БОЛЕСТИ

Света Истина, Реч Божија говори: кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије. Невоље су посебно удео нашег времена, коме нису дати ни подвиг мучеништва, ни подвиг монаштва. Наше поприште, поприште хришћана последњих времена, јесу невоље, наоко ситне и ништавне. Вага је код Бога! Пред Њим, на Његовој ваги, свака невоља је ништавна, свака невоља је лака, колико год велика била, јер осењивање Његовом силом и благодаћу може и највећу невољу да претвори у највећу насладу. Тако и мала невоља пред Њим има вредност која никако није мања од велике невоље. Све зависи од Његове благодати – а Он од човека милостиво прима сваку невољу која се прихвата са благодарношжу, покорно и уз славословље.

            Ту болест, која вас је неочекивано задесила, путем благодарења учините добровољном жртвом и нека је прими Бог као кадионицу испуњену миомирисним духовним тамјаном. Тамјан то је – благодарење.

            Човек је као трава – зар много треба да би била покошена? Његово здравље у тренутку може бити озбиљно нарушено, па да му тело заврши или у гробу, или у постељи са мучном и дуготрајном болешћу. Јевађеље нас учи да никаква невоља не може да нас задеси без воље Божије – учи нас да благодаримо Богу за све невоље које нас неочекивано задесе. Из болесничке постеље узносите благодарење Богу, као што га је са ђубришта узносио смрадним крастама прекривени Јов. Блгаодарењем се ублажава окрутност болести. Благодарење болеснику доноси духовну утеху. Поучено и наслађено благодарење, срце се обнавља силом живе вере. Изненада озарен светлошћу вере, ум почиње да сазерцава чудесни Промисао Божији који непрестано бди над читавом творевином. Тако сазецање доводи човека у стање доховно заноса: душа почиње обилно да благодари и славослови Бога, почиње да хвали Његов свети промисао и да се предаје Његовој вољи. Болесничики одар, који се орошава сузама покајања и радости у Богу, често бива место Богопознања и самопознања. Страдања тела често бивају узрок духвних наслада. За време болести себе најпре треба принудити на благодарење Богу, а када душа осети сладост и мир које доноси благодарење, она ће и сама да пожури у благодарее као у каво пристаниште. Душа тамо хита да би се склонила о дтешких таласа роптања, малодушности и туге.

            Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије. Ономе кога заволи, Господ шаље невоље; оне умртвљују срце изабраника Божијег за свет и уче га да живи у близини Бога. У свим невољама, па и у болестима, следећи лекови доносе корист и утеху за душу: преданост вољи Божијој, благодарење Богу, прекоревање себе и свест о томе да се заслужује Божија казна, сећање на свете који су пут земаљаског живота прошли кроз непрестана и љута страдања, и на то да су невоље – чаша коју пружа Христос. Ко се не причести из те чаше, тај неије достојан да наследи вечно блаженство.

            Господ Бог нека те помене милошћу Својом. Болешљивошћу се надокнађују подвизи. Болест је – готово спасење, онда када се болесник чува рђавих речи, помисли и маштања, када се предаје вољи Божијој и када благодари за болест која га удаљава од света, што он по сопственој вољи не би учинио.

            Сасвим оправадно и богоугодно размишљаш кад кажеш да су ти болест и тескобе које су са њом повезане послате од Бога ради чувања од грехова и греховних саблазни, којих је свет данас пун. Но, изабрани се и данас спасавају. Печат изабраности су патње. Ономе кога прима и блиско усваја Себи, Господ шаље патње, а онога кога хоће да прослави, подвргава многим и различитим невољама, како би душа, потрешена невољама, опазила и угледала Бога и Његов Промисао. Веома је корисно предавати се у патњама вољи Божијој и благодарити Богу за послану невољу. За људе који пате корисно је да читају житије великомученика Јевстатија Плакиде (Житија светих за 20. септемабар)

            Онај ко се налази у стању болести, налик је на окованога у тешке окове и споља и изнутра. Али то стање шаље се или допушта од Бога. Који бије свакога кога прима. Из тог ралога болест се убраја у оне подвиге којима задобијамо спасење. Потребно је да сваки подвиг буде правилно обављен. Човек се подвизава правилно у својој болести онда када благодари Богу за њу. Болест праћену благодарењем и славословљем Богу, због Његовог очинског кажњавања које усмерава ка вечном блаженству, Свети Оци стављају одамх уз два највећа монашка подвига – безмолвије и послушљање.

            Болесни сте. Из искуства знам како је то тешко стање. Тело губи снагу и своје уобичајне способности, а ујдено одузимају се силе – способности душе. Нервно растројство преноси се на душу, јер душа је повезана са телом у најтешњем и недокучивом савезу, услед кога душа и тело не могу да не утичу једно на друго. Шаљам вам духовни рецепт и саветујем да предложени лек употребљавате неколико пута дневно, нарочито у тренуцима појачаних страдања – и душевних и телесних. Не оклевајте да употребите силу и исцељујућу моћ који су скривени у овом наизглед сасвим скромногм леку.

           Усамите се, и полако, тако да смао ви чујете, закључавајући ум у речи (савет светог Јована Лествичника), произносите следеће: ''Слава Теби, Боже наш, за патњу коју си ми послао; прими оно што сам својим делима заслужио; помени ме у Царству Твоме''. Пошто се суштина овог вежгања састоји у усредсређеној пажњи, телу треба омогућити спокајан положај, како његови покрети, и кретање крви до кога услед њих долази, не би сметали уму да се усредсреди. Најбољи положај је – лежати на кревету. И у Јеванђељу је речено да је болесник у том положају био показан Господу и да је добио милост од Њега. Са истим циљем – ради што лакшег постизања пажње – заповеђено је да се ум закључа у речи молитве и да молитву треба изговарати сасвимм полако. Кад молитву изговорите једном направите мали предах. Птом је опет изговорите и опет предахните. Наставите да се тако молите 5 или 10 минута, док не осетите да је ваша душа умирена и утешена. Видећете: после три молитве изговорене на тај начин почећете да осећате како мир улази у вашу душу и уништава узнемиреност и недоумице које је растрзавају. Разлог за ово је је сан: благодат и сила Божија крију се у славословљу Бога, а не у краноречивости и мнгоречитости. Славословље и благодарење су дела која су нам предата од самог Господа, а никако – људски изум. Апостол у име Божије заповеда то делање (1. Сол. 5, 18).

            Доборвољно се предајмо вољи Божиојој, јер хтели – не хтели налазимо се и налазићемо се у рукама Божијим, мада нам је за неко време дата слобода у делању, како би се показала наша добра вољ и сведочанство срца.

            Демони су такође у стању да људима донесу болест и смрт. И сатана удари Јова злим приштем од пете до темена. Он би правдника кога је толико мрзео и убио, да му Бог то није забранио (Јов. 2,7,6). Сам Спаситељ је за згрчену жену посведочио да ју је свезао сатана (Лк. 13, 16). Демон Асмодеј је убио седморицу мужева за које је редом била удавана Сара, кћи Рагуилова (Тов. 3, 8).

            Кроз многе невоље – не малбројне, обратите пажњу, него многе и различите – ваља нам ући у Царство Божије. Тако је одредила Реч Божија. Та свесвета реч нам је заповедила да се не бојимо невоља, јер се оне на нас пуштају по Промислу Божијем, а Промисао Божији, који их пушта на нас јер је то нама суштински неопходно и корисно, неумоно бди над нама и чува нас. Тако лекар болеснику за исцељење даје горке, одвратне и мучне лекове и истовремено га брижно пази. Верујте у то и спокојно подносите своју болест благодарећи Богу за њу.

Енциклопедија православног духовног живота 

 /Свети Игњатије Брјанчанинов/

наставак: Болести - Исцелења

 

 „Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi     

 

#болест, #болести, #иселење, #светиигњатијебрјанчанинов, #bolest, #bolesti, #iscelenje,#svetiignjatijebrjancaninov,