Празник Светог Николаја Архиепископа Мирликијског Чудотворца свечано
је прослављен Светом Литургијом, коју је у сриједу 19. децембра, у
Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, служило свештенство
архијерејског намјесништва никшићког.
Празничном богослужењу присуствовао је у великом броју вјерни народ Никшића. Њима се пригодном бесједом обратио свештеник Остоја Кнежевић, честитајући славарима крсну славу, а сабраним вјерницима срећан и благословен велики празник Цркве Божије.
“Спомен Светог оца нашег Николаја, Архиепископа Мирликијског свечано и торжествено се празнује не само у нашем народу него у цијелом православном свијету. Свети Николај, који је живио у 4. вијеку, својим богоугодним животом постао је толико велики, да га, ево, и до дана данашњег славимо и поштујемо, ништа мање него у она прва времена, а можда и више. Поштујемо га и славимо због велике милости коју је стекао пред Богом и због велике љубави коју је имао, а знамо из његовог житија колико је Свети Николај био пожртвован да помогне другима, да помогне убогима и сиромасима, колико је био пожртвован за чување истинске, чисте вјере“.
“Учесник је Првог васељенског Сабора и памти се онај догађај када је, ревнујући и изгарајући за вјеру, Свети Николај, једном приликом, чак ударио великог јеретика Арија и због тога страдао. Ипак, благодат Духа Светог показала је, касније, да је Свети Николај био у праву, да је оно што је бранио било истинско, било чисто и зато његова вјера, ево, и дан-данас живи, цвјета и напредује, а Арија памтимо само као јеретика, као једну трагичну личност у историји Цркве“, казао је свештеник Кнежевић.
Он је додао да је празник Светог Николе веома поштован у нашем народу. Сматра се да скоро пола српског народа Никољдан слави као своју крсну славу, а она друга половина Срба слави неки други празник. Ипак, нагласио је о. Остоја, много је важније да се Свети Николај слави како ваља и требује, јер је то празник који календарски увијек „пада“ око средине Божићног поста.
“Ако већ славимо Светог Николу важније је да га славимо онако како је Богу угодно и зато треба да знамо да се Никољдан увијек слави негдје на средини Божићног поста и да је то посна слава. Сви они којима је ово крсна слава треба за тај дан да припремају оно што је посно. Није важно да буде богата трпеза, да сви кажу како је то било лијепо и богато, него да буде благословено, а биће и лијепо и богато и благословено ако буде угодно најприје Господу нашем Исусу Христу, а онда и Светом Николају. Он је, знамо из његовог светог житија, био строги бљуститељ, чувар Светих канона и правила Цркве, зато они који славе, а мрсе на Светог Николу, нека не мисле да тако угађају Светитељу и да на тај начин приносе славу њему“.
“Нијесу у праву ни они који нешто комбинују, па славску трпезу припремају и посно и мрсно, како се не би гости наљутили. Не славимо, драга браћо и сестре, људе који нам долазе, него славимо Светитеља Божијег и зато славу треба да припремимо с начином. Ми свештеници, често, у својим бесједама причамо о сложенијим темама, а занемарујемо неке свакодневне, животне, једноставне ствари. Онај ко не пости, а одрастао је човјек, не треба да приступа Светом причешћу, нека се најприје договори са свештеником о начину поста и молитви, како би се, бар донекле, припремио да приступи Светој чаши. Није гријех не знати, гријех је када човјек неће да се научи. Нека је свима срећан и благословен данашњи велики празник! Нека Свети Николај пребива над домовима вашим, поготово вама који га славите, а он је свима нама помоћник, заштитник у свим невољама, у болестима, на путевима“, поручио је свештеник Остоја Кнежевић.
Током Литургије освештани су и преломљени славски колачи бројних свечара. Свештенство Саборног храма помолило се за покој душе Епископа жичког Г. Хризостома.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Празничном богослужењу присуствовао је у великом броју вјерни народ Никшића. Њима се пригодном бесједом обратио свештеник Остоја Кнежевић, честитајући славарима крсну славу, а сабраним вјерницима срећан и благословен велики празник Цркве Божије.
“Спомен Светог оца нашег Николаја, Архиепископа Мирликијског свечано и торжествено се празнује не само у нашем народу него у цијелом православном свијету. Свети Николај, који је живио у 4. вијеку, својим богоугодним животом постао је толико велики, да га, ево, и до дана данашњег славимо и поштујемо, ништа мање него у она прва времена, а можда и више. Поштујемо га и славимо због велике милости коју је стекао пред Богом и због велике љубави коју је имао, а знамо из његовог житија колико је Свети Николај био пожртвован да помогне другима, да помогне убогима и сиромасима, колико је био пожртвован за чување истинске, чисте вјере“.
“Учесник је Првог васељенског Сабора и памти се онај догађај када је, ревнујући и изгарајући за вјеру, Свети Николај, једном приликом, чак ударио великог јеретика Арија и због тога страдао. Ипак, благодат Духа Светог показала је, касније, да је Свети Николај био у праву, да је оно што је бранио било истинско, било чисто и зато његова вјера, ево, и дан-данас живи, цвјета и напредује, а Арија памтимо само као јеретика, као једну трагичну личност у историји Цркве“, казао је свештеник Кнежевић.
Он је додао да је празник Светог Николе веома поштован у нашем народу. Сматра се да скоро пола српског народа Никољдан слави као своју крсну славу, а она друга половина Срба слави неки други празник. Ипак, нагласио је о. Остоја, много је важније да се Свети Николај слави како ваља и требује, јер је то празник који календарски увијек „пада“ око средине Божићног поста.
“Ако већ славимо Светог Николу важније је да га славимо онако како је Богу угодно и зато треба да знамо да се Никољдан увијек слави негдје на средини Божићног поста и да је то посна слава. Сви они којима је ово крсна слава треба за тај дан да припремају оно што је посно. Није важно да буде богата трпеза, да сви кажу како је то било лијепо и богато, него да буде благословено, а биће и лијепо и богато и благословено ако буде угодно најприје Господу нашем Исусу Христу, а онда и Светом Николају. Он је, знамо из његовог светог житија, био строги бљуститељ, чувар Светих канона и правила Цркве, зато они који славе, а мрсе на Светог Николу, нека не мисле да тако угађају Светитељу и да на тај начин приносе славу њему“.
“Нијесу у праву ни они који нешто комбинују, па славску трпезу припремају и посно и мрсно, како се не би гости наљутили. Не славимо, драга браћо и сестре, људе који нам долазе, него славимо Светитеља Божијег и зато славу треба да припремимо с начином. Ми свештеници, често, у својим бесједама причамо о сложенијим темама, а занемарујемо неке свакодневне, животне, једноставне ствари. Онај ко не пости, а одрастао је човјек, не треба да приступа Светом причешћу, нека се најприје договори са свештеником о начину поста и молитви, како би се, бар донекле, припремио да приступи Светој чаши. Није гријех не знати, гријех је када човјек неће да се научи. Нека је свима срећан и благословен данашњи велики празник! Нека Свети Николај пребива над домовима вашим, поготово вама који га славите, а он је свима нама помоћник, заштитник у свим невољама, у болестима, на путевима“, поручио је свештеник Остоја Кнежевић.
Током Литургије освештани су и преломљени славски колачи бројних свечара. Свештенство Саборног храма помолило се за покој душе Епископа жичког Г. Хризостома.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Нема коментара:
Постави коментар