петак, 18. март 2016.

Принц Чарлс посетио Светоархангелски манастир у Ковиљу


Преосвећени Епископ бачки г. др Иринеј, Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије, викарни Епископ јегарски г. Јероним и високопреподобни архимандрит г. Исихије, намесник манастира Ковиља, са братством, дочекали су на манастирској капији Његово Краљевско Височанство Принца Џарлса од Велса.

Звук манастирских  звона на улазу у храм сменило је појање хора Свети Јован Дамаскин, који је у част високог госта прво отпојао Славословље Данила Протопсалта, а потом, на енглеском језику химне Теби, Изабраној Војвоткињи (To Тhee, the Champion Leader) и Да те благослови Господ и да те чува (The Lord bless you and keep you), стихове који се проузносе британском монарху  у  Вестминстерској опатији.

Потом је добродошлицу принцу Чарлсу пожелео архимандрит Исихије:

 „Ваше краљевско височанство!

Добро дошли у Манастир Ковиљ. Наш манастир је посвећен Светим Архангелима и припада Бачкој епархији.

Према Црквеном предању, основао га је у XIII веку Свети Сава, који је био Архиепископ Српске Православне Цркве откако је, управо у то време, примила своју аутокефалност. У то време, мађарски краљ Андрија II је са војском кренуо у поход на Србију, и основао логор код села Ковиљ, на северној српској граници. Послан од свога брата, српскога краља Стефана Првовенчаног, Архиепископ Сава успешно успоставља мир, чудесно притом исцеливши на смрт оболелог Андријиног сина. На месту где је требало да дође до крвавог боја, утврђен је мир; у славу тога, подигнут овај манастир да заувек представља место мира и измирења.

Вековима се овај манастир налазио на запаљивој међи између великих супротстављених империја, аустријске и отоманске, и много је од обе страдао, непосредно и посредно. Много пута је паљен, пљачкан, уништаван, а монаси убијани и вођени у ропство.

Једна од славних личности које су овде живеле је Архимандрит Јован Рајић, велики теолог и историчар из XVIII века. Био је предводник борбе за одржавање православља и одолевање притисцима да се ступи у унију са тада доминирајућом Римокатоличком Црквом.

Манастир Ковиљ је увек био духовни центар за читаво подручје, али такође и центар образовања и културе.

У скоријој историји, Манастир тешко страда у оба светска рата. У Другом светском рату ову област окупирају мађарски колаборанти нациста, који су одмах конфисковали сву имовину манастира и протерали монаштво. Нажалост, по окончању рата ово стање се наставило, с разликом што га је сада спроводио комунистички и анти-теистички режим. Остала су свега двојица монаха, који су пребивали у великим тегобама и злостављањима; њиховом заслугом манастир је опстао. Кад су се они упокојили, манастир је остао без монаштва.

Године 1990. отпочела је нова ера Ковиљског манастира. За епископа Новог Сада постављен је овде присутни епископ Иринеј. Он одмах отпочиње обнову братства у Ковиљу и сабире неколицину младих монаха, поставивши за игумана јеромонаха Порфирија, садашњег Митрополита загребачко-љубљанског. Иначе, и остала тројица од те братије касније су постали епископи наше Свете Цркве; од њих је овде присутан Епископ јегарски Јероним.

Под брижним руководством оца Порфирија, у манастир долазе искушеници и братство постојано расте. Нека ми буде допуштено да напоменем да је први у овом низу био отац Сава, поданик Британске Круне, Новозеланђанин рођен као Рос Бејли!

Упоредо с тим, расте и круг пријатеља манастира, укључујући и особе из културе и уметности… Манастир стиче све већи утицај у јавности, присуство у медијима; учествује у продукцији првог ТВ серијала у Србији који говори о вери и Цркви, Буквара Православља.

Од оснивања новог братства, кренуло се у интензивну обнову и изградњу. Трудили смо се да успоставимо монашки живот заснован на Свештеном Предању наше Цркве, угледајући се на савремене добро устројене манастире, пре свега на оне с Атонске Свете горе.

У славу Божју, сваке зоре у четири сата отпочињемо дан са богослужењем; саборном богослужењу посвећујемо око пет часова током дана, и још одређено време у личним молитвама које сваки монах узноси у тишини своје келије. Такође, свако од братије има своје задужење којим служи братству и осталим ближњима.

У богослужењима користимо изворно, предањско источно црквено појање, популарно познато као византијско, које посебно проучавамо и вежбамо. Хор манастира Ковиља је снимио и издао четири музичка албума, и одржао многе концерте по Србији и у иностранству. Од 2010. године ова је делатност прешла у виши облик, с оснивањем Школе византијског појања при нашој епархији у Новом Саду.

У ликовној уметности се, такође, ослањамо на Црквеном предању. У манастирској радионици израђујемо византијске иконе. Као што се види, храмове осликавамо у истом том предању, користећи аутентичну фреско технику.

Пре десет година основали смо Заједницу за рехабилитацију од болести зависности, библијски названу Земља живих; заснована је на јеванђелским основама и успешно дејствује и развија се.

Ово братство је изградило неколико хиљада квадратних метара богослужбених, стамбених, гостињских и економских просторија. Манастир врши економску делатност којим се сам издржава, и по својој моћи помаже ближњима.

Ваше Краљевско Височанство, дозволите ми да, можда нескромно, приметим да осећамо да у многоме делимо исте принципе – да истакнемо само мисију мира и измирења, усклађивање традиције и савремености, социјалну бригу, поштену и чисту економску делатност…  од чега доживљавамо једну међусобну блискост, тако да Вам добродошлицу од срца желимо не само као најдражем госту, него као једном од нас!”

У разговор са г. Владиславом Јушковим, руским фреско писцем који живопише манастирски храм, принц од Велса је констатовао да предстоје значајни радови на живопису, и изразио наду да ће бити у прилици да види како ће све изгледати када храм буде у потпуности осликан. У капели Светих Отаца Атонских, принца је поздравио Дечји хор, појући тропар светом Јовану Дамаскину.

У свечаном салону је потом, током срдачног разговора Преосвећени Епископ г. др Иринеј даривао Његовом Краљевском Височанству икону Пресвете Богородице - рад монахиња из манастира Васкрсења Христова у Каћу, као и пригодна монографска издања. Такође, сестре из Каћа су припремиле пригодне поклоне за принцезу Шарлот Елизабет Дајану и принца Џорџа Александра  Луиса,  унуке  принца од Велса.

Принц Чарлс се сусрео и са штићеницима заједнице Земља живих, који су му сведочили о свом животном путу и спасењу које су пронашли у заједници. Том приликом, они су принца даривали Часним крстом, који су они сами израдили. Принц је посетио радионицу свећа и погон за производњу ракије, и изразио се веома похвално о квалитету манастирских производа.

При одласку, захваљујући домаћинима на топлој добродошлици и пријему, принц Чарлс је изразио задовољство што је упознао манастир који има не само богату историју, него и у савременом животу на различите начине служи заједници.

Извор: Епархија бачка

Нема коментара:

Постави коментар