МИНСTЕР
- Човека је еволуција припремила на периоде гладовања. У стању је да
два, па чак и три месеца преживи без хране, уз претпоставку, да је здрав
и да уноси довољно течности.
"Гладовање није болест, већ телесна способност", објашњава Јоахим Гардеман, проФесор антробиологије и хуманитарне помоћи са Високе стручне школе у Минстеру.
Средином 40-их година амерички научник Ансел Кејс истраживао је како глад утиче на човеков организам. Експеримент је изведен са 36 испитаника, који су три месеца у организам уносили половину од уобичајеног уноса калорија.
У наредна три месеца Кејс је уз помоћ различитих дијета испитанике вратио на почетну тежину.
Поред губитка телесне масе, међу испитаницима су се јавиле и психичке промене. Многи мушкарци постали су апатични, повукли су се у себе. Глад је окупирала све њихове мисли тако да су учесници у експерименту почели да размишљају само о стварима везаним за храну. Неки су чак сањали да једу људе. Истовремено, њихов слух и њух су се изоштрили.
Велику улогу у томе шта се у људском организму дешава приликом гладовања, има центар за глад смештен у делу мозга названом хипоталамус. Tај центар се активира чим ниво шећера у крви падне. Као прву меру опреза хипоталамус, шаље поруку надбубрежној жлезди да активира хормон стреса или адреналин како би човек могао да мобилише све своје снаге и пође у набавку хране.
Ако и даље остане без хране, мозак прелази на план Б. Да би мозак Функционисао потребна му је глукоза, дакле шећер. Tо отприлике изгледа овако: Без инсулина шећер не може да доспе у мишиће тако да мозак "стопира" његов доток. Резултат је тај да мишићи остају "празни".
"Наиме, мозак активира метаболизам на начин да може даље да Функционише", изјавио је Гардеман за немачки државни радио "Дојче веле".
Кад је организам подвргнут глади, сваки орган се "преполови на пола", све док не наступи смрт. Са мозгом је нешто другачије: он се смањи за максимално два до четири одсто.
Ако човек гладује и даље, тело почиње да троши беланчевине као извор енергије што, такође, лоше утиче на мишиће пошто се они великим делом састоје од беланчевина. Наиме, тело може да произведе шећер и из аминокиселина тј. остатака беланчевина и зато аминокиселине из мишића претвара у шећер.
Након осам до 10 дана тело је свој метаболизам навикло на мању количину енергије: пулс, крвни притисак и телесна температура смањују се на минимум - иста ствар је и са животињама за време зимског сна.
"Код смањеног уноса хране то је најбоље што је могуће учинити", наглашава Гардеман. Осим тога, организам црпи масноће претварајући масне киселине у тзв. кетонска тела, која су, поред шећера, важан извор енергије, кључна за преживљавање у периодима гладовања.
Ако се гладовање настави, појављује се све више последица: кожа пати, имуни систем слаби, упале се шире. Мозак полако почиње да црпи енергију из срчаног мишића и осталих за опстанак кључних органа, јер се и они великим делом састоје од беланчевина.
Након неког времена човек постаје кост и кожа, а у већини случајева прво престане да ради срце, каже Гардеман.
Човек може да гладује највише три месеца уколико се метаболизам промени, у супротном кроз неколико недеља наступа смрт.
Извор: ТАНЈУГ
"Гладовање није болест, већ телесна способност", објашњава Јоахим Гардеман, проФесор антробиологије и хуманитарне помоћи са Високе стручне школе у Минстеру.
Средином 40-их година амерички научник Ансел Кејс истраживао је како глад утиче на човеков организам. Експеримент је изведен са 36 испитаника, који су три месеца у организам уносили половину од уобичајеног уноса калорија.
У наредна три месеца Кејс је уз помоћ различитих дијета испитанике вратио на почетну тежину.
Поред губитка телесне масе, међу испитаницима су се јавиле и психичке промене. Многи мушкарци постали су апатични, повукли су се у себе. Глад је окупирала све њихове мисли тако да су учесници у експерименту почели да размишљају само о стварима везаним за храну. Неки су чак сањали да једу људе. Истовремено, њихов слух и њух су се изоштрили.
Велику улогу у томе шта се у људском организму дешава приликом гладовања, има центар за глад смештен у делу мозга названом хипоталамус. Tај центар се активира чим ниво шећера у крви падне. Као прву меру опреза хипоталамус, шаље поруку надбубрежној жлезди да активира хормон стреса или адреналин како би човек могао да мобилише све своје снаге и пође у набавку хране.
Ако и даље остане без хране, мозак прелази на план Б. Да би мозак Функционисао потребна му је глукоза, дакле шећер. Tо отприлике изгледа овако: Без инсулина шећер не може да доспе у мишиће тако да мозак "стопира" његов доток. Резултат је тај да мишићи остају "празни".
"Наиме, мозак активира метаболизам на начин да може даље да Функционише", изјавио је Гардеман за немачки државни радио "Дојче веле".
Кад је организам подвргнут глади, сваки орган се "преполови на пола", све док не наступи смрт. Са мозгом је нешто другачије: он се смањи за максимално два до четири одсто.
Ако човек гладује и даље, тело почиње да троши беланчевине као извор енергије што, такође, лоше утиче на мишиће пошто се они великим делом састоје од беланчевина. Наиме, тело може да произведе шећер и из аминокиселина тј. остатака беланчевина и зато аминокиселине из мишића претвара у шећер.
Након осам до 10 дана тело је свој метаболизам навикло на мању количину енергије: пулс, крвни притисак и телесна температура смањују се на минимум - иста ствар је и са животињама за време зимског сна.
"Код смањеног уноса хране то је најбоље што је могуће учинити", наглашава Гардеман. Осим тога, организам црпи масноће претварајући масне киселине у тзв. кетонска тела, која су, поред шећера, важан извор енергије, кључна за преживљавање у периодима гладовања.
Ако се гладовање настави, појављује се све више последица: кожа пати, имуни систем слаби, упале се шире. Мозак полако почиње да црпи енергију из срчаног мишића и осталих за опстанак кључних органа, јер се и они великим делом састоје од беланчевина.
Након неког времена човек постаје кост и кожа, а у већини случајева прво престане да ради срце, каже Гардеман.
Човек може да гладује највише три месеца уколико се метаболизам промени, у супротном кроз неколико недеља наступа смрт.
Извор: ТАНЈУГ
Нема коментара:
Постави коментар