...Брод је лагано пловио, мирним егејским морем, и већ се пред нашим погледом у даљини указивало острво Егина...
Егина, на грчком: Αίγινα, једно је од саронских острва у егејском мору. Добило је име по древном митолошком краљу Еаку. Острво је брдовито, са разуђеним обалама и скривеним заливима. Због вулканског порекла земљиште је веома плодно, па је погодно за обраду. Посебно, мештани Егине баве се узгајањем пистаћа, по којима су на далеко познати. Зато је још у праисторији острво насељено и много пута бивало трговачко средиште овог дела Грчке. Од 1828. до 1830. године, егински истоимени градић на острву, био је престоница Грчке. Веома је било острво насељено монасима у периоду Византијског царства, од тада до данас остале су многе мале цркве, посебно у окружењеу данашњег манастира Светог Нектарија, где има неколико стотина сачуваних црквица, тај део се назива Старо Село. На острву живи око 15.000 мештана, али и свакодневних туриста и поклоника Светог Нектарија из целог света. По сведочењу егинских монахиња, Свети Нектарије за време свог земног живота често је говорио:“ Сада смо сиромашни и ми монаси и наши острвљани, али ће доћи време када ће острвљани бити веома богати, а у наш манастир ће из целог света долазити народ са великим прилозима.” Из ових речи Светитељевих види се да је он поред многих дарова од Бога био и пророк .
” Изаћи ћу мало на палубу”, рекох присутнима, којима сам причао многе детаље из живота Светог и неколико његових чуда“, пријаће ми свеж морски ваздух, посебно за синусе”
На палуби, скоро да је свако седиште попуњено, дало се приметити да има људи разних нација: Кинеза, Руса, Грка, Арапа…као да сви путеви воде на Егину…
Када ме виде у мантији, један руски монах брзо устаде са свог места и са осмехом на лицу рече:“ Баћушка, благослови.” – “Благослови ти мене свети човече“, рекох му и братски целивасмо један другог у руку. “Ја сам из Москве, монах Серафим, идем на Егину, са групом верника, тамо је наша монахиња, она служи Светом Нектарију. Хајде седи са нама.”
“ Хвала баћушка, радо се придружујем Вашој групи.”
Док сам прилазио његовим сапутницима , сви устадоше и узеше благослов. Помислих:“Ех, свети руски народ, дубоко у својој души воли и поштује свештенство. Такође њихова љубав према нама Србима, што сам давних година уочио при сусрету са Русима, не може се речима описати, једноставно Руси нас Србе воле.” А колико смо блиски и духом и вером и језиком, показује и то да је наш разговор текао тако што сам ја причао на српском, а они на руском и одлично смо се разумели. Искористих прилику да им испричам о једном јављању Светог Нектарија нашој српкињи:„У околини древног српског манастира који се зове Миљково, за чији су препород монаштва крајем деветнаестог века били заслужни руски монаси на челу са великим духовником, оцем Амвросијем Кургановом, једна сестра, Славица, сањала је пре неколико година, старог монаха који јој је рекао: „За опстанак Косова и Метохије, молите се Светом Стефану Дечанском, Светом Владици Николају и мени.“ – када га је упитала - ко је он - одговорио је:“Некатарије Егински.“
Извор: Фацебок - ''Будимо људи''. Патријарх Павле
Нема коментара:
Постави коментар