Projekat Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji je sa 40 miliona
dolara trebalo da podrži kompaniju „Monsanto“ u širenju poslovanja na
tržištima Srbije, Bugarske, Turske, Mađarske, Ukrajine i Turske, više
nije aktivan, saznaje „Blic“.
Navedeni kredit je, prema ranijim planovima, trebalo da bude odobren početkom aprila ove godine, a američkoj kompaniji poslužio bi kako bi se zaštitila od rizika nemogućnosti ovdašnjih poljoprivrednih firmi da plate seme i druge proizvode poručene od „Monstanta“.
Prema saznanjima našeg lista, više od 150 svetskih ekoloških organizacija obratilo se Evropskoj banci za obnovu i razvoj sa zahtevom da se jedan ovakav kredit ne odobri. U beogradskoj kancelariji EBRD nisu mogli da komentarišu informaciju do koje je došao naš list.
- Uprava EBRD procenjuje mogućnost učešća u programu koji bi za cilj imao obezbeđenje kapitala za poljoprivrednike. Program obuhvata mogućnost odloženog plaćanja za nabavku semena i zaštitnih sredstava za useve. Međutim, svako takvo učešće isključuje bilo kakvu vezu sa genetski modifikovanom hranom. Jer svi projekti EBRD moraju da ispune stroge kriterijume, uključujući ekološke, socijalne i korporativne standarde - kažu u lokalnoj kancelariji Evropske banke za obnovu i razvoj.
S druge strane, u Vladi Srbije nam je potvrđeno da se izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima pripremljene i usaglašene sa zahtevima koje su pred Srbiju postavljene u procesu pridruživanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
- Predlog izmena zakona poslat je Evropskoj komisiji na usaglašavanje pre više od mesec dana. Zasad još nemamo povratne informacije, ali je malo verovatno da će se ove izmene naći u skupštinskoj proceduri sredinom godine, kako je ranije planirano - tvrde u Nemanjinoj 11.
Inače, izmenama Zakona o GMO bi se, kako nam je rečeno, ukinula
restriktivnost našeg spoljnotrgovinskog prometa i omogućio uvoz
određenih vrsta genetski modifikovanih proizvoda.
Istovremeno, iz Brisela stižu vesti da Evropska komisija ne planira da narednih meseci odobri gajenje novih genetski modifikovanih kultura sve dok ne dođe do sporazuma između članica EU o tome da svaka zemlja pojedinačno utvrđuje koje GMO želi, a koje ne planira da gaji.
Za april ove godine najavljen je i referendum na kome će se 500 miliona građana zemalja EU izjasniti da li su za GMO ili ne.
Globalna ekspanzija
Poslednjih godina se broj hektara pod kukuruzom „Monstanto 810“ povećava, pa genetski modifikovani organizmi zauzimaju 10 odsto ukupnih oranica u svetu. Među onima koji prihvataju GMO, uz SAD, Brazil, Kinu i Rusiju, prednjači Španija, a u našem okruženju najliberalnija je Rumunija.
Izvor: Blic
Navedeni kredit je, prema ranijim planovima, trebalo da bude odobren početkom aprila ove godine, a američkoj kompaniji poslužio bi kako bi se zaštitila od rizika nemogućnosti ovdašnjih poljoprivrednih firmi da plate seme i druge proizvode poručene od „Monstanta“.
Prema saznanjima našeg lista, više od 150 svetskih ekoloških organizacija obratilo se Evropskoj banci za obnovu i razvoj sa zahtevom da se jedan ovakav kredit ne odobri. U beogradskoj kancelariji EBRD nisu mogli da komentarišu informaciju do koje je došao naš list.
- Uprava EBRD procenjuje mogućnost učešća u programu koji bi za cilj imao obezbeđenje kapitala za poljoprivrednike. Program obuhvata mogućnost odloženog plaćanja za nabavku semena i zaštitnih sredstava za useve. Međutim, svako takvo učešće isključuje bilo kakvu vezu sa genetski modifikovanom hranom. Jer svi projekti EBRD moraju da ispune stroge kriterijume, uključujući ekološke, socijalne i korporativne standarde - kažu u lokalnoj kancelariji Evropske banke za obnovu i razvoj.
S druge strane, u Vladi Srbije nam je potvrđeno da se izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima pripremljene i usaglašene sa zahtevima koje su pred Srbiju postavljene u procesu pridruživanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
- Predlog izmena zakona poslat je Evropskoj komisiji na usaglašavanje pre više od mesec dana. Zasad još nemamo povratne informacije, ali je malo verovatno da će se ove izmene naći u skupštinskoj proceduri sredinom godine, kako je ranije planirano - tvrde u Nemanjinoj 11.
Istovremeno, iz Brisela stižu vesti da Evropska komisija ne planira da narednih meseci odobri gajenje novih genetski modifikovanih kultura sve dok ne dođe do sporazuma između članica EU o tome da svaka zemlja pojedinačno utvrđuje koje GMO želi, a koje ne planira da gaji.
Za april ove godine najavljen je i referendum na kome će se 500 miliona građana zemalja EU izjasniti da li su za GMO ili ne.
Globalna ekspanzija
Poslednjih godina se broj hektara pod kukuruzom „Monstanto 810“ povećava, pa genetski modifikovani organizmi zauzimaju 10 odsto ukupnih oranica u svetu. Među onima koji prihvataju GMO, uz SAD, Brazil, Kinu i Rusiju, prednjači Španija, a u našem okruženju najliberalnija je Rumunija.
Izvor: Blic
Нема коментара:
Постави коментар