СХИМНИК - О СИЛИ МОЛИТВЕ

Молитва је толико снажна и моћна да ако се молиш и радиш ма шта хоћеш, молитва ће те довести до правеилног и праведног делања.

            Да угодиш Богу, не треба ти ништа дрго сем љубави - љуби и ради све што хоћеш, говори блажени Августин, јер ко истински љуби, тај не може ни да учини нешто неугодно свом љубљеном... А пошто је молитва изливање и дело љубави онда се то исто може рећи и за њу. За спасење нема  ништа нужније од свакидашње молитве. Моли се и ради шта хоћеш и постићи ћеш циљ молитве - стећи ћеш помоћу ње освећење!

        Да бисмо што боље развили став о овом предмету, објаснићемо то на примерима:

            1. Моли се и мисли ма шта хоћеш, мисао ће се твоја очистити молитвом. Молитва ће ти дати просвећење ума, утишаће и одагнати све неумесне помисли. Свети Григорије Синаит ово тврди: „Ако хоћеш да прогнаш помисли и очистиш ум прогони их молитвом, јер осми молитве ништа друго није у стању да обузда мисли0ô. Такође говори о томе и Свети Јован Лествичник: „Исусовом именом побеђуј мислене непријатеље, јер сем овог оружја нећеш наћи друго“.

            2. Моли се и ради ма шта хоћеш, дела ће твоја бити богоугодна, а за тебе корисна и спасоносна.

            Чиста молитва ма о чему била не остаје без плода (Свети Марко Подвижник) јер је у њој самој благодатна сила: „Свето је име Његово, и биће да ће се спасти сваки који призове име Господње“. На пример, један који се у несрећи без успеха молио, са том молитвом је стекао уразумљење и призив ка покајању. Сластољубива девица се моли за успешан повратак, а молитва јој је указала пут ка девственом животу и послушности заповестима Исуса Христа.

            3. Моли се и не труди много да својом снагом победиш страсти. Молтва ће их у теби разорити. „Јер је већи Онај Који је у вама, него ли који је у свету“, говори Свето Писмо, а Свети Јован Карпатијски учи да ако немаш дар уздржања, не жалости се, но знај да Бог од тебе тражи приљежност у молитви и молитва ће те спасти.

            Доказ за то је у „Отечнику“ описани старац који је „павши победио“, то јест спотакавши се грехом, није запао у малодушност него се обратио молитви и њоме се уразумио.

            4. Моли се и не бој се ничега, не бој се невоља, не плаши се напасти, молитва ће те заштитити. Сети се маловерног Петра који је почео да се дави; Павла који се молио у тамници; монаха кога је молитва избавила од искушења; девицу спашену молитвом од злонамерног војника, итд. Сви ови случајеви потврђују моћ и свеобухватност молитве у име Исуса Христа.

            5. Моли се било како, али увек, и нека те ништа не смућује; буди духовно весео и миран, молитва ће све да среди и да те уразуми. Памти оно што о снази молитве говоре светитељи - Јован Златоуст и Марко Подвижник: први тврди: „да молитва макар и долазила од нас који смо пуни греха, истог тренутка очишћује, а други говори овако „да се некако молимо, то сви можемо, а молити се чисто, то је дар благодати“. И зато, оним чим можеш, тим и приноси жртву Богу; барем количину (за тебе могућу) приноси њему на жртву Богу; барем количину (за тебе могућу) приноси Њему на жртву и Божја сила ће се излити на твоју немоћну душу; и молитва сува и расејана, али честа - свагдашња, поставши навиком и обративши се у природу, постаће чистом, светлом, пламеном и правилном молитвом.

            6. И на крају, ако би твоје будно време било увек праћено молитвом, природно је да не би остајало времена за греховна дела, па чак ни за помисли о њима.

            Видиш ли сада колико је дубоких мисли скупљено у овој мудрој изреци: „љуби и ради шта хоћеш. Моли се и ради шта хоћеш“... Како је утешно и радосно за грешника оптерећеног слабостима, за човека који стење под теретом упорних страсти, све ово што је речено.

            Молитва, то је све што нам је дано као свеобухватно средство за спасење и усавршавање душе... Но са самом молитвом тесно је везан и један други услов: „молите се без престанка“ заповеда реч Божја. Следи да ће се молитва само тада јавити у пуној сили и са свим плодовима, када буде вршена често, непрестано, јер учесталост молитве безусловно припада нашој вољи, док су чистота, усрдност и савршенство молитве, дар благодати.

            Зато се молимо што је могуће чешће, посветимо читав наш живот молитви, макар у почетку и расејаној. Често упражњавање ће нас научити пажњи. Множина нужно доводи до побољшања.

            Да би човек научио било шта да ради добро, треба то да ради што је могуће чешће, рекао је један искусни духовни писац.

ПРОФЕСОР - Заиста, велика је ствар молитва! А ревност на њеној учесталости је кључ за отварање њене благотворне ризнице. Али, како често ја у себи срећем борбу између ревности и лењости! Како бих желео да нађем победоносно оружје које ће ме убедити да непрастано ревнујем у молитви!

СХИМНИК - Духовници различито представљају ова средства, заснивајући их, углавном, на здравом расуђивању.

Они саветују:

            1. Удубљивати се у размишљање о неопходности, важности и плодотворности молитве за спасење душе.

            2. Чврсто се уверити да Бог од нас безусловно тражи молитву и да Његова реч увек о 

томе говори.

            3. Непрестано имати пред очима да се уз лењост и небригу у молитви не може успети у богоугодним делима, нити стећи мир и спасење; а за то ћемо неминовно бити подвргнути како казни на земљи тако и мучењу у вечном животу.

            4. Да оснажујемо своју одлуку примерима угодника Божјих који су путем непрестане молитве достигли освећење и спасење.

            Иако сва ова средстава имају своју важност и проистичу из истинитог разумевања, сластољубива и лењошћу заражена душа ретко од њих види користи, и то зато што су ови лекови горки за њен разнежен укус и слаби за њену дубоко искварену природу. Ко од хришћана не зна да се треба молити често и усрдно; да ово захтева Сам Бог; да ћемо за лењост претрпети казну; да су се сви свети људи усрдно и непрестано молити. Па ипак ово сазнање тако ретко доноси своје благотворен плодове! Свако може да види у себи да он или мало или нимало следи ове поуке разума и савести и да уз њих и даље живи лењо и лоше...

            И због тога искусни и богомудри Свети Оци, знајући слабост воље и окорелост и сластољубивог срца људског, дејствјују као лекари који горак лек припремају у слатком сирупу или заслађују ивицу посуде медом, и откривају најлакше и најуспешније средство за истребљење лењости и немара према молитви. Оно се састоји у нади да се, уз помоћ Божју, достигне савршенство, и у узздању да се у сладостној молитви дође до љубави према Богу. Они саветују да се, што је могуће чешће, размишља о таквом стању душе и пажљиво читају о томе предања Отаца који охрабрајући уверавају да је лако доступно постигнуће тих сладостих унутрашњих осећања у молитви. А та жељена осећања су: сладост која истиче из срца, умилна топлота и светлост која долази изнутра, неизрециво усхићење, радост, лакоћа, добоки мир и блаженство.

из књиге - Казивање једног боготражитеља свом духовном оцу