Преподобни оче наш Прохоре!
Ти који си све дане живота свога служио Господу нашем Исусу
Христу; ти који си више од тридесет година живео под каменом, не видевши лице
човечије; ти који си тесни пут изабрао ради љубави Христове... тебе молимо,
пред тобом на колена падамо и просимо твоје топло заступништво!
Ти си нас, свети Оче, препознао пре него ми тебе, ти си нас заволео више него ми тебе, зато те молимо: дај нам те благодати са Источника воде живе, да служимо Господу нашем Исусу Христу свим срцем својим, свом душом својом, у све дане живота свога. Разгори у срцима нашим огањ љубави према Богу и ближњима, да нас не заведе дух овога света и овога века; да бисмо остали верни Богу, теби, нашој светој вери, нашим светим прецима и кроз то принели Господу плодове трпљења и покајања и за себе, и за своје ближње и за сав напаћени род наш.
Тебе, који ниси штедео себе молимо – дај нам тог жара, тог пожртвовања да овај живот поживимо по мери човека Христовог, човека Богочовека Христа. Ти који си боловао бол овога света у суровости једне пећине, излечи, молитвама твојим, душе наше изранављане грехом и многим недаћама, да нас и оне доведу покајању и обновљењу у Христу; да Га препознамо свом душом својом и у радости и у невољи. Ти који стојиш пред Престолом Божијим осврни се на нас који те волимо и који ти се молимо, измоли од Господа опроштај наших грехова. Упути нас по примеру твог светог живота на пут љубави и самопожртвовања. Сачувај отаџбину нашу и савест нашу чистом пред Господом, ако и морамо да страдамо, нека то буде на путу правде Божије.
Заједно са светим Симеоном и Савом, светим краљем Милутином,
и кнезом косовским Лазаром и са свима светим Србима, пчињским јунацима,
игуманима, свештеницима и монасима, војницима и њиховим старешинама пострадалим
за веру и отачаство, са светим оцем Јустином ћелијским и врањским... моли се за
нас грешне и раслабљене, да бисмо се са свима вама нашли у заједници са Христом
која не престаје.
Преподобни оче наш Прохоре, колико смо пута падали на колена
пред тобом а нисмо били искрени, нисмо принели сузу покајања или бар реч
признања. Колико је било дана којима смо лагали Бога својим животом а нисмо ни
зажалили због тога. Ти си ту а као да ниси; ми те животом својим удаљисмо. Али
се ти не удаљуј од нас по заслугама нашим, већ нам по изобиљу љубави своје дођи
у помоћ.
Ти си мост у Царство небеско, дођи и изведи нас из бездана
света овог! Ти си двер у вечну радост, дођи и изведи нас из ове долине плача!
Ти си река благодати Христове која се миром излива на сав свет, дођи и обнови
нас у Христу!
О, велики украсу Цркве Христове, моле те слуге твоје, не
остављај децу своју, већ свагда буди са нама и не посрами надање наше. Умоли
Господа да нам да снаге да истрајемо на овом путу којим су ходили оци наши
следујући Христу!
О, дај нам те силе да Му припаднемо целим својим животом, да
живимо за Њега и умиремо за Њега, јер је Он једина права Радост, Пут, Истина и
Живот, Коме нека је слава са Оцем и Духом Светим, сада и свагда и кроза све
векове. Амин!
Извор: Манастир Лешје
#прохорпчињски, #прохор, #молитва, #лешје, #prohorpcinjski, #prohor, #molitva, #lesja,
Нема коментара:
Постави коментар