Откако је метална црква Свете Тројице поставена на врху планине
Румије повише Бара, на Тројичиндан 2005. године, толико трају приче да
ли она треба да остане на том месту или не, а са њом и румијска литија.
Предање по којем ће на врху Румије „долетети црква са неба на свој
прастари темељ“ се остварило пре девет година, уочи Тројичиндана, уз
помоћ хеликоптера Војске Србије и Црне Горе. И од тада до данас она је
„трн у оку“ безбожника и рушитеља окупљених око анатемисаног Мираша
Дедејића, као и албанских екстремиста који су је више пута обијали и
скрнавили.
Ових дана је у Управном суду одржано рочиште по тужби тзв. ЦПЦ против Министарства одрживог развоја и туризма због „ћутања администрације“ на њихов захтев којим су тражили извршење решења Републичке инспекције за грађевинарство из 2005. године, којим је наложено уклањање цркве на Румији. Високопреосвећени митрполит црногорско-приморски Амфилохије проклео је онога ко сруши цркву на Румији, поручујући да градња храмова није државно нити питање за министре, већ за поглаваре трију конфесија које постоје у Црној Гори.
Ко сруши тај храм, Бог га срушио, и њега и његово потомство и часни крст му судио!
Барски парох Јован Пламенац каже, за „Новости“, да претње о рушењу храма на Румији, као и лажи које се просипају од његове обнове, није ствар Цркве него Државе.
Проблем станује у Подгорици, а не у Бару. Гнусна је лаж да је обнова цркве Свете Тројице 2005. године учинила да у румијској литији више не учествују муслимани и римокатолици.
Пропагатори оптужбе лажу да је обновом Румијске цркве нарушен међуверски склад у Бару.
Отац Јован шаље јасну поруку сејачима мржње:
Сву моју дедовину у Бољевићима, у Црмници, која је моме деди Крсту остала од његовог оца, командира црногорске артиљерије и првог цивилног намесника Метохије након њеног ослобођења од Турака (чије су име мени дали), а њему од његовог оца Николе и стрица свештеника и војводе Илије (који није имао деце), преписаћу ономе ко докаже да је у румијској литији било више муслимана, или римокатолика, годину, две, пет, десет пре него је обновљена црква Свете Тројице на Румији, него годину, две, пет, осам након њеног обновљења 2005. године! Црногорске комунистичке власти педесетих година прошлог века забраниле су румијску литију. Претходно су барском свештенику, једином у то време, Павлу Радуновићу (чија је жена Босиљдка ћерка мога прадеде Јована, тетка мога оца Митра) узели црквене печате и црквени грб на њима ножем изрезали у петокраку. И такве му их вратили.
Ових дана је у Управном суду одржано рочиште по тужби тзв. ЦПЦ против Министарства одрживог развоја и туризма због „ћутања администрације“ на њихов захтев којим су тражили извршење решења Републичке инспекције за грађевинарство из 2005. године, којим је наложено уклањање цркве на Румији. Високопреосвећени митрполит црногорско-приморски Амфилохије проклео је онога ко сруши цркву на Румији, поручујући да градња храмова није државно нити питање за министре, већ за поглаваре трију конфесија које постоје у Црној Гори.
Ко сруши тај храм, Бог га срушио, и њега и његово потомство и часни крст му судио!
Барски парох Јован Пламенац каже, за „Новости“, да претње о рушењу храма на Румији, као и лажи које се просипају од његове обнове, није ствар Цркве него Државе.
Проблем станује у Подгорици, а не у Бару. Гнусна је лаж да је обнова цркве Свете Тројице 2005. године учинила да у румијској литији више не учествују муслимани и римокатолици.
Пропагатори оптужбе лажу да је обновом Румијске цркве нарушен међуверски склад у Бару.
Отац Јован шаље јасну поруку сејачима мржње:
Сву моју дедовину у Бољевићима, у Црмници, која је моме деди Крсту остала од његовог оца, командира црногорске артиљерије и првог цивилног намесника Метохије након њеног ослобођења од Турака (чије су име мени дали), а њему од његовог оца Николе и стрица свештеника и војводе Илије (који није имао деце), преписаћу ономе ко докаже да је у румијској литији било више муслимана, или римокатолика, годину, две, пет, десет пре него је обновљена црква Свете Тројице на Румији, него годину, две, пет, осам након њеног обновљења 2005. године! Црногорске комунистичке власти педесетих година прошлог века забраниле су румијску литију. Претходно су барском свештенику, једином у то време, Павлу Радуновићу (чија је жена Босиљдка ћерка мога прадеде Јована, тетка мога оца Митра) узели црквене печате и црквени грб на њима ножем изрезали у петокраку. И такве му их вратили.
Велиша Кадић
Извор: Новости
Фото: Крсто Пламенац
Преузето са: Митрополија Црногорско-Приморска
Нема коментара:
Постави коментар