Док из Војводине стиже иницијатива да се овај регион прогласи
нетолерантним за ГМО, државни секретар у Министарству пољопривреде Дејан
Крњајић сматра да је много мудрије да правило узгајања ГМО организама
важи за територију целе државе
Војвођански секретар за пољопривреду Горан Јешић изјавио је недавно да ће Војводина, када Србија приступи Светској трговинској организацији (СТО), бити проглашена за нетолерантан регион за генетски модификоване производе (ГМО).
– У моменту када Србија приступи СТО, јер ће тада морати да избрише сва три члана која ограничавају било какав вид трговине, предложио сам да, у складу са европским директивама и процедурама, прогласимо Војводину за нетолерантан регион за ГМО – рекао је Јешић за агенцију Бета.
Прецизирао је да ће се Војводина у првом или другом кварталу наредне године прогласити за нетолерантан регион и увести такве принципе контроле да се не могу успоставити ГМО, нарочито у домену кукуруза, јер би то донело штете мерене десетинама милијарди динара.
– За ГМО овде нико нема интерес, ни велики произвођачи попут Костића и Мишковића, ни мали, јер просто не можете извести меркантилни кукуруз пошто се на граници контролише и ако се испостави да садржи ГМО не може нико да оствари профит од извоза– казао је Јешић.
Према његовим речима, у прилог најављене одлуке Владе Војводине иду искуства земаља из региона, које приликом приступања СТО ништа није спречило да процедуру око увођења ГМО доведу на такав ниво да је немогуће гајити такве организме. Као најочитији пример навео је Аустрију, која је у потпуности забрањена зона за промет ГМО, а промет је забрањен и у неколико жупанија у Хрватској, Словенији и Мађарској, док је проблем са ГМО нешто израженији у Румунији.
– Апсолутно је неопходно да Србија буде у СТО, али исто тако можемо искористити искуства земаља које су већ тамо и спречити улазак ГМО на српско тржиште, у овом случају на тржиште Војводине – рекао је Јешић.
Коментаришући изјаву Горана Јешића, државни секретар у Министарству пољопривреде Дејан Крњајић рекао је да „не види разлог због чега би, ако бисмо ишли у том правцу, Војводина била изузетак”.
– Нисам сигуран да постоји законска основа за то. Не искључујем могућност да буду неке специфичности региона, али мислим да је много мудрије да ово важи за територију целе Србије. Примећујем да је јавност врло уплашена због овог питања, али колико знам Светска трговинска организација и Европа немају став да држава мора да дозволи култивисање или гајење ГМО организама. Ако већ извозимо производе који нису ГМО, значи има логике да у Србији у времену које долази, буде на снази забрана гајења ГМО организама – истакао је Крњајић.
Пре приступања СТО, Србија ће свакако морати да измени прописе о узгајању и промету ГМО производа. Надлежно за овај посао је Министарство пољопривреде.
– Радна група за измену и допуне закона још није формирана. Ако је и било разговора на ту тему, остало је у тим оквирима, али ниједно решење није донето. Шта ће бити још није познато, али свакако ће бити укључени експерти из различитих области. Треба наравно да видимо каква ће бити политичка одлука државе, да ли ће попут неких земаља Европске уније забранити култивисање ГМО организама – рекао је Крњајић.
Како пример државе која би могла Србији да буде узор у решавању овог питања надлежни (министар Љајић, а потом и Јешић) су навели Аустрију.
– Јавност се доста узбуркала због овог питања, не бих коментарисао колико ту има сигурне опасности по наше становништво. Потребно је да се ураде детаљне анализе и да се види шта је то што добијамо. Потрошачи свакако не треба да буду доведени у опасност – рекао је државни секретар у Министарству пољопривреде.
Војвођански секретар за пољопривреду Горан Јешић изјавио је недавно да ће Војводина, када Србија приступи Светској трговинској организацији (СТО), бити проглашена за нетолерантан регион за генетски модификоване производе (ГМО).
– У моменту када Србија приступи СТО, јер ће тада морати да избрише сва три члана која ограничавају било какав вид трговине, предложио сам да, у складу са европским директивама и процедурама, прогласимо Војводину за нетолерантан регион за ГМО – рекао је Јешић за агенцију Бета.
Прецизирао је да ће се Војводина у првом или другом кварталу наредне године прогласити за нетолерантан регион и увести такве принципе контроле да се не могу успоставити ГМО, нарочито у домену кукуруза, јер би то донело штете мерене десетинама милијарди динара.
– За ГМО овде нико нема интерес, ни велики произвођачи попут Костића и Мишковића, ни мали, јер просто не можете извести меркантилни кукуруз пошто се на граници контролише и ако се испостави да садржи ГМО не може нико да оствари профит од извоза– казао је Јешић.
Према његовим речима, у прилог најављене одлуке Владе Војводине иду искуства земаља из региона, које приликом приступања СТО ништа није спречило да процедуру око увођења ГМО доведу на такав ниво да је немогуће гајити такве организме. Као најочитији пример навео је Аустрију, која је у потпуности забрањена зона за промет ГМО, а промет је забрањен и у неколико жупанија у Хрватској, Словенији и Мађарској, док је проблем са ГМО нешто израженији у Румунији.
– Апсолутно је неопходно да Србија буде у СТО, али исто тако можемо искористити искуства земаља које су већ тамо и спречити улазак ГМО на српско тржиште, у овом случају на тржиште Војводине – рекао је Јешић.
Коментаришући изјаву Горана Јешића, државни секретар у Министарству пољопривреде Дејан Крњајић рекао је да „не види разлог због чега би, ако бисмо ишли у том правцу, Војводина била изузетак”.
– Нисам сигуран да постоји законска основа за то. Не искључујем могућност да буду неке специфичности региона, али мислим да је много мудрије да ово важи за територију целе Србије. Примећујем да је јавност врло уплашена због овог питања, али колико знам Светска трговинска организација и Европа немају став да држава мора да дозволи култивисање или гајење ГМО организама. Ако већ извозимо производе који нису ГМО, значи има логике да у Србији у времену које долази, буде на снази забрана гајења ГМО организама – истакао је Крњајић.
Пре приступања СТО, Србија ће свакако морати да измени прописе о узгајању и промету ГМО производа. Надлежно за овај посао је Министарство пољопривреде.
– Радна група за измену и допуне закона још није формирана. Ако је и било разговора на ту тему, остало је у тим оквирима, али ниједно решење није донето. Шта ће бити још није познато, али свакако ће бити укључени експерти из различитих области. Треба наравно да видимо каква ће бити политичка одлука државе, да ли ће попут неких земаља Европске уније забранити култивисање ГМО организама – рекао је Крњајић.
Како пример државе која би могла Србији да буде узор у решавању овог питања надлежни (министар Љајић, а потом и Јешић) су навели Аустрију.
– Јавност се доста узбуркала због овог питања, не бих коментарисао колико ту има сигурне опасности по наше становништво. Потребно је да се ураде детаљне анализе и да се види шта је то што добијамо. Потрошачи свакако не треба да буду доведени у опасност – рекао је државни секретар у Министарству пољопривреде.
Нема коментара:
Постави коментар