Генијална одбрана Гаврила Принципа

Као увод у стогодишњицу сарајевског атентата у европским медијима цитира се писања тадашње штампе из чега се види да су земље чланице Антанте, попут Русије и Француске, сматрале да Беч и надвојвода Фердинад воде прави рат против Србије и свих Словена на Балкану, док су аустријска, немачка и мађарска штампа заговарале оштар курс према Србима. 

Европска штампа дочекала је сарајевски атентат са противречним коментарима. На гледишта водећих новина тог времена приметан је утицај званичне политике њихових земаља. Аустро-угарске и немачке новине биле су на једној страни, као и њихове политичке елите, док су на другој страни били француски и руски листови.
 
На пример, "Руске ведомости" пишу, после погрома Срба у Сарајеву 1914. године, да је Хабсбуршка империја "показала културном свету упечатљиву слику зверства које се ствара у људској психи под сталним утицајем оштре и неумољиве националне борбе".
 
"Руска Слово" карактерише надвојводу Франца Фердинанда као активног аустријског националисту, антисемиту, клерика и "душу" прогона босанско-херцеговачких Словена, чије су ступање на престо са зебњом очекивали народи Аустрије.
 
У антисрпској кампањи, коју су водиле немачке и бечке новине, упорно се износила тврдња да је Србија преко организоване групе припремала серију напада у БиХ. Војни лист "Данзерс Арми-цајтунг" обраћа се непријатељима двојне монархије и поручује:
 
"Радујте се непријатељи Аустрије! Заиста имате среће.Ви сте уништили нашу веру у будућност.Ви, пси, можда сте боље знали од нас Аустријанаца да би вас Франц Фердинанд гонио као стадо оваца и да би вам утеривао страх од Аустрије. И зато сте га убили. Све нелојалне елементе треба потерати у смрт, псе затрти и поново населити земљу....", писао је овај милитантни лист.
 
Мађарски лист "Мађар Хизлага" поручивао је да "Србе треба казнити", "Или ћемо Србију натерати да нас поштује или ћемо пропасти".
 

Адвоката хтела да линчује угарска војска

 
У свему томе треба истаћи чињеницу да анексија БиХ није била призната од већине држава, јер је спроведена против воље грађана БиХ и одлука Берлинског конгреса.
 
Током суђења припадницима "Младе Босне" и Гаврилу Принципу на видело је изашла чињеница да се њима није могло судити због "велеиздаје" пошто је адвокат Рудолф Цистлер током суђења доказао да анексија није верификована ни у тадашњем парламенту Аустро-угарске монархије. Цистлерова одбрана "Младе Босне" ушла је у антологију тадашњих правних процеса.
 
Познато је, а о томе је писала и тадашња европска штампа, да је Цистлер због своје ефикасне одбране Гаврила Приципа и његових другова једва избегао линч аустријских официра који су га чекали после суђења. Сам Цистлер је касније причао да је аустроугарске монархисте завело његово име па су помислили да ће пустити "Младу Босну" низ воду.


Извор: Vesti online