Народно предање: Ципела Светог Василија Острошког

О Светом Василију Острошком Чудотворцу и о манастиру Острогу сачуване су бројне легенде и предања на подручју Бјелопавлића и никшићког краја. Нека од тих казивања су записана и сачувана од заборава, док су бројна предања временом заборављена, јер их нико није прибиљежио.

Настојањем старице Станице Ђуровић, рођене Павићевић, из села Загорак у Доњим Пјешивцима, записали смо инспиративно народно предање о преносу моштију Св. оца Василија из Острога на Цетиње у вријеме турске најезде на Црну Гору. По свему судећи, овај догађај се збио у јуну 1877. године. Бака Станица је рођена 1917. године. Има фантастично памћење. Располаже подацима о бројним збивањима из ближе и даље прошлости подострошког краја. Управо зато смо и ријешили да ово народно предање објавимо и сачувамо од заборава.

У јуну 1877. Сулејман-паша је предузео казнени поход на Бјелопавлиће и стару Црну Гору. Пред надмоћном турском најездом манастир Острог се није могао бранити. Стога је књаз Никола наредио да се мошти Св. оца Василија благовремено сачувају и пренесу у цетињски манастир. Група црногорских ратника носила је мошти Светога Василија у носилима. Кад их је пут водио поред засеока Боговине, које се налазе између сусједних села Миокусовићи и Виш у Бјелопавлићима, ратници су спустили носила и одлучили да се мало одморе. Послије краткотрајног одмора ријеше да наставе кретање ка Цетињу. Али, мошти се никако нијесу дале помјерити са мјеста на коме су биле спуштене. Ратници нијесу знали што им је чинити. Један од њих сјети се и осталима каза:

„Погледајте је ли што опало са носила?“

Ратници су претражили околни терен. Један од њих пронашао је ципелу која је спала са ноге Светога оца. Ципела је стављена на своје мјесто. Носила су се дала помјерити и ратници су наставили пут ка Цетињу.

Шта је даље било, у историјској је науци познато. Мошти Светога оца Василија пренесене су у цетињски манастир. Под командом Сулејман-паше Турци су привремено освојили Острог. Манастир је похаран, али Турцима није пошло за руком да спале мошти Св. Василија. Наредне 1878. године манастир је обновљен, а мошти Св. Василија враћене су у Горњи острошки манастир. Овај рат се завршио поразом Турака и територијалним проширењем Књажевине Црне Горе чија је независност призната од великих европских сила на Берлинском конгресу јула 1878. године.

Извор: Дан

Преузето са: Митрополија Црногорско-Приморска