Предраг Симић је уверен да ЕУ неће одустати нити ублажити своје захтеве
према Србији ни по коју цену док Бранко Радун каже да морамо водити
политику са кичмом
Нове српске власти придају велики значај сарадњи са Русијом, пише јучерашњи московски лист „Комерсант” предвиђајући како ће се српско руководство понашати према проблему Косова, захтевима Европске уније везаним за однос према српској покрајини и улогом коју ће у тој ситуацији имати Русија.
У Европи се, како пише овај лист, сматра да ће ново српско руководство урадити оно што демократе нису могле или нису хтеле – да успостави нормалне односе са Косовом и како тврди московски дневник нове српске власти већ су приступиле реализацији плана по формули „нормализација без признавања”.
А „тада и зближавање Србије са Русијом, које очекују многи експерти, неће изазвати превелики бес на Западу”. Нормализација односа са Косовом, како пише овај лист, уклониће главну препреку за интеграцију Србије у ЕУ, а неће ни покварити односе са Москвом која је, како лист подсећа, више пута стављала до знања да ће подржати било који став Београда о Косову што је „за Београд еома важно”.
Да ли би бојазан од евентуалног заокрета ка Русији могла да „омекша” услове Запада постављене Београду на путу ка ЕУ, пре свега оне везане за однос Београда према Приштини? Ако је судити по изјави финског дипломате и бившег изасланика УН у разговорима о статусу КиМ Мартија Ахтисарија, евентуално приближавање Србије Русији Запад не брине превише.
„Ако желе у Русију нека иду тамо. Никакав попуст није прихватљив, ни у БиХ нити другде”, поручио је Ахтисари коментаришући изјаву председника Србије Томислава Николића да Србија неће признати Косово чак и под условом да не постане чланица ЕУ.
„И данас као и претходних двадесетак година они доживљавају Србију као млађег брата Русије па је чак и бомбардовање Србије тумачено у америчким круговима као порука Русији. Уколико будемо тражили новац од Русије до краја године, као што се то наговештава, они ће то тумачити као заокрет Београда ка Москви.
Такође примећено је да је прва посета Николића као председника била Москви и да је у Москви у међувремену био и Дачић, објашњава професор Факултета политичких наука Предраг Симић који је уверен да је однос ЕУ према Косову у доброј мери утицаo на исход прошлих избора.
Уосталом председник Социјалистичке партије Србије, а потоњи премијер је на коментаре о његовим посетама Москви у јеку прављења владе рекао „дајте да се више не претварамо: овде већина народа поздравља најтешње односе са Русијом”. И председник УРС-а и нови министар финансија Млађан Динкић који је раније важио за човека који није превише наклоњен Русији, подсетимо, боравио је почетком године у Москви где је са представницима владајуће
Јединствене Русије разговарао о јачању политичких и економских односа Србије и Русије и успостављању сарадње УРС-a и Јединствене Русије.
Према мишљењу Бранка Радуна, политичког аналитичара, политика нове влада, ако је судити по неким наговештајима неће бити једнострано оријентисана према ЕУ или САД него ће се ићи ка неком спољнополитичком балансу.
„Ту спада и неки другачији однос са Русијом. Питање је шта ће од тога да се реализује. Претходна влада није била заинтересована за неке дубље односе са Русијом, али је ипак реализован енергетски споразум.
Какав ћемо однос са њима имати зависи и од ЕУ. Битно је и шта Русија хоће, а није баш најјасније каква је руска политика на Балкану па да видимо да ли се ми ту уклапамо”, каже Радун који је уверен да балансирањем Србија себи може да подигне цену.
Симић је уверен да ЕУ неће одустати нити ублажити своје захтеве према Србији ни по коју цену. Напротив.
„Србија сигурно у догледно време неће ући у ЕУ. Ако до краја године добије датум почетка преговора то ће бити условљено низом уступака пре свега на Косову. То су услови које смо чули још у децембру прошле године од Ангеле Меркел. Порука је да Европској унији Србија баш много не треба, а да Србија ако баш толико жели у ЕУ треба да направи суштинске уступке на Косову и то не за чланство него за добијање датума преговора. За чланство ће бити постављени нови услови”, оцењује Симић и додаје да би тачка у којој би се срели Београд и Берлин могла бити да се пријем Србије у ЕУ одложи у неодређену будућност.
Радун верује да би имало ефекта ако бисмо дали до знања ЕУ да бисмо могли да се окренемо Русији. Ту, међутим, како упозорава треба бити опрезан, јер не може да се злоупотребљава нечија подршка.
„Морамо водити политику са кичмом. Ако покушате да обманете или преварите ’велике’ нећете добро проћи. Треба javno да кажемо Русији какав је наш однос према САД, НАТО. ЕУ, али и овима да кажемо шта хоћемо са Русијом. Великим играчима није лако рећи истину, али се муљање дугорочно не исплати”, закључује Радун.
.....................
„Комерсант”: Путин на јесен у Србији?
Москва – Председник Русије Владимир Путин могао би да посети Србију ове јесени, када је планиран почетак изградње гасовода „Јужни ток”, пише руски дневни лист „Комерсант”, а преноси Танјуг. Лист наводи, позивајући се на изворе блиске „Гаспрому”, да су водећи људи нове власти у Србији очекивали Путинову посету и раније, али да због одуговлачења процеса формирања владе сада сматрају да ће он доћи ове јесени. Путин је у Србији последњи пут боравио у марту прошле године године.
Нове српске власти придају велики значај сарадњи са Русијом, пише јучерашњи московски лист „Комерсант” предвиђајући како ће се српско руководство понашати према проблему Косова, захтевима Европске уније везаним за однос према српској покрајини и улогом коју ће у тој ситуацији имати Русија.
У Европи се, како пише овај лист, сматра да ће ново српско руководство урадити оно што демократе нису могле или нису хтеле – да успостави нормалне односе са Косовом и како тврди московски дневник нове српске власти већ су приступиле реализацији плана по формули „нормализација без признавања”.
А „тада и зближавање Србије са Русијом, које очекују многи експерти, неће изазвати превелики бес на Западу”. Нормализација односа са Косовом, како пише овај лист, уклониће главну препреку за интеграцију Србије у ЕУ, а неће ни покварити односе са Москвом која је, како лист подсећа, више пута стављала до знања да ће подржати било који став Београда о Косову што је „за Београд еома важно”.
Да ли би бојазан од евентуалног заокрета ка Русији могла да „омекша” услове Запада постављене Београду на путу ка ЕУ, пре свега оне везане за однос Београда према Приштини? Ако је судити по изјави финског дипломате и бившег изасланика УН у разговорима о статусу КиМ Мартија Ахтисарија, евентуално приближавање Србије Русији Запад не брине превише.
„Ако желе у Русију нека иду тамо. Никакав попуст није прихватљив, ни у БиХ нити другде”, поручио је Ахтисари коментаришући изјаву председника Србије Томислава Николића да Србија неће признати Косово чак и под условом да не постане чланица ЕУ.
„И данас као и претходних двадесетак година они доживљавају Србију као млађег брата Русије па је чак и бомбардовање Србије тумачено у америчким круговима као порука Русији. Уколико будемо тражили новац од Русије до краја године, као што се то наговештава, они ће то тумачити као заокрет Београда ка Москви.
Такође примећено је да је прва посета Николића као председника била Москви и да је у Москви у међувремену био и Дачић, објашњава професор Факултета политичких наука Предраг Симић који је уверен да је однос ЕУ према Косову у доброј мери утицаo на исход прошлих избора.
Уосталом председник Социјалистичке партије Србије, а потоњи премијер је на коментаре о његовим посетама Москви у јеку прављења владе рекао „дајте да се више не претварамо: овде већина народа поздравља најтешње односе са Русијом”. И председник УРС-а и нови министар финансија Млађан Динкић који је раније важио за човека који није превише наклоњен Русији, подсетимо, боравио је почетком године у Москви где је са представницима владајуће
Јединствене Русије разговарао о јачању политичких и економских односа Србије и Русије и успостављању сарадње УРС-a и Јединствене Русије.
Према мишљењу Бранка Радуна, политичког аналитичара, политика нове влада, ако је судити по неким наговештајима неће бити једнострано оријентисана према ЕУ или САД него ће се ићи ка неком спољнополитичком балансу.
„Ту спада и неки другачији однос са Русијом. Питање је шта ће од тога да се реализује. Претходна влада није била заинтересована за неке дубље односе са Русијом, али је ипак реализован енергетски споразум.
Какав ћемо однос са њима имати зависи и од ЕУ. Битно је и шта Русија хоће, а није баш најјасније каква је руска политика на Балкану па да видимо да ли се ми ту уклапамо”, каже Радун који је уверен да балансирањем Србија себи може да подигне цену.
Симић је уверен да ЕУ неће одустати нити ублажити своје захтеве према Србији ни по коју цену. Напротив.
„Србија сигурно у догледно време неће ући у ЕУ. Ако до краја године добије датум почетка преговора то ће бити условљено низом уступака пре свега на Косову. То су услови које смо чули још у децембру прошле године од Ангеле Меркел. Порука је да Европској унији Србија баш много не треба, а да Србија ако баш толико жели у ЕУ треба да направи суштинске уступке на Косову и то не за чланство него за добијање датума преговора. За чланство ће бити постављени нови услови”, оцењује Симић и додаје да би тачка у којој би се срели Београд и Берлин могла бити да се пријем Србије у ЕУ одложи у неодређену будућност.
Радун верује да би имало ефекта ако бисмо дали до знања ЕУ да бисмо могли да се окренемо Русији. Ту, међутим, како упозорава треба бити опрезан, јер не може да се злоупотребљава нечија подршка.
„Морамо водити политику са кичмом. Ако покушате да обманете или преварите ’велике’ нећете добро проћи. Треба javno да кажемо Русији какав је наш однос према САД, НАТО. ЕУ, али и овима да кажемо шта хоћемо са Русијом. Великим играчима није лако рећи истину, али се муљање дугорочно не исплати”, закључује Радун.
.....................
„Комерсант”: Путин на јесен у Србији?
Москва – Председник Русије Владимир Путин могао би да посети Србију ове јесени, када је планиран почетак изградње гасовода „Јужни ток”, пише руски дневни лист „Комерсант”, а преноси Танјуг. Лист наводи, позивајући се на изворе блиске „Гаспрому”, да су водећи људи нове власти у Србији очекивали Путинову посету и раније, али да због одуговлачења процеса формирања владе сада сматрају да ће он доћи ове јесени. Путин је у Србији последњи пут боравио у марту прошле године године.
Нема коментара:
Постави коментар