Evropski parlament (EP) smatra da Evropska unija s Kosovom može da
sklopi sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju, iako pet članica EU ne priznaju nezavisnost Prištine i
"ohrabruje pet članica EU koje ne priznaju Kosovo da to ipak učine".
To se navodi u predlogu rezolucije o Kosovu, koju će u ponedeljak razmotriti Spoljnopolitički odbor EP, i dodaje da EP "prima na znanje okončanje nadzirane nezavisnosti Kosova" na temelju stava međunarodne upravljačke grupe da je "rešenje za status Kosova suštinski sprovedeno".
Evropski parlamentarci "izražavaju zabrinutost zbog pomanjkanja bitnijeg napretka u bitki protiv organizovanog kriminala i korupcije" na Kosovu i traže da se korupcija suzbija na visokom nivou.
U ovom dokumentu, u koji je imala uvida agencija Beta, traži se "ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova koje", kako se to navodi, "održava srpska država".
Evropski parlament "žali što, uprkos napretku, povratak izbeglica i raseljenih lica i dalje predstavlja izazov, posebno zbog incidenata vezanih za bezbednost".
Takođe se pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština "uz posredovanje visoke predstavnice Ketrin Ešton, što je dalo novi zamah dijalogu" i traži se da se primene svi dogovori, a posebno onaj o upravljanju prelazima.
EP navodi da Priština mora sprovesti ustavne odredbe o decentralizaciji vlasti, dok "kosovske vlasti moraju preduzeti dalje korake kako bi išle u susret srpskoj manjini, naročito na Severu, dok saradnja sa svim kosovskim Srbima mora biti ojačana".
U predlogu rezolucije EP se "poziva na ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova koje održava srpska država i to posebno povlačenje službi bezbednosti i pravosudnih tela".
Traži se i "puni uvid u finansiranje škola i bolnica na severu Kosova u skladu s odredbama Ahtisarijevog plana".
Parlament EU smatra da vlasti u Prištini moraju brzo sprovesti niz zakona i uslova da bi se pokrenuli pregovori o pridruživanju Kosova s evropskom dvadesetsedmoricom i posebno naglašava da "kosovske vlasti moraju dati novu snagu obavezama koje su preuzeli, kao i političkoj volji za jačanje vladavine zakona, prava manjina, sposobnosti administracije i struktura za trgovinu".
EP ukazuje da izveštaj Revizorskog suda EU o delovanju Euleksa na Kosovu "izaziva veliku zabrinutost", mada ocenjuje da su "na to uticale i teškoće zbog toga što pet zemalja EU ne priznaju Kosovo".
Revizorski sud EU je nedavno u svom nalazu ocenio da je, uprkos potrošenim stotinama miliona evra iz budžeta EU, "nivo organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu i dalje visok".
Ovaj Sud EU je predočio da je "kosovsko pravosuđe i dalje pod političkim uplivom i neefikasno" i da "Kosovo ima ograničenu sposobnost za zaštiti svedoke".
Što pre Srbiji datum pregovora o članstvu
Spoljnopolitičkom odboru (SPO) Evropskog parlamenta je predložena rezolucija u kojoj se Evropski savet i vođe EU, pozivaju da "Srbiji sto pre odrede datum početka pregovora" o članstvu, pod uslovom da vlasti u Beogradu ispune glavna merila i dalje sprovode nužne evropske reforme.
To se navodi u nacrtu rezolucije o godišnjem izveštaju o Srbiji, koji će u ponedeljak biti razmotren i u kojem se "pozdravlja predanost srpske vlade evropskim integracijama".
Takođe se ističe nužnost "otklanjanja manjkavosti u reformi pravosuđa", posebno da se zajamči da zakonski okvir onemogući neprihvtljivi politički upliv i da se postavljanjem sudija i tužilaca obezbedi njihova nezavisnost i profesionalnost.
EP podvlači da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou, uključujući 24 sporne privatizacije".
S tim u vezi se "izražava nada da će posebna i delatna uloga prvog zamenika premijera (Aleksandra Vučića) doneti plodove" i traži od vlasti u Beogradu i da potpuno primene zakon o finansiranju političkih stranaka da bi se obezbedio javni uvid u to i usaglašenost sa pravilima EU.
U predlogu rezolucije EP se odaje priznanje za saradnju Srbije s tribunalom u Hagu, "s tim da svi osumnjičeni za ratne zločine budu predati Haškom sudu", a da "nijedan zvaničnik ne bi smeo da poriče teška kršenja ljudskih prava i ratnih zločina iz devedesetih godina".
Takođe se navodi da EP podržava "stalne pozive glavnog tužioca Haškog suda da se sprovede temeljita istraga i sudi licima koja su podržavala mrežu što je beguncima omogućila da budu tako dugo na slobodi, i to posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".
U dokumentu EP se "pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština na visokom političkom nivou i spremnost koju je za to pokazala srpska vlada".
Uz poziv da se primene svi postignuti dogovori, naglašava se da "pitanje nestalih lica mora biti uključeno u taj dijalog u političkoj ravni".
EP podvlači da su "moćna, profesionalna i nezavisna sredstva informisanja suštinski elemenat demokratskog poretka" i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija, sprovođenje usvojene medijske strategije, tako da se rasvetle napadi i ubistva novinara, dok se novinari pozivaju da upražnjavanju svoja pravila profesionalnog rada.
Evropski poslanici ocenjuju da promene zakona o srpskoj centralnoj banci urušavaju nezavisnost ove institucije, što odudara od nužnog poštovanja EU "Merila iz Kopenhagena" o efikasnom delovanju političke demokratije.
Evropski parlamentarci "podvlače da podela Kosova nije rešenje i pozdravljaju podršku teritorijalnom integritetu Kosova, koju je izrekla Evropska komisija".
EP u dokumentu pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal.
Izvor: Blic
To se navodi u predlogu rezolucije o Kosovu, koju će u ponedeljak razmotriti Spoljnopolitički odbor EP, i dodaje da EP "prima na znanje okončanje nadzirane nezavisnosti Kosova" na temelju stava međunarodne upravljačke grupe da je "rešenje za status Kosova suštinski sprovedeno".
Evropski parlamentarci "izražavaju zabrinutost zbog pomanjkanja bitnijeg napretka u bitki protiv organizovanog kriminala i korupcije" na Kosovu i traže da se korupcija suzbija na visokom nivou.
U ovom dokumentu, u koji je imala uvida agencija Beta, traži se "ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova koje", kako se to navodi, "održava srpska država".
Evropski parlament "žali što, uprkos napretku, povratak izbeglica i raseljenih lica i dalje predstavlja izazov, posebno zbog incidenata vezanih za bezbednost".
Takođe se pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština "uz posredovanje visoke predstavnice Ketrin Ešton, što je dalo novi zamah dijalogu" i traži se da se primene svi dogovori, a posebno onaj o upravljanju prelazima.
EP navodi da Priština mora sprovesti ustavne odredbe o decentralizaciji vlasti, dok "kosovske vlasti moraju preduzeti dalje korake kako bi išle u susret srpskoj manjini, naročito na Severu, dok saradnja sa svim kosovskim Srbima mora biti ojačana".
U predlogu rezolucije EP se "poziva na ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova koje održava srpska država i to posebno povlačenje službi bezbednosti i pravosudnih tela".
Traži se i "puni uvid u finansiranje škola i bolnica na severu Kosova u skladu s odredbama Ahtisarijevog plana".
Parlament EU smatra da vlasti u Prištini moraju brzo sprovesti niz zakona i uslova da bi se pokrenuli pregovori o pridruživanju Kosova s evropskom dvadesetsedmoricom i posebno naglašava da "kosovske vlasti moraju dati novu snagu obavezama koje su preuzeli, kao i političkoj volji za jačanje vladavine zakona, prava manjina, sposobnosti administracije i struktura za trgovinu".
EP ukazuje da izveštaj Revizorskog suda EU o delovanju Euleksa na Kosovu "izaziva veliku zabrinutost", mada ocenjuje da su "na to uticale i teškoće zbog toga što pet zemalja EU ne priznaju Kosovo".
Revizorski sud EU je nedavno u svom nalazu ocenio da je, uprkos potrošenim stotinama miliona evra iz budžeta EU, "nivo organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu i dalje visok".
Ovaj Sud EU je predočio da je "kosovsko pravosuđe i dalje pod političkim uplivom i neefikasno" i da "Kosovo ima ograničenu sposobnost za zaštiti svedoke".
Što pre Srbiji datum pregovora o članstvu
Spoljnopolitičkom odboru (SPO) Evropskog parlamenta je predložena rezolucija u kojoj se Evropski savet i vođe EU, pozivaju da "Srbiji sto pre odrede datum početka pregovora" o članstvu, pod uslovom da vlasti u Beogradu ispune glavna merila i dalje sprovode nužne evropske reforme.
To se navodi u nacrtu rezolucije o godišnjem izveštaju o Srbiji, koji će u ponedeljak biti razmotren i u kojem se "pozdravlja predanost srpske vlade evropskim integracijama".
Takođe se ističe nužnost "otklanjanja manjkavosti u reformi pravosuđa", posebno da se zajamči da zakonski okvir onemogući neprihvtljivi politički upliv i da se postavljanjem sudija i tužilaca obezbedi njihova nezavisnost i profesionalnost.
EP podvlači da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou, uključujući 24 sporne privatizacije".
S tim u vezi se "izražava nada da će posebna i delatna uloga prvog zamenika premijera (Aleksandra Vučića) doneti plodove" i traži od vlasti u Beogradu i da potpuno primene zakon o finansiranju političkih stranaka da bi se obezbedio javni uvid u to i usaglašenost sa pravilima EU.
U predlogu rezolucije EP se odaje priznanje za saradnju Srbije s tribunalom u Hagu, "s tim da svi osumnjičeni za ratne zločine budu predati Haškom sudu", a da "nijedan zvaničnik ne bi smeo da poriče teška kršenja ljudskih prava i ratnih zločina iz devedesetih godina".
Takođe se navodi da EP podržava "stalne pozive glavnog tužioca Haškog suda da se sprovede temeljita istraga i sudi licima koja su podržavala mrežu što je beguncima omogućila da budu tako dugo na slobodi, i to posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".
U dokumentu EP se "pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština na visokom političkom nivou i spremnost koju je za to pokazala srpska vlada".
Uz poziv da se primene svi postignuti dogovori, naglašava se da "pitanje nestalih lica mora biti uključeno u taj dijalog u političkoj ravni".
EP podvlači da su "moćna, profesionalna i nezavisna sredstva informisanja suštinski elemenat demokratskog poretka" i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija, sprovođenje usvojene medijske strategije, tako da se rasvetle napadi i ubistva novinara, dok se novinari pozivaju da upražnjavanju svoja pravila profesionalnog rada.
Evropski poslanici ocenjuju da promene zakona o srpskoj centralnoj banci urušavaju nezavisnost ove institucije, što odudara od nužnog poštovanja EU "Merila iz Kopenhagena" o efikasnom delovanju političke demokratije.
Evropski parlamentarci "podvlače da podela Kosova nije rešenje i pozdravljaju podršku teritorijalnom integritetu Kosova, koju je izrekla Evropska komisija".
EP u dokumentu pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal.
Izvor: Blic
Нема коментара:
Постави коментар