„Њујорк тајмс” о сумњивој етичности послова Мадлен Олбрајт, Веслија
Кларка и других функционера Клинтонове владе који су омогућили косовску
сецесију
Вашингтон – Премијер Хашим Тачи је „у тешкој позицији” у поступку продаје најлукративније фирме на Косову, тамошње телекомуникационе компаније ПТК. Разлог: међу учесницима на тендеру је и фирма бивше шефице америчке дипломатије Мадлен Олбрајт, док за другу лобира Џемс Пердју, специјални изасланик за Балкан владе председника Била Клинтона.
Ово су примери које, као случајеве „сумњиве етичности”, у дугачком тексту (1.600 речи) објављеном на првој страни, наводи „Њујорк тајмс”, под насловом „Судар на пословним вратима Косова: повратак америчких хероја”.
„Бивши амерички функционери су се због бизниса – у угљу или телекомуникацијама – на Косово вратили у толиком броју да је тешко спречити да се не сударају”, пише најугледнији амерички дневник.
Међу њима су пензионисани генерал Весли Кларк, који је као врховни заповедник снага НАТО-а командовао бомбардовањем „српског моћника Слободана Милошевића”, као и Марк Тавлерајдс, који је био један од директора Националног савета за безбедност у Клинтоновој Белој кући.
Стејт департмент бившим дипломатама не забрањује да се баве бизнисом у земљама у којима су некад службовали, мада постоји општа забрана да запослени у федералним органима и агенцијама пословно контактирају са својим бившим службама годину дана после престанка рада у њима.
На сличан начин као на Косову, бивши амерички функционери настоје да профитирају у Ираку, али „Њујорк тајмс” наглашава да је Косово ипак „екстреман случај”, с обзиром на превелики амерички утицај Америке тамо. „Приштина је једина светска престоница у којој Улица Боба Дола пресеца Булевар Била Клинтона.”
Приватно, бивши функционери који су постали бизнисмени признају могућност сукоба интереса, па чак и потенцијал да утичу на америчку спољну политику, с обзиром да данашње дипломате много брже прекидају каријере у Стејт департменту да би се посветиле исплативијем ангажману у приватном сектору.
Али своје послове на Косову истовремено оправдавају уверењем да ће бизнис са владом у Приштини „бити од користи Косоварима”, јер доприносе изградњи просперитетније економије.
„Ми ћемо запослити људе, обучити их, повећати извоз и помоћи расту земље и развоју демократије”, цитира „Тајмс” Веслија Кларка, који је данас председник канадске енергетске компаније „Инвидити” која жели да експлоатише угаљ на Косову и производи синтетичко гориво.
Амерички дневник међутим наводи мишљење Лоренса Лесига, професора права и директора Центра за етику на Универзитету Харвард, по којем појава „кеширања” (некадашњих службених активности) доноси ризик подривања престижа САД и „замагљивања хуманитарне природе интервенције из 1999, која је имала за циљ окончавање српских злочина против Косовара”.
„Блискост веза градитеља државе са државом коју су изградили омогућила је да функционери веома лако промене шешире. Иако је Косово једна од најсиромашнијих европских земаља, тамо ипак постоји могућност за профит, поготово у процесу приватизације државних добара”, констатује „Њујорк тајмс”.
Сем тога, „Олбрајт капитал менаџмент”, фирма бивше државне секретарке, већ је један од акционара јединог конкурентна ПТК, приватне компаније ИПКО. Ако би дошла у посед 75 одсто ПТК који су предмет тендера, то би пореметило конкурентност на овом тржишту.
На тражење „Њујорк тајмса” да образложи овај свој ангажман у држави чијем је настанку дала кључан допринос, Мадлен Олбрајт је одговорила кроз изјаву једног од својих директора у којој се између осталог каже:
„Ми озбиљно схватамо све своје обавезе, правне и етичке, у овој и свим другим потенцијалним инвестицијама... Ми верујемо да транспарентна, добро регулисана приватизација државне телеком компаније треба да донесе суштинске користи економији и народу Косова.”
„Тајмс” цитира и заменика косовског министра иностраних послова Петрита Селмија који демантује да било који бивши дипломата има специјални третман. „Влада Косова се за неку компанију неће одлучити само зато што је америчка.”
Мадлен Олбрајт је иначе, наводи се у овом тексту, још 2004. постала специјални саветник председника Управног одбора ИПКО Алана Исмаилија, који је данас амбасадор Косова у Вашингтону.
Американци су се овајдили и у досад највећем инфраструктурном пројекту на Косову, изградњи око 100 километара аутопута од Приштине до границе са Албанијом, који је коштао око милијарду долара.
Тај посао је добила фирма „Бехтел” из Сан Франциска, у партнерству са турском компанијом „Енка”. Саветник „Бехтела” у добијању овог посла био је поменути Марк Тавлерајдис, кога је ангажовала једна лобистичка фирма из Вашингтона.
Тавлерајдис данас ради за лобистичку фирму коју је 1993. основао Џон Подеста, шеф кабинета Била Клинтона у његовом другом мандату, а која са владом Косова има уговор да је за 50.000 долара месечно саветује о телекомуникацијама и јачању веза са САД. „Подеста асошијетс” иначе води рођени брат Џона Подесте – Антони.
Позивајући се на невладине организације које се баве контролом рада јавних служби, „Њујорк тајмс” наводи њихова страховања од могућности да пословањем са бившим америчким функционерима косовска влада себи обезбеђује приступ садашњим, наводећи и могућност да утицај бивших умањује конкурентност на штету потрошача.
Можда је најзанимљивији – и за срж пословних ангажмана бивших амерички функционера на Косову најтачнији – опис који је дао Стивен Шук, пензионисани бригадир америчке војске и бивши начелник штаба Унпрофора: „У једном моменту си ослободилац, а већ следећег тамо настојиш да победиш на енергетском тендеру.”
Вашингтон – Премијер Хашим Тачи је „у тешкој позицији” у поступку продаје најлукративније фирме на Косову, тамошње телекомуникационе компаније ПТК. Разлог: међу учесницима на тендеру је и фирма бивше шефице америчке дипломатије Мадлен Олбрајт, док за другу лобира Џемс Пердју, специјални изасланик за Балкан владе председника Била Клинтона.
Ово су примери које, као случајеве „сумњиве етичности”, у дугачком тексту (1.600 речи) објављеном на првој страни, наводи „Њујорк тајмс”, под насловом „Судар на пословним вратима Косова: повратак америчких хероја”.
„Бивши амерички функционери су се због бизниса – у угљу или телекомуникацијама – на Косово вратили у толиком броју да је тешко спречити да се не сударају”, пише најугледнији амерички дневник.
Међу њима су пензионисани генерал Весли Кларк, који је као врховни заповедник снага НАТО-а командовао бомбардовањем „српског моћника Слободана Милошевића”, као и Марк Тавлерајдс, који је био један од директора Националног савета за безбедност у Клинтоновој Белој кући.
Стејт департмент бившим дипломатама не забрањује да се баве бизнисом у земљама у којима су некад службовали, мада постоји општа забрана да запослени у федералним органима и агенцијама пословно контактирају са својим бившим службама годину дана после престанка рада у њима.
На сличан начин као на Косову, бивши амерички функционери настоје да профитирају у Ираку, али „Њујорк тајмс” наглашава да је Косово ипак „екстреман случај”, с обзиром на превелики амерички утицај Америке тамо. „Приштина је једина светска престоница у којој Улица Боба Дола пресеца Булевар Била Клинтона.”
Приватно, бивши функционери који су постали бизнисмени признају могућност сукоба интереса, па чак и потенцијал да утичу на америчку спољну политику, с обзиром да данашње дипломате много брже прекидају каријере у Стејт департменту да би се посветиле исплативијем ангажману у приватном сектору.
Али своје послове на Косову истовремено оправдавају уверењем да ће бизнис са владом у Приштини „бити од користи Косоварима”, јер доприносе изградњи просперитетније економије.
„Ми ћемо запослити људе, обучити их, повећати извоз и помоћи расту земље и развоју демократије”, цитира „Тајмс” Веслија Кларка, који је данас председник канадске енергетске компаније „Инвидити” која жели да експлоатише угаљ на Косову и производи синтетичко гориво.
Амерички дневник међутим наводи мишљење Лоренса Лесига, професора права и директора Центра за етику на Универзитету Харвард, по којем појава „кеширања” (некадашњих службених активности) доноси ризик подривања престижа САД и „замагљивања хуманитарне природе интервенције из 1999, која је имала за циљ окончавање српских злочина против Косовара”.
„Блискост веза градитеља државе са државом коју су изградили омогућила је да функционери веома лако промене шешире. Иако је Косово једна од најсиромашнијих европских земаља, тамо ипак постоји могућност за профит, поготово у процесу приватизације државних добара”, констатује „Њујорк тајмс”.
Сем тога, „Олбрајт капитал менаџмент”, фирма бивше државне секретарке, већ је један од акционара јединог конкурентна ПТК, приватне компаније ИПКО. Ако би дошла у посед 75 одсто ПТК који су предмет тендера, то би пореметило конкурентност на овом тржишту.
На тражење „Њујорк тајмса” да образложи овај свој ангажман у држави чијем је настанку дала кључан допринос, Мадлен Олбрајт је одговорила кроз изјаву једног од својих директора у којој се између осталог каже:
„Ми озбиљно схватамо све своје обавезе, правне и етичке, у овој и свим другим потенцијалним инвестицијама... Ми верујемо да транспарентна, добро регулисана приватизација државне телеком компаније треба да донесе суштинске користи економији и народу Косова.”
„Тајмс” цитира и заменика косовског министра иностраних послова Петрита Селмија који демантује да било који бивши дипломата има специјални третман. „Влада Косова се за неку компанију неће одлучити само зато што је америчка.”
Мадлен Олбрајт је иначе, наводи се у овом тексту, још 2004. постала специјални саветник председника Управног одбора ИПКО Алана Исмаилија, који је данас амбасадор Косова у Вашингтону.
Американци су се овајдили и у досад највећем инфраструктурном пројекту на Косову, изградњи око 100 километара аутопута од Приштине до границе са Албанијом, који је коштао око милијарду долара.
Тај посао је добила фирма „Бехтел” из Сан Франциска, у партнерству са турском компанијом „Енка”. Саветник „Бехтела” у добијању овог посла био је поменути Марк Тавлерајдис, кога је ангажовала једна лобистичка фирма из Вашингтона.
Тавлерајдис данас ради за лобистичку фирму коју је 1993. основао Џон Подеста, шеф кабинета Била Клинтона у његовом другом мандату, а која са владом Косова има уговор да је за 50.000 долара месечно саветује о телекомуникацијама и јачању веза са САД. „Подеста асошијетс” иначе води рођени брат Џона Подесте – Антони.
Позивајући се на невладине организације које се баве контролом рада јавних служби, „Њујорк тајмс” наводи њихова страховања од могућности да пословањем са бившим америчким функционерима косовска влада себи обезбеђује приступ садашњим, наводећи и могућност да утицај бивших умањује конкурентност на штету потрошача.
Можда је најзанимљивији – и за срж пословних ангажмана бивших амерички функционера на Косову најтачнији – опис који је дао Стивен Шук, пензионисани бригадир америчке војске и бивши начелник штаба Унпрофора: „У једном моменту си ослободилац, а већ следећег тамо настојиш да победиш на енергетском тендеру.”
Нема коментара:
Постави коментар