Изјава за емисију Радија "Београд 202" о коришћењу митских бића за туристички маркетинг

Будући у потпуности сагласни са негативним ставом изнесеним у Саопштењу Епархије ваљевске из 2010. године, и ми, дакле, сматрамо да је решење за туристички бренд града Ваљева, са маскотом вампира Саве Савановића у потпуности неприкладно, неумесно, неукусно и примитивно. Не сумњајући у добре намере његових твораца, поштујући и њихов ауторитет професионалних туристичких радника, ми горе изнесену тезу хоћемо да поткрепимо анализом на три међусобно повезана нивоа, плана: чулно-естетском, морално-етичком и духовном.

У првом случају реч је о антипропаганди лепог, или пропаганди неукуса и естетског примитивизма, гротескног кича. Повезати један град, који свој осећај за лепо баштини и васпитава на фрескама Манастира Пустиња и на богатом савременом уметничком стваралаштву и искуству, са једном вампирском ругобом јесте вређање и омаловажавање нашег историјско-уметничког наслеђа и укуса. Исто то се може рећи и за интелектуално морално-етички суд: пренебегавање космички велике чињенице да је сво историјско здање града Ваљева и краја, од темеља до крова, од средњег века до данас, 100%-тно србско-православно, и да у себи обухвата, као што је наглашено у Епархијском саопштењу, Немањиће, Хаџи-Рувима, Ненадовиће, Милована Глишића, Десанку Максимовић, Св. Николаја и Јустина, - јесте пљување и шамар у лице историјске савести и самосвести нашег града, односно, наших суграђана.

Трећи ниво је и најважнији, јер на духовном плану нема неважних и неутралних ствари, јер мале и велике истине или лажи опредељују наш живот на плану вечног живота или вечне смрти. Међутим, док су за прва два нивоа довољна извежбаност и обученост чула и интелекта, на духовном плану оруђе расуђивања, критеријум је вера. И ту је основно неслагање: док је за творце и „следбенике“, „поклонике“ туристичког вампирског бренда у питању наивни и симпатични „штос“, за нас верујуће је реч о појави која има духовну тежину и собом носи одговарујућу духовну опасност. Ми верујемо и знамо да у символима, знаковима, грбовима, маскотама станује енегија њихових духованих власника, при чему разликујемо нестворену, божанску, благодатну енергију која станује у Часном Крсту, иконама, освештаним предметима, кућама и аутомобилима, и створену, неблагодатну, смртоносну енергију палих анђела. Символ, дакле, или низводи и садржи божански благослов и благодат или демонско проклетство. Будући, као што смо рекли, да у духовном животу нема неутралне ствари, ми изричито тврдимо да у вампирском бренду станује демонска енергија, која са туризма града Ваљева одгони божански благослов и покров, а рађа, привлачи и шири ђаволско проклетство, тј. духовну лаж, таму и коначно – смрт. Наравно, наша православна вера је јака и молитве које се свакодневно узносе у храмовима, манастирима и срцима верних града Ваљева и околине су јаче од опасности коју собом носи Сава Савановић. Зато нам и није био циљ да дижемо духовну узбуну, већ да разобличимо духовну провокацију, која је чин духовног насиља мањине – неверујућих – над већином – православно верујућима.

Да закључимо: резултати наше блиц анализе на чулно-естетском, морално-етичком и духовном плану дају нам за право да тражимо једно дубље, лепше, људскије, племенитије и достојанственије решење за туристичко представљање уметничко-историјско-духовног лика, самосвести и савести града Ваљева и ширег краја, њиховог већински православног становништва.

Иг. др Никодим (Богосављевић),
настојатељ Манастира Рибница и
Саветник за старење о црквеном наслеђу Епархије ваљевске

Извор: Епархија врањска