– Пече звезда, а још више земља, па кад се удруже можете мислити
како нам је – овим речима јуче су нас око 14 сати, по највећој врућини,
дочекали путари у Улици војводе Степе. Али, 35 степени, колико је јуче
званично измерено у Београду, за путаре очигледно није проблем, иако је
субјективни осећај био да на сунцу има бар десет степени више.
– Температура асфалта је 160-170 степени, али навикли смо – говори средовечни радник док разгрће свеже посути асфалт из кога удара талас топлоте.
– Ево мало изнад, температура је виша од 100 степени. Можете јаје да испржите, а ако хоћете и кукуруз да скувате и то за свега 20 минута – духовит је он и додаје да верује да је њему најтеже јер су остале колеге млађе па лакше подносе врућину.
– Временом се навикнеш, стекнеш имунитет, па се онда све лакше подноси. Јесте да бије и одозго и одоздо, али то је само два-три дана. Кад баш упече звезда или док не стигне камион са асфалтом, мало се сакријемо у хладовину, одморимо, па опет удри док се не заврши. Петнаест врелих лета сам провео радећи са асфалтом и било је много већих врућина. У понедељак смо у Ковилову на отвореном измерили 42 степена, а још горе је било претпрошле године. Док радим, не размишљам о врућини, већ како ћемо после попити пиво – надовезује се нешто млађи колега и признаје да не поштују препоруке и савете лекара да на сунцу не бораве од 11 до 17 сати. Јуче су почели да раде баш у подне, у време највеће врућине.
– Много је лакше зими радити са асфалтом јер нам та топлота добро дође на ниским температурама. Али шта ћемо кад мора и лети да се ради – каже путар уз напомену да се не жали ни сада.
И стварно се чини као да су се сви они некако привикли на паклене врућине јер, за разлику од нас који смо се у току разговора претворили у „голу воду”, на њима се назирала тек покоја капљица зноја, иако су на себи имали мајице, прслуке и радне комбинезоне. Кажу, иако су по цео дан на сунцу, досад се није десило да некоме позли.
– Ма добро је, кад се мало боље загрејем, побегнем у хлад. Добро подносим топлоту, па ја сам родом из Мостара. Имамо и две цистерне са водом које редовно пролазе улицом, па се сваки час умивамо. Није то неки тежак физички посао, радим на припреми подлоге за асфалт – говори Влада Р. (54), додајући да у ове вреле летње дане на послу попије пет-шест литара воде.
Нису само радници у Војводе Степе јуче радили пуном паром. И на већини градилишта које смо обишли посао се, у време кад лекари саветују избегавање сунца, одвијао нормално као да је температура знатно нижа, а не да је на снази наранџасти метеоаларм.
Судећи према најавама запослених на појединим градилиштима, промене режима рада неће бити ни данас, упркос најавама пораста температуре, због чега ће у Београду на снази бити црвени метеоаларм.
Ј. Ђ. – Р. Ћ.
-----------------------------------------
Препоруке за рад на високим температурама
Послодавац чији радници раде тешке послове на отвореном на температурама изнад 36 степени препоручује да се посао прекине од 11 до 16 сати, уколико то дозвољава процес рада.
– Уколико послодавац не може да прекине рад у том периоду, дужан је да предузме низ мера које ће олакшати рад у тешким временским условима. Могу да промене режим рада и да смена почиње, рецимо, сат раније. Такође, радницима који раде на отвореном у време врелих дана мора да се обезбеди вода, лакша храна, али и заклон на градилиштима и путевима – каже Вера Божић Трефалт, директорка Управе за безбедност и здравље на раду, напомињући да је те препоруке усвојила Влада Србије још 2007. године.
-----------------------------------------
После роштиља врућина је пријатна
Паклене температуре нису пореметиле ни роштиљџије, ни што се тиче промета, нити радног времена. Па, тако кажу неки од њих, многе по овој врућини мрзи да спремају храну у кући, па се све више одлучују за специјалитете за роштиља.
– Радим поред роштиља где је температура око 60 степени, али је зато мени много лакше кад изађем одавде. Онда много лакше поднесем врелину напољу – каже роштиљ мајстор Горан Ристић (37).
– Температура асфалта је 160-170 степени, али навикли смо – говори средовечни радник док разгрће свеже посути асфалт из кога удара талас топлоте.
– Ево мало изнад, температура је виша од 100 степени. Можете јаје да испржите, а ако хоћете и кукуруз да скувате и то за свега 20 минута – духовит је он и додаје да верује да је њему најтеже јер су остале колеге млађе па лакше подносе врућину.
– Временом се навикнеш, стекнеш имунитет, па се онда све лакше подноси. Јесте да бије и одозго и одоздо, али то је само два-три дана. Кад баш упече звезда или док не стигне камион са асфалтом, мало се сакријемо у хладовину, одморимо, па опет удри док се не заврши. Петнаест врелих лета сам провео радећи са асфалтом и било је много већих врућина. У понедељак смо у Ковилову на отвореном измерили 42 степена, а још горе је било претпрошле године. Док радим, не размишљам о врућини, већ како ћемо после попити пиво – надовезује се нешто млађи колега и признаје да не поштују препоруке и савете лекара да на сунцу не бораве од 11 до 17 сати. Јуче су почели да раде баш у подне, у време највеће врућине.
– Много је лакше зими радити са асфалтом јер нам та топлота добро дође на ниским температурама. Али шта ћемо кад мора и лети да се ради – каже путар уз напомену да се не жали ни сада.
И стварно се чини као да су се сви они некако привикли на паклене врућине јер, за разлику од нас који смо се у току разговора претворили у „голу воду”, на њима се назирала тек покоја капљица зноја, иако су на себи имали мајице, прслуке и радне комбинезоне. Кажу, иако су по цео дан на сунцу, досад се није десило да некоме позли.
– Ма добро је, кад се мало боље загрејем, побегнем у хлад. Добро подносим топлоту, па ја сам родом из Мостара. Имамо и две цистерне са водом које редовно пролазе улицом, па се сваки час умивамо. Није то неки тежак физички посао, радим на припреми подлоге за асфалт – говори Влада Р. (54), додајући да у ове вреле летње дане на послу попије пет-шест литара воде.
Нису само радници у Војводе Степе јуче радили пуном паром. И на већини градилишта које смо обишли посао се, у време кад лекари саветују избегавање сунца, одвијао нормално као да је температура знатно нижа, а не да је на снази наранџасти метеоаларм.
Судећи према најавама запослених на појединим градилиштима, промене режима рада неће бити ни данас, упркос најавама пораста температуре, због чега ће у Београду на снази бити црвени метеоаларм.
Ј. Ђ. – Р. Ћ.
-----------------------------------------
Препоруке за рад на високим температурама
Послодавац чији радници раде тешке послове на отвореном на температурама изнад 36 степени препоручује да се посао прекине од 11 до 16 сати, уколико то дозвољава процес рада.
– Уколико послодавац не може да прекине рад у том периоду, дужан је да предузме низ мера које ће олакшати рад у тешким временским условима. Могу да промене режим рада и да смена почиње, рецимо, сат раније. Такође, радницима који раде на отвореном у време врелих дана мора да се обезбеди вода, лакша храна, али и заклон на градилиштима и путевима – каже Вера Божић Трефалт, директорка Управе за безбедност и здравље на раду, напомињући да је те препоруке усвојила Влада Србије још 2007. године.
-----------------------------------------
После роштиља врућина је пријатна
Паклене температуре нису пореметиле ни роштиљџије, ни што се тиче промета, нити радног времена. Па, тако кажу неки од њих, многе по овој врућини мрзи да спремају храну у кући, па се све више одлучују за специјалитете за роштиља.
– Радим поред роштиља где је температура око 60 степени, али је зато мени много лакше кад изађем одавде. Онда много лакше поднесем врелину напољу – каже роштиљ мајстор Горан Ристић (37).
објављено: 08.07.2015
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар