Сестринство манастира Вазнесења отказало
послушност епископу жичком, али се не исељава из овог здања. – Држава се
не меша у црквене спорове
Сабор позвао монаха Артемија да се са својим следбеницима врати Цркви
Фото Д. Јевремовић
Осам монахиња манастира Вазнесења које су отказале послушност епископу Жичком Хризостому и прикључиле се свргнутом епископу рашко-призренском Артемију још се налазе у здању на брдовитом путу од Чачка ка Овчар Бањи. Јерођакон Дамњан Ковачевић, један од најближих људи из Артемијевог окружења, потврдио је за „Политику” да је некадашњи епископ рашко-призренски, а сада монах Артемије, уочи летњег Светог Николе, у Лозници, извршио монашење четири искушенице манастира Вазнесење.
Игуманија Јелена и седам монахиња придружиле су се колонији од око 120 Артемијевих идејних следбеника, чије се седиште налази у Бистричкој улици у Београду. Својевремено, када је СПЦ рашчинила Артемија, за њим је кренуло око 80 монаха, искушеника и монахиња из Епархије рашко-призренске, али му се у последње време придружило још око 40 монаха и монахиња из осталих епархија, указује јерођакон Дамњан.
Како ће Српска православна црква реаговати на чин манастирске сецесије, хоће ли толерисати непослушно сестринство које се није иселило из манастира, нарочито после чињенице да се таква врста нелојалности не догађа први пут? Пре неколико година, монахиње из манастира Стјеник, које су прешле у „старокалендарску истински православну цркву”, исељене су из тог манастира.
– Вероватно ће епископ жички некако реаговати – каже јерођакон Дамњан.
Протојереј ставрофор Димитрије Калезић, некадашњи декан Богословског факултета, објашњава:
– То што су учиниле није ни легална ни легитимна ствар. Не могу да ја својевољно пређем у другу кућу, а да се не одјавим са адресе на којој сам становао – прецизира професор теологије.
Верски аналитичар Живица Туцић, међутим, сматра да поменути случај сигурно неће бити последњи случај одвајања у нашој цркви.
Верски аналитичар Живица Туцић, међутим, сматра да поменути случај сигурно неће бити последњи случај одвајања у нашој цркви.
– Овде су неке зилотске идеје и тенденције пустиле корене и СПЦ није на време увидела пре неколикогодина да постоји фундаментализам који је, иначе, присутан и у другим православним црквама. У православљу се у последњој деценији интензивира снажни фундаментализам којиодликује антиекуменизам, чији је центар антипапизам. Реч је о једној врсти фобије и страха од католичанства, а део тог комплекса је литургијски проблем – каже Туцић.
У Грчкој, Русији, Румунији нормално је да постоје више православних цркава, док главна црква оне друге зове неканонским, наглашава Туцић. На наше питање, да ли држава на било који начин треба да се меша у ове расколе, онодговара да држава мора да буде неутрална о том питању, да никако не арбитрира, сем ако учесници спора крше законе.
Према његовим речима, држава такође не би смела никоме да оспорава регистрацију као верске заједнице.Туцић сматра да би било добро да окружење Артемија добије некаквуструктуру па чак и регистрацију, јер би се тиме већински део СПЦ ослободиотог зилотског крила.
– СПЦ саданема великих могућности за реаговање, сем да Артемија искључи потпуно из цркве, што је такође корак који може бити ризичан. Историја је показала да прогањање зилотских покрета не води њиховом уништењу, него чак и јачању – прецизира Туцић, наглашавајући да епископ жички сада има право да монахиње избаци из манастира.
Како ће поступити Епархија жичка, нисмо успели да сазнамо, јер се нико није јављао на телефон канцеларије ове епархије, док је у саборском саопштењу СПЦ наведено да „мир и јединство СПЦнарушава, по оцени Сабора, монах Артемије са својим присталицама, који чине праву парасинагогу (неканонско збориште) са све израженијом тенденцијом да прерасту у чисти раскол и секту”.
Стога је Сабор одлучио, наводи се у саопштењу који је потписао Иринеј Бачки, „да и сада позове монаха Артемија (Радосављевића) да се, заједно са својим следбеницима бившим јеромонасима, монасима и монахињама, врати Цркви, путем покајања, са пута раскола.
Према наводима из саопштења, Артемијесве дубљесрља у раскол: стварањем „парасинагоге” унутар Цркве антиканонским, неважећим рукополагањима и монашењима, отварањем манастира и молитвених домова по епархијама наше цркве, јавним блаћењем, лажима, клеветама и оптуживањем Светог архијерејског сабора и епископата Српске православне цркве за јерес, лажни екуменизам, монтирање процеса, доношење пресудабез суђења…Уколико се Артемије не врати Цркви, Сабор ће бити принуђен да предузме додатне канонске мере.
На наше питање професору Калезићу, које додатне мере може предузети СПЦ, он каже:
– Крајња мера је – искључење из црквене заједнице.
------------------------------------------
Зилотизам
– У Русији и Грчкој постоји десетак фундаменталистичких старокалендарских антиекуменистичких групација које себе зову црквом. Мислим да зилотизам у православним црквамазахвата између пет и 20 одсто верника. Највише их је у Грчкој, а мислим да ће јачати у Србији, али никада толико да би превладале. Вероватно и једном делу епископата зилотске идеје нису стране– напомиње Живица Туцић.
објављено: 26.05.2012
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар