Саопштење за јавност
25. март 2016.
Иако је реаговање Кабинета Градоначелника Престонице г.
Александра Богдановића поставило за свој циљ да демантује наводе из
прекјучерашњег саопштења Митрополије, очигледно је да је њиме промашена тема.
Није довољно јасно ни коме се и зашто Градоначелник правда што је уопште
разговарао са Митрополитом?
У саопштењу Митрополије врло прецизно стоји да је заједно са гостима констатовано да је једино прикладно мјесто за њен трајни боравак храм Божји, а да пећина то није. Митрополија апсолутно стоји иза тих ријечи, јер су потпуно истините и сагласне писменом договору између Митрополита и чланова овог Реда, који Богородицу Филеримос има као своју вјековну покровитељку.
Кабинет Градоначелника наводи како је ситуација супротна и
каже се да је Малтешки ред ”баш као и држава и градска управа посвећен пројекту
измјештања иконе Богородице Филеримос из постојећег простора”. Елементарна
логика нам је потребна да закључимо да горња тврдња Митрополије уопште није
супротна са ставом да су и други посвећени измјештању иконе из Народног музеја,
али не у пећину.
Ни на који начин Митрополија није злоупотребила ”случајни
сусрет” (који би, да је реда у врху Престонице, одавно требао да се деси –
намјерно) Градоначелника и Митрополита, а у кратком саопштењу какво је било оно
прекјучерашње Митрополије није било простора да се детаљније говори о свим
разговорима. Градоначелник је већ неколико пута рекао свој став о овом питању и
он је познат најширој јавности. Митрополија у свом претходном саопштењу није ни
имплицитно поменула промјену става државне или градске управе, напротив, навела
је да је смјештање иконе у пећину ”државни пројекат”, заснован на скрнављењу и
обесвећењу ове свехришћанске светиње, незапамћен у њеној двијехиљадугодишњој
историји, и то искључиво у служби профита.
Што се тиче питања власништва над светињама, оно би морало
свакоме да буде јасно. Као што насилно одузета приватна имовина није законито
власништво државе, што и сама држава признаје реституцијом, тако ни отета
црквена имовина не може бити државно власништво. Недостатак политичке воље да
се законски формализује реституција покретне и непокретне црквене имовине, не
може да поништи овакво расуђивање. Треба притом имати у виду да је у акту
отимања ове три светиње (1952) из манастира Острога, наведено изричито да су
оне ”власништво породице Карађорђевића”. Званично предате Управи манастира
Острога (1941) од стране власника Краља Петра II Карађорђевића и Патријарха
српског Гаврила Дожића, насилно су отете из Острога, а настојатељ манастира
Острог архимандрит Леонтије Митровић – затворен! Откад се провалници и отимачи
туђе имовине озакоњују као власници отетога?!
У исто вријеме, желимо да изразимо задовољство оним дијелом
коментара г. Александра Чиликова да би икона требала да буде смјештена у
црквеном објекту изван пећине, што је изричит став, како представника Малтешког
реда, тако и Амбасадора Реда у Црној Гори г. Енрика Тућила, о чему ће надамо се
и они обавијестити јавност. Наравно, да би она у храму у којем би била
смјештена, била доступна свима, а не само православнима, као што су и мошти
Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, честица Часног Крста и
Десница Светог Јована Крститеља, који имају широко прихватање аутентичности,
нарочито у Православној Цркви.
Из Митрополије црногорско-приморске
Нема коментара:
Постави коментар