Дрогу злоупотребљавају све млађа деца. – Пацијенти пате од клађења и
коцкања, а све је израженија њихова зависност од дангубљења пред
рачунаром. – У терапији обавезно учешће родитеља који су копацијенти и
сарадници
Не постоји категорија породица које су заштићене од болести
зависности. Подлежу им имућни и сиромашни, образовани и нешколовани, из
урбаних и руралних средина. Нема званичне статистике која може да
посведочи колико је оболелих, колико на лечењу и да ли се тај збир
повећава.
Многи никада не бивају регистровани, а цела породица је на терапији кад почне лечење једног члана. Забрињава што искуство Дневне болнице за лечење зависности у адолесценцији Института за ментално здравље – једине здравствене установе специјализоване за рад са децом од 12 до 18 година, потврђује да је све више младих на странпутици.
– Скоро смо прегледали дете са непуних 13 година, које је злоупотребљавало различите психоактивне супстанце. Врло ретко је реч о једној супстанци, зато кажемо да се бавимо лечењем политоксикоманије, односно зависности од више супстанци у исто време. Најчешћа комбинација је дуван алкохол – марихуана, ту су и таблете, синтетске дроге – предочава др Светислав Митровић, психијатар Дневне болнице за лечење зависности у адолесценцији.
Пацијенти су све млађи. Осим зависности од супстанци, пате од патолошког клађења, чак и од коцкања, упркос забрани уласка у кладионице и коцкарнице малолетној деци. Све израженија је зависност од дангубљења за рачунаром. И деца проводе десет и више сати дневно за компјутером несврсисходно у игрицама и на друштвеним мрежама, што делује разарајуће на нервни систем.
– Суштина спречавања опасности по здравље детета које се могу избећи јесу родитељска пажња и ангажовање у пуном обиму – закључује др Митровић.
У Дневној болници учешће родитеља у терапији је обавезно зато што су пацијенти малолетни и зато што су родитељи и старатељи копацијенти и сарадници. Млади и породица прво уче о психоактивним супстанцама и последицама злоупотребе.
Затим, породица не мора, али може да настави лечење на такозваном корективном нивоу када се лекари аналитичније баве разлозима који су довели до тога да дете злоупотреби супстанцу и разлучују да ли је реч о зависности. Томе следи праћење пацијента у рехабилитационој фази у току једне и по до две године.
– Терапијска правила сви треба да знају и баке, деке, тетке, стрине, браћа, сестре... да би могли да помогну. Када се од детета очекује да коригује понашање, треба му понудити алтернативу – предлог шта да ради. Бити на лечењу не значи „бити у кавезу” као што кажу. Напротив, инсистирамо да млади буду ван куће, да се баве спортом, иду у шетњу, позориште, биоскоп, али у пратњи родитеља – појашњава др Митровић.
Он констатује да је лечење најтеже када родитељи не могу да успоставе надзор над дететом. Најчешћа питања родитеља јесте како да на потомке мотре 24 сата кад морају на посао, како да их доводе свакодневно у болницу кад деца морају у школу.
– Као копацијенти-сарадници, родитељи имају право на боловање. Могу да узму годишњи одмор, слободне дане. Кад је злоупотреба супстанци снажно испољена саветујемо да дете не иде у школу. Са школама одлично срађујемо. Обавестимо их да је ученик код нас на лечењу, у складу са тим омогуће детету да полаже разредне испите, као што ми због полагања испита дозволимо једнодневни изостанак са терапије. Очекујемо да испитивачи не буду попустљиви него да ђаке који се код нас лече оцењују као да су редовно долазили на наставу – каже др Митровић и напомиње да никада од лечених пацијената није стигла повратна информација да нису могли да заврше факултет, да се запосле, напредују и буду успешни зато што су се лечили од зависности.
Вршњаци пацијената – сарадници лекара
Оздрављењу тинејџера који се лече у Дневној болници за лечење зависности у адолесценцији могу да допринесу вршњаци пацијената. Друг, другарица могу да се пријаве да лекарима буду сарадници, али уз пристанак својих родитеља и договор са породицом пацијента.
Вршњаци морају да положе такозвани испит за сарадника, да знају како супстанце делују, науче који модели понашања подсећају на оно када је млада особа узимала супстанце да би могли да реагују и на то укажу родитељима детета на лечењу и лекарима.
Дневна болница за лечење зависности у адолесценцији
– Смештена је на Бањици у Пауновој улици број 2 и као део Института за ментално здравље постоји и ради већ деценију.
– Кроз интензивну фазу лечења, прошле године овде је прошло око 150 деце и родитеља, што значи око 50 малолетника из 40 до 50 породица.
– У тиму раде психијатри, специјални педагози, медицинске сестре и сви имају улогу терапеута и подршке породици.
– Капацитет збрињавања је 20 особа, то јест просечно шест до седам трочланих породица, али их је неретко више.
– Пацијенти долазе када их упуте школе, центри за социјални рад, лекари из других здравствених установа или их доводе родитељи.
Све видљивија зависност
– Од тровања алкохолом дневно се у просеку детоксификује једна особа млађа од 18 година на токсиколошком одељењу Војномедицинске академије. На годишњем нивоу просечно то је 300 малолетних дечака и девојчица отрованих алкохолом
– Марихуану неки клинци упознају и пре него што прославе 13. рођендан. „Дрогу почетницу” је до 16. године бар једном злоупотребило седам одсто деце. У том узрасту, повећао се проценат оних који су инхалирали лепак и друге испариваче, а од сто тинејџера један је пробао опијате
– Све је видљивија зависност деце од интернета, а провођење више од десет сати дневно за рачунаром озбиљно нарушава здравље и угрожава безбедност. Чак 37 одсто ђака одговара на онлајн поруке непознатих, 16 одсто даје личне податке незнанцима, а 11 одсто ђака прихвата састанке са особама које су упознали онлајн
„Младост-лудост” – вербално покриће за неконтролисано понашање
Размишљање да се болести зависности збивају „тамо неком, негде” нема везе са реалношћу. Злоупотреба од супстанци до рачунара је свакодневица у нашем граду, насељу, комшилуку, и не постоји гаранција да ће заобићи нашу породицу. Тате воде децу у кладионице, да их сачекају или са њима попуне тикет.
Клинци са 16, 17 година наздрављају чашицом жестине или деле пиво после ручка са родитељима. За опијање на екскурзијама, рођенданским журкама или последњег дана школе када се пијани матуранти купају у фонтанама, одрасли умеју да кажу „младост-лудост” не придајући томе значај. Да ли греше?
„Младост-лудост” је гротескна реченица, вербално покриће за неконтролисано понашање и родитељско неангажовање и небригу. То се не сме толерисати, алкохолизам се не развија у 40 него у 15, 16 година. Пијани, деца и одрасли могу да падну негде и да се не пробуде. Онда је касно, не може да им се помогне – упозорава др Светислав Митровић.
Многи никада не бивају регистровани, а цела породица је на терапији кад почне лечење једног члана. Забрињава што искуство Дневне болнице за лечење зависности у адолесценцији Института за ментално здравље – једине здравствене установе специјализоване за рад са децом од 12 до 18 година, потврђује да је све више младих на странпутици.
– Скоро смо прегледали дете са непуних 13 година, које је злоупотребљавало различите психоактивне супстанце. Врло ретко је реч о једној супстанци, зато кажемо да се бавимо лечењем политоксикоманије, односно зависности од више супстанци у исто време. Најчешћа комбинација је дуван алкохол – марихуана, ту су и таблете, синтетске дроге – предочава др Светислав Митровић, психијатар Дневне болнице за лечење зависности у адолесценцији.
Пацијенти су све млађи. Осим зависности од супстанци, пате од патолошког клађења, чак и од коцкања, упркос забрани уласка у кладионице и коцкарнице малолетној деци. Све израженија је зависност од дангубљења за рачунаром. И деца проводе десет и више сати дневно за компјутером несврсисходно у игрицама и на друштвеним мрежама, што делује разарајуће на нервни систем.
– Суштина спречавања опасности по здравље детета које се могу избећи јесу родитељска пажња и ангажовање у пуном обиму – закључује др Митровић.
У Дневној болници учешће родитеља у терапији је обавезно зато што су пацијенти малолетни и зато што су родитељи и старатељи копацијенти и сарадници. Млади и породица прво уче о психоактивним супстанцама и последицама злоупотребе.
Затим, породица не мора, али може да настави лечење на такозваном корективном нивоу када се лекари аналитичније баве разлозима који су довели до тога да дете злоупотреби супстанцу и разлучују да ли је реч о зависности. Томе следи праћење пацијента у рехабилитационој фази у току једне и по до две године.
– Терапијска правила сви треба да знају и баке, деке, тетке, стрине, браћа, сестре... да би могли да помогну. Када се од детета очекује да коригује понашање, треба му понудити алтернативу – предлог шта да ради. Бити на лечењу не значи „бити у кавезу” као што кажу. Напротив, инсистирамо да млади буду ван куће, да се баве спортом, иду у шетњу, позориште, биоскоп, али у пратњи родитеља – појашњава др Митровић.
Он констатује да је лечење најтеже када родитељи не могу да успоставе надзор над дететом. Најчешћа питања родитеља јесте како да на потомке мотре 24 сата кад морају на посао, како да их доводе свакодневно у болницу кад деца морају у школу.
– Као копацијенти-сарадници, родитељи имају право на боловање. Могу да узму годишњи одмор, слободне дане. Кад је злоупотреба супстанци снажно испољена саветујемо да дете не иде у школу. Са школама одлично срађујемо. Обавестимо их да је ученик код нас на лечењу, у складу са тим омогуће детету да полаже разредне испите, као што ми због полагања испита дозволимо једнодневни изостанак са терапије. Очекујемо да испитивачи не буду попустљиви него да ђаке који се код нас лече оцењују као да су редовно долазили на наставу – каже др Митровић и напомиње да никада од лечених пацијената није стигла повратна информација да нису могли да заврше факултет, да се запосле, напредују и буду успешни зато што су се лечили од зависности.
Вршњаци пацијената – сарадници лекара
Оздрављењу тинејџера који се лече у Дневној болници за лечење зависности у адолесценцији могу да допринесу вршњаци пацијената. Друг, другарица могу да се пријаве да лекарима буду сарадници, али уз пристанак својих родитеља и договор са породицом пацијента.
Вршњаци морају да положе такозвани испит за сарадника, да знају како супстанце делују, науче који модели понашања подсећају на оно када је млада особа узимала супстанце да би могли да реагују и на то укажу родитељима детета на лечењу и лекарима.
Дневна болница за лечење зависности у адолесценцији
– Смештена је на Бањици у Пауновој улици број 2 и као део Института за ментално здравље постоји и ради већ деценију.
– Кроз интензивну фазу лечења, прошле године овде је прошло око 150 деце и родитеља, што значи око 50 малолетника из 40 до 50 породица.
– У тиму раде психијатри, специјални педагози, медицинске сестре и сви имају улогу терапеута и подршке породици.
– Капацитет збрињавања је 20 особа, то јест просечно шест до седам трочланих породица, али их је неретко више.
– Пацијенти долазе када их упуте школе, центри за социјални рад, лекари из других здравствених установа или их доводе родитељи.
Све видљивија зависност
– Од тровања алкохолом дневно се у просеку детоксификује једна особа млађа од 18 година на токсиколошком одељењу Војномедицинске академије. На годишњем нивоу просечно то је 300 малолетних дечака и девојчица отрованих алкохолом
– Марихуану неки клинци упознају и пре него што прославе 13. рођендан. „Дрогу почетницу” је до 16. године бар једном злоупотребило седам одсто деце. У том узрасту, повећао се проценат оних који су инхалирали лепак и друге испариваче, а од сто тинејџера један је пробао опијате
– Све је видљивија зависност деце од интернета, а провођење више од десет сати дневно за рачунаром озбиљно нарушава здравље и угрожава безбедност. Чак 37 одсто ђака одговара на онлајн поруке непознатих, 16 одсто даје личне податке незнанцима, а 11 одсто ђака прихвата састанке са особама које су упознали онлајн
„Младост-лудост” – вербално покриће за неконтролисано понашање
Размишљање да се болести зависности збивају „тамо неком, негде” нема везе са реалношћу. Злоупотреба од супстанци до рачунара је свакодневица у нашем граду, насељу, комшилуку, и не постоји гаранција да ће заобићи нашу породицу. Тате воде децу у кладионице, да их сачекају или са њима попуне тикет.
Клинци са 16, 17 година наздрављају чашицом жестине или деле пиво после ручка са родитељима. За опијање на екскурзијама, рођенданским журкама или последњег дана школе када се пијани матуранти купају у фонтанама, одрасли умеју да кажу „младост-лудост” не придајући томе значај. Да ли греше?
„Младост-лудост” је гротескна реченица, вербално покриће за неконтролисано понашање и родитељско неангажовање и небригу. То се не сме толерисати, алкохолизам се не развија у 40 него у 15, 16 година. Пијани, деца и одрасли могу да падну негде и да се не пробуде. Онда је касно, не може да им се помогне – упозорава др Светислав Митровић.
Нема коментара:
Постави коментар