Лазаровдан у Светом Архангелима код Призрена

Лазарева субота као предпразник Христовога Васкрсења

Празник Васкрсења Светог Лазара Четврородневног литургијски је обележен у манастиру Светих Архангела код Призрена, у којем постоји капела посвећена овом празнику, изграђена после мартовског погрома 2004. године. Како су се после прогона и паљења манастира и конака Светом владики Николају Српском, монаси вратили у манастир на Лазареву суботу, капела у новоизграђеном конаку крај улаза у манастир, посвећена је овом празнику. У капели је и фреска са приказом овог празника коју је насликао иконописац Милош Рашки.

Зато се поред Светих Архангела Михајла и Гаврила, у манастиру као слава обележава и Лазарева субота тј. Лазаровдан.

Литургијом је началствовао игуман манастира Зочиште архимандрит Стефан, уз саслужење домаћина игумана архимандрита Михајла, и још шесторице свештенослужитеља, а присуствовало је велики број верника. Међу њима је било и педесетак расељених Призренаца који су дошли у манастир да са братством прославе ову славу.

По традицији присутној последњих година за певницом су били ученици Призренске богословије, а велики број присутних се и причестио. На велику радост свих било је и пуно деце.

Освећење славског колача и жита обавио је игуман манастира Дубоки поток архимандрит Ромило.

У празничној беседи отац Стефан је рекао да га Васкрсење Лазарово подсећа на васкрсење манастира Светих Архангела, јер као што је Господ четвородневног мртваца Лазара који је већ почео да се распада васкрсао, тако је васкрсао и ову светињу, иако су многи мислили да она више не постоји.

Отац Стефан је рекао да је Господу све могуће, јер је створио васиону и све видљиво и невидљиво, па је тако и речју васкрсао Лазара. Он је додао да служба која се служи на овај празник уводи све нас у Васкрсење Христово.

-Ова служба коју служимо овде, нас и уводи у Васкрсење Христово и увек овај празник прослављамо као предпразник највећег празника Васкрсења Христовог који нас крепи и теши у сва времена - рекао је отац Стефан. Данашња времена нису лакша нити тежа од оних у којима су живели наши преци, али су наши преци толико векова били у ропству, и чекали су васкрсење и добили су га. А ми данас, да бисмо личили на своје претке, треба да се кајемо и покајемо за своја сагрешења, како би били достојни имена људскога, имена српскога, православнога, да будемо сведоци наше вере истините, да ми животом својим посведочимо својим ближњима и даљнима да је ово заиста истинито вероисповедање ваксрслога Христа које је он нама оставио, а да не саблажњавамо своје ближње и своје даљне својим гресима непокајаним, који често гуше и нас саме. Али ето, утеха је како је и ова светиња васкрснула, како су сузама наших предака омијени греси и ова светиња је поново изашла пред нашим очима видљиво, тако да ћемо и ми кроз покајање васкрснути и стати пред само лице Божје.

За трпезом љубави, отац Михајло је пожелео добродошлицу игуманима, братији и сестрама, што су дошли на славу, као и верницима са разних страна, рекавши да је Господ чудом васкрсења Лазаровог показао да нема смрти и да смрт постоји само за неверујуће, док за хришћане, верујуће, смрт је само прелазак из овог привременог живота у живот вечни. Отац Михајло је рекао да ће ако Бог да, и ако Господ услиши благослов владике Тодосија ускоро се кренути са обновом манастирске цркве Светог Николе, и манастир би осим ових конака и капеле добио и цркву. Иако би то била мала црква, он је рекао да ће ако Бог да, тај храм бити пун људи и благодати у њему.

Оливера Радић

Извор: Православие.ру