Благајник С. Ж. годинама поткрадао Архиепископију београдско-карловачку. – Токови црквеног новца без контроле
У Београдској патријаршији су запрепашћени после открића да је тихи
и мирни благајник Архиепископије београдско-карловачке, каквим су га
сматрали, заправо годинама пљачкао цркву. Он је украо око милион евра
црквеног новца који му је у дугом временском периоду повераван.
– Запрепашћен сам. Као када бисте ви сазнали да вам је пријатељ украо аутомобил или опљачкао стан. Боли ме и што је оваква брука процурела у јавност, што све није остало у оквирима цркве – каже за „Политику” један од високо позиционираних представника Патријаршије.
У саопштењу СПЦ наводи се да је С. Ж. запослен на пословима благајника у Архиепископији београдско-карловачкој у последњих неколико година сукцесивно вршио проневеру црквеног новца који му је био поверен. Ово недело је откривено ванредним пописом благајне и пријављено је надлежним државним органима ради утврђивања чињеничног стања.
Једна од упућених особа, задужена за финансије у СПЦ, наглашава да је Архиепископија београдско-карловачка посебна јединица, смештена стицајем околности у истој згради патријаршијског двора.
Викарни епископ хвостански Атанасије Ракита и шеф кабинета патријарха Иринеја, владика ремезијански Андреј преносе за „Политику” молбу патријарха да се медији држе искључиво поменутог саопштења. Између редова, у питању је незапамћени скандал, јер је, судећи према неколико извора,благајник цркву поткрадао годинама, али се сумња да у томе није био сам што ће, додаје се, бити утврђено током опсежне истраге.
Потврђено је, такође, да је хапшење обављено необично дискретно, с обзиром на суму новца која је проневерена, као и да је екипа полиције у зграду Патријаршије ушла усред дана. Молбу да се избегне халабука око хапшења полицији је упутио патријарх, који је, према нашим изворима у Патријаршији, запрепашћен овим скандалом који се десио у самом срцу СПЦ, посебно што је осумњичени за крађу годинама стицао поверење великодостојника.
Према речима нашег саговорника, новац потиче из такозваног епархијског разреза који у Архиепископији београдско-карловачкој износи 13 одсто од свих прихода. У овој епархији се налази око 70 храмова и она слови за најбогатију у СПЦ.
Верски аналитичар Мирко Ђорђевић објашњава за „Политику” да је овај догађај јако непријатан по СПЦ, а последица је тога што финансијско пословање у цркви није јавно.
– Било би коректно рећи да је црква сама открила малверзације и пријавила случај, јер она нема механизме да некога затвара, гони или кажњава. Пошто је у питању огромна сума новца, мислим да је ово још једна опомена цркви. Она би требало да има комисије за контролу пословања. Црква финансијски добро стоји последњих година, али не постоји контрола па се зато дешавају и овакве немиле појаве. Подсећамо и на случај рашчињеног владике Артемија који се бавио бизнисом. Има и других владика које улазе у бизнис на територији својих епархија што би требало озбиљније контролисати – сматра Ђорђевић.
Према његовим речима, цркви је потребан надзор у свакој установи или организацији. Држава није успела да наметне цркви контролу, јер је СПЦ одбила да се ико меша у њено пословање и последице су сада такве какве су, каже Ђорђевић.
Он подсећа да је малверзација било и у време патријарха Павла, али не оваквих.
– Мислим да је сада контрола слабија и да би у надзору финансија требало да учествују представници државе или банака. Дешава се да црквени буџет буде у „кризи”, па да држава мора да помаже – указује Ђорђевић.
---------------------------------------------------
Полиција ћути
У МУП-у Србије јуче није било могуће добити информације у вези са хапшењем и детаљима крађе црквеног новца са објашњењем да ће чињенице, за које сматра да су неопходне, јавности саопштити СПЦ.
објављено: 08.02.2013.– Запрепашћен сам. Као када бисте ви сазнали да вам је пријатељ украо аутомобил или опљачкао стан. Боли ме и што је оваква брука процурела у јавност, што све није остало у оквирима цркве – каже за „Политику” један од високо позиционираних представника Патријаршије.
У саопштењу СПЦ наводи се да је С. Ж. запослен на пословима благајника у Архиепископији београдско-карловачкој у последњих неколико година сукцесивно вршио проневеру црквеног новца који му је био поверен. Ово недело је откривено ванредним пописом благајне и пријављено је надлежним државним органима ради утврђивања чињеничног стања.
Једна од упућених особа, задужена за финансије у СПЦ, наглашава да је Архиепископија београдско-карловачка посебна јединица, смештена стицајем околности у истој згради патријаршијског двора.
Викарни епископ хвостански Атанасије Ракита и шеф кабинета патријарха Иринеја, владика ремезијански Андреј преносе за „Политику” молбу патријарха да се медији држе искључиво поменутог саопштења. Између редова, у питању је незапамћени скандал, јер је, судећи према неколико извора,благајник цркву поткрадао годинама, али се сумња да у томе није био сам што ће, додаје се, бити утврђено током опсежне истраге.
Потврђено је, такође, да је хапшење обављено необично дискретно, с обзиром на суму новца која је проневерена, као и да је екипа полиције у зграду Патријаршије ушла усред дана. Молбу да се избегне халабука око хапшења полицији је упутио патријарх, који је, према нашим изворима у Патријаршији, запрепашћен овим скандалом који се десио у самом срцу СПЦ, посебно што је осумњичени за крађу годинама стицао поверење великодостојника.
Према речима нашег саговорника, новац потиче из такозваног епархијског разреза који у Архиепископији београдско-карловачкој износи 13 одсто од свих прихода. У овој епархији се налази око 70 храмова и она слови за најбогатију у СПЦ.
Верски аналитичар Мирко Ђорђевић објашњава за „Политику” да је овај догађај јако непријатан по СПЦ, а последица је тога што финансијско пословање у цркви није јавно.
– Било би коректно рећи да је црква сама открила малверзације и пријавила случај, јер она нема механизме да некога затвара, гони или кажњава. Пошто је у питању огромна сума новца, мислим да је ово још једна опомена цркви. Она би требало да има комисије за контролу пословања. Црква финансијски добро стоји последњих година, али не постоји контрола па се зато дешавају и овакве немиле појаве. Подсећамо и на случај рашчињеног владике Артемија који се бавио бизнисом. Има и других владика које улазе у бизнис на територији својих епархија што би требало озбиљније контролисати – сматра Ђорђевић.
Према његовим речима, цркви је потребан надзор у свакој установи или организацији. Држава није успела да наметне цркви контролу, јер је СПЦ одбила да се ико меша у њено пословање и последице су сада такве какве су, каже Ђорђевић.
Он подсећа да је малверзација било и у време патријарха Павла, али не оваквих.
– Мислим да је сада контрола слабија и да би у надзору финансија требало да учествују представници државе или банака. Дешава се да црквени буџет буде у „кризи”, па да држава мора да помаже – указује Ђорђевић.
---------------------------------------------------
Полиција ћути
У МУП-у Србије јуче није било могуће добити информације у вези са хапшењем и детаљима крађе црквеног новца са објашњењем да ће чињенице, за које сматра да су неопходне, јавности саопштити СПЦ.
Нема коментара:
Постави коментар