Uz pomoć poreskih rajeva i novca svojevremeno dobijenog od italijanskog
fašističkog diktatora Benita Musolinija, Vatikan je stvorio međunarodni
portfolio imovine vredne oko 600 miliona evra, koji obuhvata nekretnine u
Britaniji, Francuskoj i Švajcarskoj, piše londonski "Gardijan".
Retko koji prolaznik u Londonu bi pomislo da prodavnica “Bulgarija”, luksuznog proizvođača nakita u Nju bond stritu, ili obližnje sedište investicione banke "Altium kapital", imaju nekakve veze sa papom. Blokovi službenih zgrada u kojima su smešteni, u jednoj od najskupljih londonskih četvrti, predstavljaju, međutim, deo iznenađujuće tajne komercijalne imperije čiji je je vlasnik Vatikan.
Britanski "Gardijan" istražio je ovu temu i došao do zanimljivih zaključaka.
Iza paravana koji čini struktura ofšor komopanija, katolička crkva je godinama gradila međunarodni potrfolio poseda, koristeći novac dobijen od Musolinija da bi papa zauzvrat priznao fašistički režim u Italiji 1929. godine.
Od tada je vredost ovog Musolinijevog uloga rasla, tako da sada prelazi sumu od 600 miliona evra. Na vrhuncu nedavnog mehura od sapunice tržišta nekretnina, katolička crkva je za 15 miliona funti (oko 18 miliona evra) kupila zgradu na adresi Trg Sent Džejms 30. u Londonu. A poseduje i nekretnine na najmanje još dve lokacije u centru Londona, kao i stambene blokove u Švajcarskoj i Parizu.
Musolinijev značaj je bio od dramatične važnosti za finansije Vatikana.
"Papstvo je bilo finansijski obezbeđeno. Nikada više neće biti siromašno", piše u svojoj knjizi “Novac i uspon savremenog papstva” Džon Polard, istoričar sa Kembridža.
Prema prošlogodišnjem izveštaju Saveta Evrope, koji je imao uvid u finansijsku kontrolu Vatikana, sredstva specijalne jedinice Paola Meninija, koji je papin komercijalni bankar, trenutno iznose preko 680 miliona evra.
Strogo držanje u tajnosti fašističkog porekla papskog bogatstva bilo je opravdano u ratnom i posleratnom periodu, ali manje je jasno zbog čega Vatikan danas toliko insitira na potpunoj tajnosti svog današnjeg vlasništva nad imovinom, piše “Gardijan”. Na sva pitanja koja su na tu temu posalta papskom nunciju u Londonu, nadbiskupu Antoniju Meniniju, njegov portparol je odgovoriko da nema komentara.
Retko koji prolaznik u Londonu bi pomislo da prodavnica “Bulgarija”, luksuznog proizvođača nakita u Nju bond stritu, ili obližnje sedište investicione banke "Altium kapital", imaju nekakve veze sa papom. Blokovi službenih zgrada u kojima su smešteni, u jednoj od najskupljih londonskih četvrti, predstavljaju, međutim, deo iznenađujuće tajne komercijalne imperije čiji je je vlasnik Vatikan.
Britanski "Gardijan" istražio je ovu temu i došao do zanimljivih zaključaka.
Iza paravana koji čini struktura ofšor komopanija, katolička crkva je godinama gradila međunarodni potrfolio poseda, koristeći novac dobijen od Musolinija da bi papa zauzvrat priznao fašistički režim u Italiji 1929. godine.
Od tada je vredost ovog Musolinijevog uloga rasla, tako da sada prelazi sumu od 600 miliona evra. Na vrhuncu nedavnog mehura od sapunice tržišta nekretnina, katolička crkva je za 15 miliona funti (oko 18 miliona evra) kupila zgradu na adresi Trg Sent Džejms 30. u Londonu. A poseduje i nekretnine na najmanje još dve lokacije u centru Londona, kao i stambene blokove u Švajcarskoj i Parizu.
Musolinijev značaj je bio od dramatične važnosti za finansije Vatikana.
"Papstvo je bilo finansijski obezbeđeno. Nikada više neće biti siromašno", piše u svojoj knjizi “Novac i uspon savremenog papstva” Džon Polard, istoričar sa Kembridža.
Prema prošlogodišnjem izveštaju Saveta Evrope, koji je imao uvid u finansijsku kontrolu Vatikana, sredstva specijalne jedinice Paola Meninija, koji je papin komercijalni bankar, trenutno iznose preko 680 miliona evra.
Strogo držanje u tajnosti fašističkog porekla papskog bogatstva bilo je opravdano u ratnom i posleratnom periodu, ali manje je jasno zbog čega Vatikan danas toliko insitira na potpunoj tajnosti svog današnjeg vlasništva nad imovinom, piše “Gardijan”. Na sva pitanja koja su na tu temu posalta papskom nunciju u Londonu, nadbiskupu Antoniju Meniniju, njegov portparol je odgovoriko da nema komentara.
Нема коментара:
Постави коментар