11111111111111

Претражи овај блог

понедељак, 27. март 2017.

Сабор свештенства и свештеномонаштва двије Епархије у Пљевљима

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије служио је са свештенством и свештеномонаштвом Епархије будимљанско-никшићке и Епархије милешевске 24. марта 2017. године свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице у Пљевљима.

Овом приликом обављена је света тајна исповијести свештенства двеју Епархија, а свештенике и народ су исповиједали протојереј-ставрофор Милутин Андрић, архимандрит Исаија (Крговић) и игуман Арсеније (Самарџић).

Сабраном свештенству, монаштву и вјерном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ г. Јоаникије, који је казао да има прилично симболике у томе што су се данас сабрали на овом светом мјесту – манастиру Свете Тројице, јер на Тројичиндан Бог Отац је преко Сина свога излио благодат Светог Духа на своју Цркву и учинио је тијелом Христовим, а на апостоле Господње сишли су огњени језици.

-Ти огњени језици били су видљиви знак невидљиве силе Духа Светог, Духа Божје мудрости, истине, правде, сваке врлине и Божанског живота којим су се испунили и надахнули Свети апостоли Господњи. Послије Тројичиндана, када су се укријепили пуномоћством, силом с висине, обукли се у Божју свјетлост, у Божју правду, истину, постали су неустрашиви у тадашњој безбожној, паганској, многобожачкој, помраченој Римској империји која је робовала идолопоклонством идолослужења, рекао је Владика.

-Смјело су проповиједали ријеч истине по Римској империји и осталим незнабожачким земљама.Апостоли, некада страшивице, кукавице, по људској слабости, сви до једног, осим Светог Јована Богослова, који се упокојио природном смрћу, посвједочише име Христово ријечју, дјелом и животом до смрти, сви су пострадали мученички, рекао је Владика, наводећи каопримјере страдања Светих апостола Петра и Павла и осталихкоји су своју ријеч запечатили мученичком крвљу.

-Тако се свједочи Јеванђеље, чесни оци, као што су и многи из рода нашег посвједочили Јеванђеље у вијеку који је прошао, за који су се многи надали да ће бити вијек просперитета, среће и благостања, а он је, нажалост, био вијек страдања Цркве. После толико вјекова, опет се појавише свједоци Господњи који крвљу својом запечатише своју вјеру, а међу њима и игуман ове свете обитељи свештеномученик Серафим Жарић, прота Душан Пријовић, много свештенства из Црне Горе, подсетио је Владика.

-Још ми не знамо шта нам се све издогађало, али оно што је најважније, многи из Црне Горе посвједочише своју вјеру и своју проповијед до смрти, храбро и неодступно, њима на челу је Свети свештеномученик Јоаникије Липовац, с њиммноги други и свештеници из пљеваљског краја, истакао је Његово Преосвештенство.

Указујући на сву узвишеност и достојанство свештеничке службе, Владика је казао да ју је Бог из своје безграничне љубави повјерио грешним људима у складу са првобитном замишљу да човјек буде свештенослужитељ, који ће овај кварни свијет да оплемењује и призива Божју милост, Божју благодат на сву васељену.

-Онај Који је излио своју милост, Божју благодат на овај свијет, то је сам Господ, а нас је удостојио да будемо Његови саслужитељи. Он је Архијереј вјечни, а ми смо Његови саслужитељи. Ми који се зовемо архијерејима, свештеницима, ђаконима смо удостојени да будемо Његови саслужитељи. Највеће достојанство, веће од царског које је Бог дао човјеку. Зато да будемо одговорни, да проповиједамо јеванђеље Божје, прије свега, својим примјером и својим животом, а онда и ријечју, и да сазивамо народ на молитву. То је прва и основна служба, дужност свештеника да окупља народ Божји око имена Христовог у храму Божјем, да га чини заједничарем славе Божје, а остало ће Господ устројити и уредити. Да позивамо народ Божји да се храни небеским хљебом, да се напаја небеским пићем и у току поста и у току мрса, поручио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије, закључујући на крају бесједе:

-Нека буде срећан и благословен наш данашњи окуп свештенства Епархије милешевске и Еапрхије будимљанско-никшићке, да се саберемо, да се видимо уочи Васкрсења Христовог, да се једни другима обрадујемо и укријепимо за велике дане који долазе, за улазак у Велику недјељу, да измирени са Богом, са својом савјешћу и својим ближњима уђемо у спасоносне дане Велике недјеље распећа и смрти Христове и Његовог тридневног Васкрсења, које нека нам дође на радост, на обновљење, на укрепљење, да та радост обузме наша срца и да ту радост, свјетлост и Божју благодат проповиједамо овом свијету.

Након службе обављен је братски састанак свештенства двеју Епархија, на коме је било ријечи о црквеном животу и о проблемима са којима се сусрећу свештеници у мисионарској служби.

У поподневним часовима на Жабљаку је, у Парохијском дому, одржана сједница Епархијског управног одбора којом је предсједавао Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Владика Јоаникије је поднио експозе о раду Епархијског управног одбора.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка












Нема коментара:

Постави коментар