У недјељу Богоотаца, прву после
Рожденства Христовог, а пре Богојављења, у дане кад смо испуњени великом
радошћу спасоносног оваплоћења Господњег, сабрало се мало стадо манастира
Трескавац, да дочека свога Архипастира, Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког
Господина Г. Хризостома, који је служио Свету Архијерејску Литургију у овој
Светој обитељи. Преосвећеном Епископу саслуживали су протосинђел Венијамин,
сабрат манастира Клисине и протосинђел Варнава, намјесник манастира Трескавац,
уз учешће великог броја вјерника, од којих су се неки и причестили.
У
својој надахнутој бесједи након прочитаног јеванђеља, Владика Хризостом је
говорио о величини и спасоносном значају празника Рођења Христовог, чије је
данас оданије, као и празника који нам предстоје као што су Обрезање Господње и
Богојављење. „ ... Велика је тајна побожности, Бог се јави у тијелу (1. Тим.
3,16). Из превелике љубави своје, која се неда исказати, Господ сиђе до наше
ништавности, узе на себе наше тијело, нашу природу, да нас искупи од гријеха и
ропства сатани. Још је Адаму и Еви предсказано и обећано у протојеванђељу да ће
им се послати Син Божији, који ће изаћи из утробе женине и спасити свијет.
Пророк Исаија каже да је обећани Месија Емануил, што ће рећи С нама Бог, а
арханђел Гаврило саопштава Пресветој Дјеви да ће зачети и родити Сина, и
надјенућу му име Исус, што значи Спаситељ, и још јој каза да ће бити велики и
назваће се Син Вишњега, и даће му Бог пријесто Давида оца Његова (Лк. 1,
31-32), а његово име Христос управо значи помазаник – Цар. Многи су се
саблажњавали тиме што је Надвремени ушао у вријеме у историју и постао тијело,
постао оно што није био, а остао Оно што Јесте. Јудијема је то било саблазан, а
Јелинима лудост. Питали су и тражили начина да објасне како је то могуће.
Пресвета Дјева Марија пита арханђела: како ће то бити кад ја не знам за мужа?
Анђео одговара: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и
оно што ће се родити биће Свето и назваће се Син Божији... Јер у Бога је све
могуће што каже (Лк. 1, 35-37)... и само данашње јеванђеље које говори о Јовану
Крститељу, указује на припрему за долазак Спаситеља, а Јован претеча позива:
Покајте се јер се приближило Царство Небеско (Мт. 3, 2). Дакле сам Христос је
Царство Небеско, а да би задобили то Царство, неопходно је да се покајемо,
промјенимо ум, јер Јован само крсти водом и то је крштење - крштење покајања, а
Христос крсти Духом Светим, то је крштење сапогребења и саваскрсавања са
Христом, крштење за живот... Празник којег сутра прослављамо је празник
Обрезања Господњег. Обрезање је био старозавјетни знак савеза између Бога и
људи. Код Јудејаца обрезање је значило посвећивање човјека Богу и његово
одвајање од оних који нису посвећени Њему. Обрезање Господње, после Његовог
очовјечења, израз је додатног божанског снисхођења према роду људском.
Обрезањем Господњим, Христос затвара уста јеретицима, који су се усудили да
устврде како Христос није примио истинско тело, него да се само привидно
оваплотио. И друго, да ућуткао је Јевреје који су га осуђивали да крши Закон.
Тако, Давалац Закона, ради нашега спасења, испуњава оно што је Закон предвиђао.
Истовремено нас, међутим, уводи у земљу благодати.
Јер се Закон даде преко
Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа. (Јн. 1, 17)...Истина којој нас води
обрезање Христово јесте тајна нерукотвореног обрезања, тј. тајна светога
крштења. Господ је уместо нас испунио оно што је Закон налагао, ослободио нас
законског ропства и дао нам свето крштење уместо обрезања. Свети Јован Дамаскин
каже да је обрезање било праобраз светог крштења...“ - истакао је између
осталог Преосвећени Владика, који је на крају бесједе свим присутним честитао
празнике Рођења и обрезања Господњег као и Православну нову годину.
Након
Свете Литургије у манастирској трпезарији припремљена је трпеза љубави за
Епископа, свештенство и вјерни народ.
Предраг Вујић, вјероучитељ
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
Нема коментара:
Постави коментар