Они на Велики петак нису били ослобођени наставе, већ су морали бити на настави. Ипак, њихов професор вјеронауке организовано их је, у току наставе, повео у храм на богослужење. Пошла су ова дивна дјеца Божја саборно, у молитвеној тишини, до Саборног храма да се сретну са Христом у дому Његовом. У храму су их дочекали свештеници Саборног храма у Босанском Петровцу па су сви заједно - свештенство, вјероучитељ и сви ученици - појући и читајући псалме, паримеје, апостолске посланице и Јеванђеља, узнјели покајни крсноваскрсни славопој Богу.
Сабрао их је тог дана Христос под свој крст, онако као што
је прије двије хиљаде година сабрао највјерније своје ученике и мироносице.
Ученици су имали прилике да кроз богослужење прођу са Христом кроз сва мјеста
страдања, да на тренутак осјете љубав Христову, изражену кроз бол, патњу,
страдање и распеће, које је Он претрпио ради нас и ради нашег спасења. Он даде
љубав људима, а људи му дадоше крст, клинце копље, ругање, шибање, пљување. Али
ипак, превелика је Љубав Божја према човјеку, те се све те поруге, муке, смрт
обратише у спасење људима. Крст и Гроб његов постадоше живоносни. Туга због
крсне смрти, губи се у радости васкрсења. Зато смо у току Деветог часа појали:
„Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Покажи нам и славно твоје Васкрсење.“
(Посни триод, стихире самогласне на Деветом часу, Слава, глас 6.).
Изхвор: Епархија бихаћкопетровачка
Нема коментара:
Постави коментар