мусић
Нема коментара:
Постави коментар