У контактима између заступника државне
администрације, са једне, и небеских опуномоћеника, са друге стране,
дешавају се чести неспоразуми
Манастир Студеница
Фото Т. Јањић
– Помаже бог, оче, имате ли оснивачки акт фирме?
– Бог ти помогао сине, али ми нисмо фирма, ми смо манастир.
– Опростите оче. Дајте ми онда оснивачки акт манастира.
– У стара времена, сине, ти акти нису издавани!
– Како нису? Шта их је спречавало?
Монаси Студенице често у општинској администрацији Краљева одговарајуна оваква„домановићевска” питања, али шта друго да кажу на шалтеру, илипред вишим бирократским инстанцама? Да најстарија српска светиња заиста има акт о оснивању и потврду о постојању, али да је тосведочанство ванвременско, старије од свих закона и да је издато, додуше незванично, 1190. године? И да је Стефан Немања био овлашћено лице за заступање, што на небу, што на земљи, као идејни творац и градитељ једне од значајних светиња која је на листи светске културне баштини и која се од 1986. године налази под заштитом Унеска.
Међутим, дешавају се свакојака чудеса у свакодневном контакту између заступника државне администрације, са једне, и небеских опуномоћеника, са друге стране, који се често своде на бирократско слепило, уз честу водвиљску драматургију.
Црква и држава, званично, јесу одвојене, али чак ни свевишњи не може да исцрта строгу граничну линију која би раздвојиламанастирске капије од општинских, пореских или банкарских шалтера. Дуго смо покушавали да добијемо било какав коментар на ове неспоразуме од монаха Студенице, jeр се тај оснивачки акт од њих тражи већ годинама, па су временом те шалтерске питалице прерасле у легенду, али отац Арон, главни благајник древног манастира и човек за везу са световним организацијама, боравио је у Швајцарској, па је студенички пи-ар унедоглед одлагао разговор. Архимандрит Тихон Ракићевић, игуман манастира Студеницa, одбио је такође да разговара за „Политику” о „безазленим, духовитим заплетима” са представницима државе. Уз опаску „да су односи цркве и државе коректни и да их не треба кварити”.
Изгледа да је црква одвојена од државе, али не сасвим, што је резултат непознавања правних статуса манастира СПЦ. Правни положај цркава и верских заједница регулисан је пре пет година, Законом о црквама и верским заједницама, у време док је министар вера био Милан Радуловић.Он је, током свог мандата, био сведок честих неспоразума између државних органа и цркава.
Радуловић објашњава да нико од монаштва не може тражити оснивачки акт Студенице, нити било ког другог манастира, јер се сви манастири и парохије уписују у регистар цркава и верских заједница са својством правних лица, а на основу предлога, односно захтева који доставља епархија.
– Потом се добија решење које важи као доказ да је манастир правно лице. То решење замењује акт о оснивању. У административном и јавном државном промету, то је сасвим довољно – напомиње Радуловић.
Према његовим искуствима, од свештеника и монаха широм Србије често се траже и порески идентификациони бројеви, иако по Закону о рачуноводству и ревизији цркве и верске заједнице спадају у ред институција и организација које не подносе завршни рачун Народној банци.
Наиме, цркве и верске заједнице ослобођене су плаћања пореза на имовину за објекте који служе за богослужбену делатност, мада многи манастири и цркве имају озбиљне послове: од производње свећа и винарија, до угоститељства и туризма. Бивши министар вера подсећа да манастири и цркве имају право да се баве свим врстама привредне делатности, да оснивају пољопривредна добра исвоје болнице.Могу,такође, да оснивају своје универзитете, да имају и фондове за социјално и пензионо осигурање.
– Неке епархије имају фондове из којих се исплаћује пензиони додатак – каже Радуловић.
Душанка Шекара, руководилац Групе за вођење регистра, управне послове и правни положај цркава и верских заједница у Министарству вера и дијаспоре напомиње да цркве и верске заједнице имају право да самостално уређују и спроводе свој поредак и организацију и да самостално обављају своје унутрашње и јавне послове.
– Оне у складу са својим аутономним прописима самостално одређују да ли ће захтевати упис у регистар одређене организационе јединице – напомиње Шекара, указујући да су сви манастири за које је СПЦ поднела захтев за упис евидентирани у регистру и имају својство правног лица.
– Међутим, на основу одлуке Епархијског управног одбора Епархије Жичке, манастири ове епархије нису уписани у Регистар цркава и верских заједница који се води код Министарства вера и дијаспоре, па тако ни Студеница није уписана у регистар – тврди Душанка Шекара.
И – остаде Студеница без оснивачког акта.
Александар Апостоловски
-----------------------------------------------------------
Цркве и банке
– Законом је прописано да цркве и верске заједнице могу да обављају привредну или другу делатност на начин и у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности. Ради управљања својом имовином и новчаним средствима у складу са сопственим аутономним прописима, цркве и верске заједнице обављају послове са пословним банкама као и сва друга правна лица – каже Душанка Шекара.
објављено: 27.11.2011
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар