Стихови:
Жена помаза Христово тело миром,
и тако претече Никодимову смирну и алоју.
Када је Господ дошао у Јерусалим и налазио се у кући Симона губавога, приступила му је жена (блудница) и излила на Његову главу скупоцено миро. Ту је установљено (да њој чинимо спомен) с циљем да се, по речи Спаситеља, свуда и свима проповеда о том њеном дирљивом поступку. Којом побудом се она руководила? Пошто је приметила да је Христос сажаљив према свима и дружељубив, нарочито сада, када је видела да је Он ушао у кућу губавога, а закон је налагао да се такав сматра нечистим и одлученим од друштва, она је закључила да ће Он, као и Симонову губу, исцелити и њену душевну болест. И ето, док је Он увече седео за трпезом, она је излива на Његову главу миро, вредно око три стотине динара, то јест шездесет асарија, десет пенеза и три сребреника. Ученици су је спречавали, посебно Јуда Искариотски, но Христос је стао у њену заштиту да они не би прекинули њену добру намеру. При томе је споменуо и свој погреб, и тако одвраћао Јуду од издајства и удостојио жену части тиме што ће се свуда по целом свету проповедати о њеном добром делу.
Морамо нагласити да се, по некима, иста ова жена подразумева
код свих јеванђелиста. Али то није тачно. Тројица, каже свети Златоусти (у
Беседи 13 на Матеја), говоре о истој, и називају је блудницом, а код Јована је
потпуно друга, и то хвале достојна Марија, Лазарева сестра, коју је одликовао
частан живот, и коју Христос, да је била блудница, не би волео. Од њих је ова
последња Марија, шест дана пре Пасхе, у својој кући, у Витанији, док је Он
увече седео за трпезом, извршила помазање тако што је излила миро на пречисте
ноге и обрисала их својом косом, и тиме показала да га изузетно поштује. Она је
принела миро Христу као Богу, јер је добро знала (Изл30; Пост 28 и 35) да је
уље приношено Богу и у жртвама, да су миром помазивани и свештеници, да је и
Јаков прелио уљем камен посвећен Богу. Она је то, очигледно, принела ради
благодарности Учитељу, као Богу, за оживљење свога брата. Зато јој се и не
обећава награда. Ту се и гунђање чује једино Јуде, као лакомог човека. Свети
Матеј и Марко казују да је друга жена, и то блудница, два дана пре Пасхе, када
је Христос још боравио у тој истој Витанији, у кући Симона губавога, увече, док
је седео за трпезом излила то скупоцено миро на Његову главу. Због тога своје
негодовање према блудници исказују и ученици, који су изврсно знали с каквим
усрђем је то учињено да би се добила Христова милост. Њој је и награда одређена
у томе што ће то добро дело бити прослављано свуда по свету. Према томе, неки
разумеју једну, Златоусти, пак, по овоме, две жене. Има и оних који признају
чак три: две горе поменуте, у самом приближавању Христових страдања, а осим
ових и трећу, тачније речено прву, која је то приредила негде око половине
јеванђелске проповеди. Она је била и блудница, и грешница, и излила је миро
наХристове ноге, али не у кући губавога, него фарисеја Симона и без присуства
непознатих. Тада се једино сам фарисеј саблазнио. Као награду Спаситељ јој је
дао отпуштење грехова. Управо о њој свети Лука казује око средине свог
Јеванђеља (7,36-50), као што је речено. Непосредно после казивања о тој
блудници, он наставља говор на следећи начин: И би послије тога, и он прохођаше
по градовима и по селима проповиједајући и благовијестећи Царство Божије (Лк
8,1), из чега јасно произилази да то није било за време страдања. Према томе,
судећи по времену, и по месту, и по личностима, и по кућама, напокон, по самом
начину миропомазања, изгледа, да су то биле три жене: две блуднице, а трећа је
Лазарева сестра Марија, коју је одликовао свети живот. И једна кућа је кућа
фарисеја Симона, друга је губавог Симона у Витанији, и трећа је кућа она у
којој су живеле Марија и Марта, Лазареве сестре, у истој тој Витанији, а из
овога се мора закључити да су Христу биле приређене и две трпезе, и обе у
Витанији. Једна је учињена шест дана пре Пасхе у Лазаревом дому, у којој је с
Њим учествовао и Лазар, о чему син грома говори овако: А Исус на шест дана
прије Пасхе дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из
мртвих. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од
оних што сјеђаху са њим за трпезом. А Марија, узевши литру правога нардова
скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове (Јн
12,13).
Друга вечера била је приређена Њему два дана пре Пасхе, када
се Христос још налазио у Витанији, у кући Симона губавога, када му је и
блудница пришла да излије скупоцено миро: тако казује свети Матеј и преноси
Христове речи ученицима: Знате да ће за два дана бити Пасха, и убрзо након
овога наставља: А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога, приступи му
жена са алавастровом посудом мириса скупоцјенога, и изли на главу његову када
сјеђаше за трпезом (Мт26;2и6-7). С њим је сагласан и Марко, који говори: Бијаху
још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова… И кад он бијаше у Витанији
у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена (Мк14,1,3) итд.
Заступници тврдње да четворица јеванђелиста говоре о једној те истој жени која
је помазала Господа миром, да су Симон фарисеј и.Симон губави, кога неки
сматрају чак оцем Лазара и његових сестара Марије и Марте, једна те иста
личност, да се ради о једној те истој вечери, једној те истој његовој кући, у
Витанији, где је наводно била и велика горња одаја, застрта и припремљена и где
је била Тајна вечера – мисле погрешно. Те две вечере биле су припремљене Христу
изван Јерусалима, у Витанији, шест и два дана, како је речено, пре законом
одређене Пасхе, а и жене су принеле Христу миро на различит начин. А Тајна
вечера и велика горња одаја биле су припремљене у самом граду Јерусалиму један
дан пре законом одређене Пасхе и Христових страдања, по мишљењу једних, у кући
непознатог човека, а по мишљењу других у кући Његовог ученика и напрсника
Јована, на светом Сиону, у којој су се и ученици скривали због страха од
Јудејаца, у којој је Тома после Васкрсења метнуо свој прст у ране од клинова и
своју руку у Христова ребра, у којој је, на Педесетницу, Свети Дух сишао на
апостоле, и у којој су учињена разна друга скривена и тајанствена дела.
Имајући ово у виду, нама се чини да више одговара истини Златоустово
мишљење, по коме се ту говори о две жене: једној, о којој тројица јеванђелиста
говоре да је, као блудница и грешница, излила миро на Христову главу, и другој,
код Јована, Марији, Лазаревој сестри, која је принела миро и излила га, и то на
Христове божанске ноге. Једна ствар је, такође, вечера у Витанији, а сасвим
друга – Тајна вечера. То је јасно чак из тога што Спаситељ, после казивања о
тој блудници, шаље ученике у град да припреме Пасху. Идите у град томе и томе,
и кажите му: … код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим (Мт2б,18). И
још: И срешће вас човјек који носи крчаг воде… и он ће вам показати готову
велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите (Мк 14,13-16; Лк
22,8-13), очито, предстојећу законску Пасху, коју је, дошавши, и учинио с
ученицима, како говори божанствени Златоусти. Затим, за време вечере, тј. Тајне
вечере, након божанственог прања ногу ученицима, Христос поново седа за трпезу,
предаје и нашу Пасху на истом том столу, како додаје златоречиви Јован. И то је
тачно. А дивни Јован, као и Марко, божанствени јеванђелисти, означили су и
квалитет мира тако што су га назвали чистим и скупоценим. Мисле да „пистикон“
тј. верно, значи право, неразблажено и испитане чистоте, а можда је то и назив
најбољег и првокласног мира. Марко додаје да је жена од усрђа чак разбила и
суд, за који каже да је од алавастра, зато што је грло тог суда било преуско.
Тај стаклени суд, како говори свети Епифаније, није имао ручке, и назива се
викион. Миро је било састављено од многих материја, а углавном од смирне
миомирисног цвета кинамона, мирисног корена, миомирисног исопа и уља.
Духовним миром помазани, Христе Боже, ослободи нас од
страсти које наваљују на нас, и помилуј нас, јер један је свети и човекољубац.
Амин.
Нема коментара:
Постави коментар