Избор режима - ЦРНА/БЕЛА страна

Претражи овај блог

петак, 27. фебруар 2026.

Кроз Часни пост: Субота прве седмице поста

Икона Светог Теодора и молитвено сећање на Теодорову суботу, прву суботу Великог (Часног) поста
ТЕОДОРОВА СУБОТА

Напредовавши из безбожја у праву веру, и просветљени светлом знања, запљескајмо рукама и запевајмо гласно, приносећи похвале и благодарност Богу; и достојним поштовањем поклонимо се светим

Кроз Часни пост: Петак прве седмице поста

Илустрација за „Кроз Часни пост: Петак прве седмице поста“ – клепало (дрвени клепалo) на православном богослужењу у Посту.
Милостиви Господе, једини изворе и источниче чистоте, сачувај нас у Посту. Погледај на нас док припадамо ничице пред Тобом: услиши уздизање руку наших, Ти који си на Дрвету раширио Своје руке и био распет ради свих земнородних, једини Владико сила ангелских.

Јутрење, Чисти петак

четвртак, 26. фебруар 2026.

Кроз Часни пост: Четвртак прве седмице поста

Запаљена свећа као симбол молитве, покајања и унутрашњег смирења у Часном посту
Господе, ти си одредио покајање за мене грешног, желећи из Твог неизмерног милосрђа да ме недостојног спасеш. Припадам Теби и молим Ти се: смири постом душу моју, јер као уточишту прибегавам Теби, Једином многомилостивом.

Јутрење – Чисти четвртак

среда, 25. фебруар 2026.

Кроз Часни пост: Среда прве седмице поста

Кандило пред иконом у тами храма, симбол молитве и покајничког подвига у Часном посту
Постећи телом, браћо, постимо и духом. Ослободимо се сваке безаконе везе; расточимо сваки насилно сачињен договор; подеримо неправедне споразуме; подајмо хлеб гладнима и радо прихватимо под кров убоге бескућнике, да примимо од Христа Бога велику милост.

Вечерња – Чиста среда

уторак, 24. фебруар 2026.

Кроз Часни пост: Уторак прве седмице поста

Кроз Часни пост: Уторак прве седмице поста
Радосно отпочнимо свесвето време уздржања; засијајмо лучезарно светим заповестима Христа Бога нашег, сјајем љубави и блистањем молитве, чистотом светости и мужественом крепошћу. Обучени у одежду светлости, похитајмо тридневном светом Васкрсењу, које засија над светом славом живота вечног.

Јутрење – Чисти уторак

понедељак, 23. фебруар 2026.

Велики канон Светог Андрије Критског

„Велики канон Светог Андреја Критског – икона Господа Исуса Христа“
 Током прва четири дана Великог и Часног поста на повечерју чита се велики покајни канон Светог Андреја Критског. Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом. Учествовао је на шестом Васељенском сабору. Написао је доста поучних књига, песама, канона.. од којих му је овај који читамо у време Великог поста далеко најпознатији. Његов биограф каже: „Гледајући му лице, слушајући медоточне речи, свак се наслађиваше и порављаше". У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.

10. Фебруар по старом календару - Свештеномученик Харалампиј

Икона Светог свештеномученика Харалампија, у архијерејској одежди, десницом благосиља, у левој руци држи затворену књигу Светог Писма
1. Свештеномученик Харалампије. Овај велики светитељ беше епископ у Магнезији и пострада за Христа у својој стотринаестој години. Када наста страшно гоњење хришћана у време цара Септимија Севера, старац Харалампије не кријаше се од гонитеља, него слободно и јавно проповедаше веру Христову. Све муке претрпе као у туђем телу. А кад с њега жива кожу одраше, незлобиви светац рече царским војницима: "Хвала вам, браћо, за то што остругавши моје старо тело, ви обновисте дух мој за нови, вечни живот". Многобројна чудеса учини, и многе у веру обрати. Чак и царева кћи Галина напусти незнабоштво свога оца и поста хришћанка. Осуђен на смрт и изведен на губилиште свети Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све људе, да им Бог даде телесно здравље и душевно спасење, и да им умножи плодове земаљске. "Господе, ти знаш, да су људи месо и крв; опрости им грехе, и излиј благодат Твоју на све!" После молитве овај свети старац предаде душу своју Богу пре него што џелат спусти мач на његов врат. Пострада 202. године. Његово тело узе Галина и чесно га сахрани.

2. Преподобни Прохор Лободник. Чудотворац печерски. Назват је Лободником зато што за све време живљења у манастиру Печерском није окусио хлеба, него се хранио лободом, месећи је на свој начин и правећи некакав хлеб од ње. Кад би он дао некоме од тог свог лободног хлеба с благословом, хлеб је бивао сладак као од меда; а кад би му га неко украо, бивао је горак као пелен. Једно време када неста соли у Русији, Прохор је раздавао народу пепео као со. Пепео, који је он раздавао с благословом, бивао је со; пепео, пак, који би неко сам узео, бивао је обичан пепео. Кнез Свјатополк нареди те се у његов дворац пренесе сав пепео из Прохорове ћелије, без питања и благослова монахова. Но када се пепео пренесе, они који окусише уверише се да је пепео а не со. Тада рече Прохор народу што долажаше њему за со, да иду сви у кнежев дворац, па кад кнез избаци онај пепео из своје куће, нека они узму и носе као со. Народ тако учини, и опет пепео беше со. Уверивши се у ово и сам кнез испуни се поштовањем и љубављу према Прохору светом, те кад овај умре 1107. године, он га својим рукама положи у гроб покрај великих руских светитеља Антонија и Теодосија.

Кроз Часни пост: Понедељак прве седмице поста

„Часна трпеза у православном храму, свети престо као символ Тајне вечере, Крста, гроба и Васкрсења Христовог“
Отпочнимо људи, непорочни пост који је на спасење душе. Служимо са страхом Господу: намажимо главу јелејем милостиње, умијмо лице водом чистоте; не празнословимо речима у молитви, већ као што научисмо… Оче наш, Који си на небесима, остави нам сагрешења наша, јер си Човекољубац.

Јутрење – Чисти понедељак

субота, 21. фебруар 2026.

8. Фебруар по старом календару - Свети великомученик Теодор Стратилат

Свети великомученик Теодор Стратилат – икона светитеља, празник 8. фебруара по старом календару, заштитник војника и исповедник вере
1. Свети великомученик Теодор Стратилат. Има мучеништва драгоценијег од драгоценог. Драгоценост мучеништва зависи од величине блага које један хришћанин напусти, и место тога прими страдање; и зависи још од величине страдања, које он поднесе Христа ради. Свети Теодор, војвода римски, у војсци цара Ликинија, и градоначелник града Ираклије, презре и своју младост, и лепоту, и чин војводски, и милост царску, и место свега тога прими на се грозне муке Христа ради. Најпре би Теодор шибан, и прими шест стотина удараца по леђима и пет стотина по трбуху; потом би на крст дигнут и сав стрелама изрешетан. Најзад мачем посечен. Зашто све то? Зато што Теодор свети љубљаше Христа Господа изнад свега у свету; што презре глупу идолопоклоничку сујеверицу цара Ликинија, што скруши идоле од сребра и злата, и раздаде комађе од њих сиромасима; што обрати многе у веру Христову, и што позва и самога цара Ликинија да се одрече идола и поверује у јединог живог Бога. За све време мучења свети Теодор је непрестано говорио: "Слава Теби Боже мој, слава Ти!" Пострада свети Теодор 8. фебруара 319. године у три часа по подне, и пресели се у царство Христово. Он се сматра заштитником војника који га призивају у помоћ. Чудотворне мошти његове пренете су из Евхаите у Цариград и сахрањене у цркви Влахерни (в. 8. јун).

2. Свети пророк Захарија. Једанаести од мањих пророка. Заједно с пророком Агејем побуђивао кнеза Зоровавеља да обнови храм јерусалимски. Прорекао свечани улазак Христов у Јерусалим на магарету, младету магаричину; (Зах 9, 9) и Јудино издајство за тридесет сребрника: и измјерише ми плату, тридесет сребрника; (Зах 11, 12) и бежање апостола од Христа у време Његовог страдања: удариће пастира, и овце ће се разбјећи. (Зах 13, 7) Пророк Захарија назива се Срповицем, зато што је у визији видео срп што силази с неба да покоси неправеднике, нарочито лопове и хулитеље имена Божјег. Упокојио се последње године царовања Дарија Хистаспа, око 520. године пре Христа.

3. Свети Сава II, архиепископ српски. Син краља Стефана Првовенчаног а синовац светог Саве I. Пре монашења звао се Предислав. Следујући пример свог великог стрица Предислав се замонаши и ревносно преда подвигу. Изабран за архиепископа српског после светог Арсенија, под именом Саве II, он је управљао црквом с великом преданошћу и љубављу. Упокојио се 1268. године. Мошти му леже у манастиру у Пећи.