понедељак, 15. фебруар 2016.

Заједничка изјава папе Фрање и патријарха Кирила

ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА ПАПЕ РИМСКОГА ФРАЊЕ И ПАТРИЈАРХА МОСКОВСКОГ И СВЕ РУСИЈЕ КИРИЛА

Документ примљен у закључку сусрета Његове Светости Папе римскога Фрање и Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, одржаног 12. фебруара 2016. године у Хавани (Куба)

,,Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа да буде са свима вама!“ (IIКор. 13, 13).

1. По вољи Бога и Оца, од Којег исходи сваки дар, у име Господа нашега Исуса Христа, садејством Светога Духа Утешитеља, ми, Франциск (Фрања), Папа римски, и Кирил, Патријарх московски и све Русије, сусрели смо се данас у Хавани. Ми узносимо благодарност Богу, у Тројици слављеном, за овај сусрет, први у историји.

Сусрели смо се са радошћу као браћа по хришћанској вери која су се састала како би разговарала усмено, лицем к лицу (IIЈов. 12), од срца срцу, и расправљала о узајамним односима међу Црквама, о насушним проблемима наше пастве и о перспективи развоја људске цивилизације.

2. Наш братски сусрет се десио на Куби, на раскрсници путева између Севера и Југа, Запада и Истока. Са овог острва  — а оно је символ надâ ,,Новога света“ и драматичних догађаја историје 20. века — ми упућујемо своју реч свим народима Латинске Америке и других континената.

Радујемо се што се данас овде динамично развија хришћанска вера. Моћни верски потенцијал Латинске Америке и њене вишевековне хришћанске традиције које се остварују у животном искуству милионâ људи представљају залог велике будућности овог региона.

3. Сусревши се на месту удаљеном од старих спорова ,,Старога света“, ми особито снажно осећамо неопходност заједничких напора католика и православних, позваних да ,,са кротошћу и страхом“ дају свету одговор о нашој нади (IПетр. 3, 15).

4. Благодаримо Богу за дарове које смо добили јављањем Јединороднога Сина Његова у свету. Ми баштинимо заједничко духовно Предање првог хиљадугодишта историје хришћанства. Сведоци тога Предања јесу Пресвета Мати Божја, Дјева Марија, и свети које поштујемо. Међу њима се налазе и безбројни мученици који су посведочили своју верност Христу и постали ,,семе хришћанства“.

5. И поред заједничког Предања првих десет векова, католици и православни су током већ скоро хиљаду година лишени међусобног општења у Евхаристији. Раздељени смо због рана нанетих у сукобима и далеке и недавне прошлости. Исто тако, раздељени смо и због разлика, наслеђених од наших претходника, у схватању и тумачењу наше вере у Бога, Једног у Трима Лицима – Оца, Сина и Духа Светога. Тугујемо због губитка јединства, што је последица људске слабости и греховности, а до тога губитка је дошло против воље Христа Спаситеља, исказане у Његовој првосвештеничкој молитви: ,,Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби, да и они у нама једно буду“ (Јов. 17, 21).

6. Свесни многобројних препрека које треба савладати, ми се надамо да ће наш сусрет дати допринос делу достизања онога богозаповеђеног јединства за које се молио Христос. Нека наш сусрет надахне хришћане читавог света да са новом ревношћу призивају Христа у молитви за пуно јединство свих ученика Његових!  Нека у свету који од нас не очекује само речи него и дела наш сусрет постане знак наде за све људе добре воље!

7. У решености да предузмемо све што је неопходно како бисмо превазишли несугласице које смо наследили из историје, ми желимо да удружимо своје напоре ради сведочења о Јеванђељу Христовом и о заједничком наслеђу Цркве првог миленијума тако што ћемо заједно одговарати на изазове савременог света. Православни и католици су дужни да науче да пружају једногласно сведочење истине у областима у којима је то могуће и нужно. Људска цивилизација је ушла у период епохалних промена. Хришћанска савест и пастирска одговорност не дозвољавају нам да останемо равнодушни пред изазовима који изискују заједнички одговор.

8. Наш поглед је управљен пре свега према оним крајевима света у којима су хришћани изложени прогонима. У многим земљама Блиског Истока и Северне Африке истребљују се читаве породице, села и градови наше браће и сестара у Христу. Њихови храмови су осуђени на варварско разарање и пљачкање, светиње на скрнављење, а споменици културе на уништење. У Сирији, Ираку и другим земљама Блиског Истока са болом у души посматрамо масовни егзодус хришћана из земље у којој је почело ширење наше вере и где су хришћани живели од апостолских времена заједно са другим верским заједницама.

9. Позивамо међународну заједницу да без одлагања учини све да се спречи даљи изгон хришћана са Блиског Истока. Подижући свој глас у одбрану прогоњених хришћана, ми саосећамо и са патњама присталицâ других верских традиција, жртава грађанског рата, хаоса и терористичког насиља.

10. У Сирији и у Ираку то насиље је однело хиљаде живота, а милионе људи оставило без крова над главом и без средстава за живот. Позивамо светску заједницу да обједини напоре како би престало насиље и тероризам и да истовремено помогне да се путем дијалога дође до што скоријег остварења грађанског мира. Напаћеном народу и многобројним избеглицама у суседним земљама неопходна је хуманитарна помоћ најширих размера.

Молимо све оне који могу да утичу на судбину свих отетих, у том броју и митрополита алепских Павла и Јована Ибрахима, киднапованих у априлу 2013. године, да учине све што треба за њихово што скорије ослобођење.

11. Узносимо молитве Христу, Спаситељу света, да на тлу Блиског Истока успостави мир који је ,,дело правде” (Ис. 32, 17), да учврсти братску коегзистенцију међу различитим народима, Црквама и религијама које онде живе, да избеглицама омогући повратак у њихове домове и да рањенима подари исцељење, а душама невино изгинулих упокојење.

Свим странама за које се може испоставити да су увучене у конфликте упућујемо свесрдни апел да покажу добру вољу и седну за преговарачки сто. У исто време, неопходно је да међународна заједница употреби све могуће напоре да помоћу заједничких, координираних акција онемогући тероризам. Све земље укључене у борбу против тероризма позивамо да дејствују одговорно и уравнотежено. Све хришћане и све који верују у Бога, позивамо на што усрднију молитву Творцу и Промислитељу света да Он сачува Своју творевину од уништења и да не допусти нови светски рат. Да би се постигао стабилан и трајан мир, насушно су потребни напори усмерени на повратак заједничким вредностима које нас обједињују, а које су утемељене на Јеванђељу Господа нашега Исуса Христа.

12. Клањамо се храбрости оних који по цену сопственог живота сведоче о истини Јеванђеља, бирајући радије смрт него одрицање од Христа. Верујемо да мученици нашега времена, који потичу из различитих Цркава, али су уједињени заједничким страдањем, представљају залог јединства хришћана. Вама који страдате за Христа упућује своју реч Његов апостол: ,,Љубљени! ... Радујте се што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе Његове радовали и веселили” (IПетр. 4, 12 – 13).

13. У наше немирно доба неопходан је међуверски дијалог. Разлике у схватању верских истина не смеју да спречавају људе различитих вера да живе у миру и слози. У садашњим условима верски лидери имају посебну одговорност за васпитавање своје пастве у духу поштовања према убеђењима оних који припадају другим верским традицијама. Апсолутно су неприхватљиви покушаји да се злочиначки поступци оправдавају верским паролама. Ниједан злочин се не може вршити у име Божје, ,,јер Бог није Бог нереда него мира” (IКор. 14, 33).

14. Сведочећи о великој вредности верске слободе, ми узносимо благодарење Богу за небивали препород хришћанске вере до којег је данас дошло у Русији и многим земљама Источне Европе, где су деценијама владали атеистички режими. Данас су окови милитантног атеизма збачени и у многим крајевима хришћани могу слободно да исповедају своју веру. За четврт века ту је подигнуто на десетине хиљада нових храмова и отворено на стотине манастира и богословских школа. Хришћанске заједнице развијају богату добротворну и социјалну делатност пружајући различите видове помоћи људима у невољи. Православни и католици неретко раде раме уз раме. Они заступају заједничке духовне основе људског живљења у заједништву сведочећи о јеванђелским вредностима.

15. У исто време нашу забринутост изазива ситуација у многим земљама где су хришћани све чешће суочени са ограничавањем верске слободе и права да сведоче о својим убеђењима и да живе у складу са њима. Особито видимо да претварање неких земаља у секуларизована друштва, којима је туђе свако сећање на Бога и његову истину, повлачи за собом озбиљну опасност за верску слободу. Узнемирени смо због садашњег ограничавања правâ хришћана, а могли бисмо говорити и о њиховој дискриминацији у приликама када неке политичке снаге, вођене идеологијом секуларизма, веома често агресивног, теже да их истисну на маргине друштвеног живота.

16. Процес европске интеграције, започет после векова крвавих сукоба, многи су прихватили са надом као залог мира и безбедности. Али ми у исто време позивамо на опрез према таквој интеграцији која не уважава верски идентитет. Ми признајемо допринос других религија нашој цивилизацији, али смо убеђени да Европа мора да остане верна својим хришћанским коренима. Позивамо хришћане Западне и Источне Европе да се уједине ради заједничког сведочења о Христу и Јеванђељу да би Европа сачувала своју душу, обликовану двехиљадугодишњом хришћанском традицијом.

17. Наш поглед је упућен људима који се налазе у тешком стању и живе у условима крајње нужде и сиромаштва док материјална богатства човечанства расту. Ми не можемо да останемо равнодушни према судбини милионâ миграната и избеглица који куцају на врата богатих земаља. Безобзирни потрошачки менталитет, карактеристичан за неке од најразвијенијих држава, убрзано троши ресурсе наше планете. Растућа неједнакост у расподели земаљских добара појачава осећање неправедности система међународних односа који се намеће.

18. Хришћанске Цркве су позване да бране захтеве правичности, поштовања према традицијама народâ и делотворне солидарности са свима који страдају. Ми хришћани не смемо заборавити да ,,што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, да се не похвали ниједно тело пред Богом” (IКор. 1, 27 – 29).

19. Породица је природно средиште живота човека и друштва. Ми смо забринути због кризе породице у многим земљама. Православни и католици заступају један те исти став о породици и осећају се позванима да сведоче о породици као путу ка светости који открива међусобну верност супружникâ, њихову спремност да рађају и васпитавају децу, солидарност међу покољењима и поштовање према слабима.

20. Породица је утемељена на браку као акту слободне и верне љубави између мушкарца и жене. Љубав учвршћује њихову заједницу и учи их да прихватају једно друго као дар. Брак је школа љубави и верности. Ми жалимо што се сада неке друге форме заједничког живљења изједначавају са браком као заједницом, а библијском традицијом освећене представе о очинству и материнству као посебном призвању мушкарца и жене у браку потискују се из друштвене свести.

21. Позивамо све и сваког да поштује човеково неотуђиво право на живот. Милионима зачете деце ускраћена је и сама могућност да се роде. Глас крви нерођене деце вапије ка Богу (Пост. 4, 10).

Ширење такозване еутаназије доводи до тога да престарели и болесни почињу да се осећају као прекомерни терет за своје ближње и за друштво у целости.

Изражавамо забринутост због све шире примене биомедицинских репродуктивних технологија јер манипулисање људским животом представља атак на основе људског бића, створеног по лику Божјем. Сматрамо својом дужношћу да подсетимо на неизмењивост хришћанских моралних начела, заснованих на поштовању достојанства човека који је призван у живот по замисли свога Творца.

22. Желимо да данас упутимо посебну поруку хришћанској омладини. Ви, млади, не смете закопавати таленат у земљу (ср. Мат. 25, 25) него треба да све дароване вам од Бога способности употребите како бисте у свету заступали истину Христову и како бисте у свом животу оваплотили јеванђелске заповести о љубави према Богу и ближњима. Не бојте се да идете против тока ствари док се борите за истину Божју, са којом се ни издалека ни увек не слажу савремени секуларни стандарди.

23. Бог вас љуби и очекује да свако од вас буде Његов ученик и апостол. Будите светлост свету да људи који вас окружују виде ваша добра дела и прославе Оца вашега Небеског (Мат. 5, 14 – 16)! Васпитавајте децу у хришћанској вери, предајте им драгоцени бисер вере (Мат. 13, 46) који сте и сами примили од својих родитеља и предака! Не заборављајте да сте ,,купљени скупо” (ΙКор. 6, 20) — по цену смрти Богочовека Исуса Христа на Крсту.

24. Православни и католици нису уједињени само заједничким Предањем Цркве првог хиљадугодишта него и мисијом проповедања Јеванђеља Христова у савременом свету. Предуслов за ту мисију јесте међусобно уважавање чланова хришћанских заједница. Она искључује сваки облик прозелитизма.

Ми нисмо супарници већ браћа: од овог схватања морамо полазити у свим нашим поступцима у односима једних према другима и према спољашњем свету. Позивамо католике и православне у свим земљама да уче да живе заједно у миру и љубави и да исто мисле међу собом (Римљ. 15, 5). Недопустиво је користити неприлична средства како би верници били принуђени да из једне Цркве пређу у другу, чиме се пренебрегава њихова верска слобода и њихове сопствене традиције. Наше је призвање да спроводимо у живот завет апостола Павла и ширимо Јеванђеље ,,не тамо где име Христово беше познато”, да не зидамо ,,на туђем темељу” (Римљ. 15, 20).

25. Надамо се да ће наш сусрет допринети помирењу где год постоје трвења између гркокатолика и православних. Данас је очевидно да метод ,,унијаћења” из претходних векова, који је подразумевао привођење једне заједнице јединству са другом путем њеног откидања од своје Цркве, не представља пут ка васпостављању јединства. У исто време, црквене заједнице настале услед историјских околности имају право да постоје и да предузимају све неопходне мере како би задовољиле духовне потребе својих верника, уз истовремену тежњу да живе у миру са суседима. Православнима и гркокатолицима преко је потребно помирење и проналажење обострано прихватљивих облика коегзистенције.

26. Ми жалимо због сукоба у Украјини који је однео већ много животâ и донео безбројне патње мирним становницима, а друштво бацио у дубоку економску и хуманитарну кризу. Позивамо све стране у конфликту на разборитост, друштвену солидарност и активно миротворство. Позивамо наше Цркве у Украјини да се труде да остваре друштвену слогу, да се уздржавају од учешћа у сукобу и да не пружају подршку даљој ескалацији сукоба.

27. Изражавамо наду да ће раскол међу православним верницима у Украјини бити превазиђен на основу постојећих канонских норми и да ће сви православни хришћани у Украјини живети у миру и слози, а да ће католичке заједнице у земљи то подржавати како би наше хришћанско братство било још очигледније.

28. У савременом свету — који јесте многообразан, али га истовремено спаја заједничка судбина — католици и православни су призвани да братски сарађују у објављивању Јеванђеља спасења ради заједничког сведочења о моралном достојанству и истинској слободи човека, ,,да свет поверује” (Јов. 17, 21). Тај свет, у којем се убрзано подривају духовни темељи људског битисања, чека од нас снажно хришћанско сведочење у свим областима личног и друштвеног живота. Од тога да ли ћемо ми бити у стању да у наше преломно доба заједно пружамо сведочење Духа истине – умногоме зависи будућност човечанства.

29. У неустрашивом објављивању истине Божје и спасоносне Благе Вести нека нам помогне Богочовек Исус Христос, Господ и Спаситељ наш, Који нас духовно укрепљује  Својим нелажним обећањем: ,,Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство” (Лук. 12, 32).

Христос је Извор радости и наде. Вера у Њега преображава човеков живот и испуњава га смислом. У то су се из сопственог искуства уверили сви они за које, речима апостола Петра, можемо казати да некада нису били народ, а сада јесу народ Божји; некада не бејаху помиловани, а сада су помиловани (IПетр. 2, 10).

30. Испуњени благодарношћу за дар узајамног разумевања, обелодањен приликом нашег сусрета, с надом се обраћамо Пресветој Мајци Божјој, призивајући је речима древне молитве: ,,Под твоју милост прибегавамо, Богородице Дјево”. Нека Преблагословена Дјева Марија својим заступништвом укрепи братство свих који је поштују да би они, у време које Бог одреди, били сабрани у миру и јединомислију у један Народ Божји, да би се прославило име Једносушне и Нераздељиве Тројице!

                    Кирил,                                                                Франциск (Фрања),
Патријарх московски и све Русије              Епископ Рима, Папа католичке Цркве

Хавана (Куба), 12 .фебруара 2016.

(Са руског превео епископ бачки Иринеј)
Извор: СПЦ

Нема коментара:

Постави коментар