Министар здравља Данијел Бар најавио детаљну истрагу афере незаконите
трансплантације, али само у случајевима повлашћеног третмана пацијената –
питање органа купљених на црном тржишту се (још) не поставља
Савезни министар здравља Данијел Бар најавио је детаљну истрагу афере која од пре месец дана потреса Немачку – скандал око незаконите трансплантације органа у водећим медицинским установама земље. Уз најаву о потпуном расветљавању свих детаља спорних трансплантација, министар Бар је нагласио да ће виновници афере бити ригорозно кажњени – за наук другима.
Критичари, међутим, нису се задовољили обећаним. Захтевају детаљну истрагу свих случајева трансплантанције које су минулих година спроведене у Немачкој.
При том истичу да се садашња истрага у Немачкој усредсређује на случајеве у којима су, извесно уз наплату мита, пацијентима пресађивани „легални“ органи „преко реда“ – на уштрб оних који мито нису платили. Неразјашњени су случајеви трансплантација у којима су пресађивани органи који нису заведени у званичну евиденцију...
Под појмом легалне трансплантације Немци подразумевају пресађивање органа који су експлантирани добровољним даваоцима у земљи или су набављени из залиха европске организације за расподелу трансплантативних органа. Мимо те, званичне и легалне, процедуре, ипак, велики број органа стиже преко такозваних приватних добављача. Овде је најчешће реч о органима који су под сумњивим околнистима експлантирани „донаторима“ у земљама трећег света.
Колики је број органа који су подсредством такозване органске мафије стигли у немачке болнице могао би се наслутити, ако се узму у обзир најновији подаци Немачке фодације за трансплантацију органа (ДСО). „У овом тренутку дванаест хиљада Немаца чека на пресађивање органа“, истакнуто је у јучерашњем саопштењу које су пренели водећи медији.
Органа, наравно, нема у довољним количинама да би се задовољиле немачке потребе – осим ако се пацијенти, они имућни, не одлуче да прихвате услуге снабдевача с црног тржишта.
Колико је тешко доћи до легалног органа показују, између осталог, примери водећих западних политичара. Бивши потпредседник САД Дик Чејни чекао је на трансплантацију срца двадесет месеци... Франк Валтер Штајнмајер, један од три челника опозиционе Социјалдемократске партије Немачке, није могао да обезбеди својој супрузи неопходни бубрег на легалан начин, па је – тада је био министар спољних послова и вицеканцелар немачке владе – узео два месеца боловања да би жени даривао свој бубрег.
Челници ДСО истичу да без детаљне истраге и извођења криваца пред суд неће бити постигнут напредак при ширењу спремности Немаца да завештају своје органе после смрти – другима. Та детаљна истрага морала би, у овом тренутку, да обухвати и дванаест хиљада познатих случајева трансплантације у Немачкој. Лако би се утврдило да ли су сви пресађени органи добијени од добровољних дародаваца. Према подацима из немачких клиника, минулих година је спроведено између двадесет и педесет трансплатација по установи – око 600 годишње. С друге стране, дванаест хиљада Немаца живи захваљујући трансплантацији оболелог органа. Отворено је питање – одакле су дошли ти „додатни“ органи.
--------------------------------------------------------------
Оправдано убиство
Трансплантација органа донатора из такозваних трећих земаља све се чешће намеће као алтернатива – услед недостатка спремности донатора у западним земљама да завештају своје органе после смрти.
Један од разлога је неразјашњено питање да ли се донатор тим захватом, практично, шаље у смрт. Наиме, експлантација органа је могућа само у случају такозване мождане смрти – док организам умирућег још функционише. Стручњаци су установили да у тој фази може бити речи само о умирућем пацијенту коме се хируршким захватом одузима последњи дах... У САД, где је трансплантација први пут у свету легализована – неопходност се појавила после прве трансплантације срца коју је извео јужноафрички лекар др Барнард – осмишљен је нови израз, да би се сузбио аргумент „одузимања последњег даха“. Амерички правници користе кованицу „џастифајд килинг“, у преводу: оправдано убиство...
---------------------------------------------------------------
Уносан посао
Поступак трансплантације не представља само уносан посао за испоручиваче органа, већ и за фармацеутску индустрију. Швајцарски концерн Новартис – настао фузијом фарма џинова „Циба Гајги” и „Сандоз” – годишње обрне 1,6 милијарди продајом медикамената који спречавају имунолошку реакцију организма на пресађени орган.
Проблематично дејство антиимунолошких препарата повлачи за собом конзумацију додатних, скупоцених препарата, а неретко се јавља и потреба за новим трансплантацијама органа.
Савезни министар здравља Данијел Бар најавио је детаљну истрагу афере која од пре месец дана потреса Немачку – скандал око незаконите трансплантације органа у водећим медицинским установама земље. Уз најаву о потпуном расветљавању свих детаља спорних трансплантација, министар Бар је нагласио да ће виновници афере бити ригорозно кажњени – за наук другима.
Критичари, међутим, нису се задовољили обећаним. Захтевају детаљну истрагу свих случајева трансплантанције које су минулих година спроведене у Немачкој.
При том истичу да се садашња истрага у Немачкој усредсређује на случајеве у којима су, извесно уз наплату мита, пацијентима пресађивани „легални“ органи „преко реда“ – на уштрб оних који мито нису платили. Неразјашњени су случајеви трансплантација у којима су пресађивани органи који нису заведени у званичну евиденцију...
Под појмом легалне трансплантације Немци подразумевају пресађивање органа који су експлантирани добровољним даваоцима у земљи или су набављени из залиха европске организације за расподелу трансплантативних органа. Мимо те, званичне и легалне, процедуре, ипак, велики број органа стиже преко такозваних приватних добављача. Овде је најчешће реч о органима који су под сумњивим околнистима експлантирани „донаторима“ у земљама трећег света.
Колики је број органа који су подсредством такозване органске мафије стигли у немачке болнице могао би се наслутити, ако се узму у обзир најновији подаци Немачке фодације за трансплантацију органа (ДСО). „У овом тренутку дванаест хиљада Немаца чека на пресађивање органа“, истакнуто је у јучерашњем саопштењу које су пренели водећи медији.
Органа, наравно, нема у довољним количинама да би се задовољиле немачке потребе – осим ако се пацијенти, они имућни, не одлуче да прихвате услуге снабдевача с црног тржишта.
Колико је тешко доћи до легалног органа показују, између осталог, примери водећих западних политичара. Бивши потпредседник САД Дик Чејни чекао је на трансплантацију срца двадесет месеци... Франк Валтер Штајнмајер, један од три челника опозиционе Социјалдемократске партије Немачке, није могао да обезбеди својој супрузи неопходни бубрег на легалан начин, па је – тада је био министар спољних послова и вицеканцелар немачке владе – узео два месеца боловања да би жени даривао свој бубрег.
Челници ДСО истичу да без детаљне истраге и извођења криваца пред суд неће бити постигнут напредак при ширењу спремности Немаца да завештају своје органе после смрти – другима. Та детаљна истрага морала би, у овом тренутку, да обухвати и дванаест хиљада познатих случајева трансплантације у Немачкој. Лако би се утврдило да ли су сви пресађени органи добијени од добровољних дародаваца. Према подацима из немачких клиника, минулих година је спроведено између двадесет и педесет трансплатација по установи – око 600 годишње. С друге стране, дванаест хиљада Немаца живи захваљујући трансплантацији оболелог органа. Отворено је питање – одакле су дошли ти „додатни“ органи.
--------------------------------------------------------------
Оправдано убиство
Трансплантација органа донатора из такозваних трећих земаља све се чешће намеће као алтернатива – услед недостатка спремности донатора у западним земљама да завештају своје органе после смрти.
Један од разлога је неразјашњено питање да ли се донатор тим захватом, практично, шаље у смрт. Наиме, експлантација органа је могућа само у случају такозване мождане смрти – док организам умирућег још функционише. Стручњаци су установили да у тој фази може бити речи само о умирућем пацијенту коме се хируршким захватом одузима последњи дах... У САД, где је трансплантација први пут у свету легализована – неопходност се појавила после прве трансплантације срца коју је извео јужноафрички лекар др Барнард – осмишљен је нови израз, да би се сузбио аргумент „одузимања последњег даха“. Амерички правници користе кованицу „џастифајд килинг“, у преводу: оправдано убиство...
---------------------------------------------------------------
Уносан посао
Поступак трансплантације не представља само уносан посао за испоручиваче органа, већ и за фармацеутску индустрију. Швајцарски концерн Новартис – настао фузијом фарма џинова „Циба Гајги” и „Сандоз” – годишње обрне 1,6 милијарди продајом медикамената који спречавају имунолошку реакцију организма на пресађени орган.
Проблематично дејство антиимунолошких препарата повлачи за собом конзумацију додатних, скупоцених препарата, а неретко се јавља и потреба за новим трансплантацијама органа.
Нема коментара:
Постави коментар