1. Преп. Теодор Трихина. Цариграђанин, и
син богатих родитеља. Као младић остави родитеље своје, и дом, и
богатство, и настани се у једном пустињском манастиру у Тракији. Ту себе
преда најтежим подвизима. Спавао је на камењу — да би само мање сна
имао — ишао је вазда гологлав, и одевао се у једну хаљину од кострети,
због чега је и прозван Трихин или Кострет. Због свог великог самомучења
ради спасења душе Бог га обдари великим даром чудотворства и за живота и
по смрти. Мирно је скончао око 400 год. Тело му се показало
мироточивим. |
|
2. Преп. Анастасије Синајски.
Игуман горе Синајске. Најпре дуго био монах под славним игуманом
Јованом Лествичником, а по смрти овога и сам постане игуманом. Поред
тога што је био велики подвижник, он је био и красноречив списатељ
живота светитељских као и других поучних списа. Водио је жестоку борбу
против јеретика тако звани акефалита (безглавника), који су порицали IV
Васељ. Сабор у Халкидону. Скончао у дубокој старости 685 год. и отишао
ка Господу, коме је верно послужио. |
|
3. Блажени Анастасије Синаит.
Патријарх Антиохијски. Као монах Синајске горе буде изабран за
патријарха Антиохијског у време цара Јустинијана. На тај положај уздигла
га је његова добродетељ, чистота живота, велика духовна ученост и тврда
вера. Но цар Јустинијан паде у јерес докетску, против које оштро
устајаху патријарх Цариградски Евтихије и овај блажени Анастасије. Цар
прогна Евтихија, и хтеде прогнати и Анастасија, но не може наћи овоме
никакве замерке у животу. Када пак Јустинијан умре, покајавши се
претходно и повративши Евтихија на престо, тада Јустин, наследник његов,
успе да прогна Анастасија на основу некаквих клевета. Проведе
Анастасије 23 године у прогонству, и поново би враћен на престо
Антиохијски за време цара Маврикија. Још 6 година управљаше црквом
Божјом и сконча земно путовање своје 599 год. |
|
4. Блажени Григорије патријарх Антиохијски.
Јерменин по народности. Би игуман манастира Фарана, под гором
Синајском; па када блажени Анастасије би прогнан с престола, он би и
преко своје воље постављен за патријарха Антиохијског. О њему пише и
блажени Софроније патријарх у своме Лимонару врло похвално. Григорије се
одликоваше нарочито превеликим милосрђем, особито према грешницима.
Упокојио се у Господу 593 године. |
|
5. Св. апостол Закхеј.
Био најпре цариник и грешник. Па када га Господ виде у Јерихону на
дрвету (Лк. 19, 1 —9), уђе у дом његов, што приведе Закхеја покајању.
Доцније Закхеј следоваше апостолу Петру, који га постави за епископа у
Кесарији Палестинској, где је верно служио Јеванђељу и мирно скончао. |
|
6. Преп. Атанасије Метеорит.
Рођен 1310 год. Подвизавао се у св. Гори. Основао знаменити манастир
Метеор у Тесалији. Имао велики дар прозорљивости и чудотворства.
7. Свети Николај Жички и Охридски. Свети Николај је рођен 4. јануара 1881 (23. децембар 1880.
по јулијанском календару - тада важећем у Србији) од простих али благочестивих
родитеља, Драгомира и Катарине Велимировић. Већ на Богословији у Београду
истакао се великим беседничким даром. Најшире образовење свог времена стекао је
у Европи и Русији. Својим снажним религиозно-црквеним и националним иступима у
јавном животу ондашње Србије, изазвао је дивљење и поштовање код многих, али и
завист код других. У време Првог светског рата, у Енглеској и Америци је ширио
истину о српском народу. По завршетку рата, изабран је за епископа Жичког.
Потом је столовао у Охриду, па опет Жичи. Написао је многа изузетно вредна
дела. Крај Другог рата дочекао је у логору Дахау. Упојио се у Америци 18. марта
1956 године, а мошти су му у родни Лелић, код Ваљева, пренете 1991. године.
Тропар (глас 8):
Златоусти проповедниче васкрслог Христа, путовођо рода
српског крстоносног у векове, распевана лиро Духа Светога, поносе и љубави
монаха, радовање и похвало свештеника, учитељу покајања, свенародни владико,
человођо богомољне војске Христове, Свети Николаје Српски и свеправославни, са
свима светима небеске Србије, моли Јединог Човекољупца да подари мир и слогу
роду нашему. |
|
|
|
Анастасије, отац богоносни,
Труд на се прими молитвен' и посни,
Подвиге држа дуге и истрајне,
Све докле духом не упозна тајне.
Тад уста своја отвори медена:
— Христос је, рече, спасенија стена.
Не реци лудо: Он је давно био,
Где је Он сада, да би ми зборио? —
Евангелије, Његов завет свети,
Ко би се мог'о њему одупрети?
Оно ти збори место самог Христа,
Та то су уста Његова пречиста!
Ти опет збориш: да Га видим желим! —
Погледај умом и срцем свецелим
У Причест свету, од вина и хлеба,
Ту је Он телом, шта ти друго треба?
Покај се, брате, покај грехе своје,
Хиљаду смрти око тебе стоје!
Пред духовником грехе исповеди,
Крв потом пиј Му и тело Му једи.
Покај се само. Почнеш ли с кајањем
Живећеш правдом и светлим надањем.
Покај се, брате, покај грехе своје,
Хиљаду смрти око тебе стоје. |
|
|
РАСУЂИВАЊЕ |
|
Свети Анастасије Синајски учи: „свакоме
хришћанину даје се од Бога ангел да га чува целога живота (осим ако га
неко злим делима не прогна). Но као што дим прогони пчеле, и зли смрад
голубове, тако и чувара живота нашега, ангела, удаљују од нас греси
наши: пијанство, блуђење, гнев и остало... Сваког верног човека ангел
наставља сваком добром делу, док демони упињу се да саблазне верне и
лише их царства небеског..." Да су ангели близу људи и да се старају за
људе, о томе сведочи цело Свето Писмо, а нарочито Нови Завет. Осим тога
постоје у православној цркви безбројна предања светих људи и жена, која
сведоче ово што свети Анастасије тврди на име: да свакога од нас у овом
животу прати благи и моћни весник Божји, војник Цара небеског, ангел
светлости. Ко, осим луда, одгони доброг пријатеља од себе? Ваистину,
само лудаци и крајње незналице, одгоне греховима својим своје најбоље
пријатеље, своје ангеле хранитеље. |
|
СОЗЕРЦАЊЕ |
|
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како се Он као свемоћни Победилац смрти не свети Својим
непријатељима, који Га намучише и распеше, него остављајући их самим
себи подржава Своје устрашене пријатеље;
2. како Он и данас, као и у сва времена, незлобив и кротак, не жури на освету невернима него жури на помоћ вернима. |
|
БЕСЕДА |
|
о једном и једином темељу спасења
Темеља другога нико не може поставити
осим онога који је постављен, који је
Исус Христос (I Кор. 3, 11).
Јевреји кажу: темељ је Мојсеј. Мухамеданци кажу: темељ је Мухамед.
Кратковиди природњаци кажу: темељ је природа. А ми питамо: да ли Мојсеј
васкрсе из гроба? И да ли се Мухамед вазнесе у небо? И да ли природа
даје Духа Светога Утешитеља? Мојсеј не васкрсе; Мухамед се не вазнесе у
небо; а природа не само не даје људима Духа Светога Утешитеља него дише
мржњом против човека, и режи на њега, и показује нокте. Не може бити
темељ свету онај ко је у греху зачет ко је сам чинио грехе; ко је лутао и
тражио савета у жена; ко је туђом силом чинио нека дела; ко је у гробу
иструхнуо, и чије име доводи људе у двоумицу односно пута, истине и
живота. А Мухамед и Мојсеј у греху су зачети, грехе су чинили, тражили
су савета у жена, туђом силом чинили су дела, у гробу су иструхнули, и
њихово име доводи људе у двоумицу односно пута, истине и живота.
Зато се, браћо, немамо куд обзирати по историји и тражити други неки
темељ осим Господа Исуса Христа, који је зачет без греха, који не учини
ни једнога греха; који не луташе и не искаше савета ни у кога; који је
Својом сопственом силом чинио моћна дела; који није иструхнуо у гробу, и
чије име не доводи људе у двоумицу односно пута, истине и живота.
Не каже апостол, да је Христос поставио неки темељ, него да је Он
сам Собом тај постављени темељ. Он је сва правда, зато је Он и темељ
сваке правде. Он је сва истина, зато је Он и темељ сваке истине. Он је
сва мудрост, зато је Он и темељ сваке мудрости. Он је сва сила, зато је
Он и темељ сваке силе. Он је све добро, зато је Он и темељ сваког добра.
Он је сав живот, зато је Он и темељ живота у оба света, у овоме и у
ономе. Господе васкрсли, Ти си темељ спасења нашег и живота вечног. Теби
слава н хвала вавек. Амин. |
Нема коментара:
Постави коментар