Из 91. канонског правила Светог Василија Великог (узетог из 27. главе Књиге о Духу Светоме блеженом Амфилохију), које улази у састав Књиге Правила, то јест црквених канона општеобавезних за све православне хришћане, ми сазнајемо да су се хришћани приликом савршавања молитви одвајкада окретали истоку: „Које нас је Писмо научило да се у молитви окрећемо ка истоку?“ Пита свети Василије и даље појашњава: „Јер сви гледамо ка истоку за време молитве, али мало на је који знамо, да кроз то тражимо древни рај, који је Бог засадио у Едему на истоку (Пост.2,8)“.
Одатле је јасно да се, према правилима свете Православне Цркве, приликом молитве треба да окренемо ка истоку, услед чега су и олтари храмова окренути ка истоку. Уједно, оправдано је и то што се, према веома старом благочестивом руском обичају, иконе у домовима стављају у „почасни угао“, то јест у најлепши и најистакнутији, који је најпогоднији за постављање икона. Иконе се постављају у угао зато што је Господ Исус Христос Себе назвао“Крајеугаоним Каменом“ Цркве коју је основао, па природно треба да буде и „Крајеугаони Камен“ сваког хришћанског дома – „мале цркве“, што се символички и представља постављањем светих икона у најлепшем углу куће. Само по себи се разуме да од свих углова треба одабрати онај који је најприкладнији и најдоличнији да би ту биле постављене иконе. Осим тога, као древни обичај код нас је било прихваћено да се при уласку у кућу пре свега окрене лицем према светим иконама и да се пред њима начине три поклона, уз осењивање себе крсним знамењем, па да се тек потом поздрављају домаћини. Зато је природно да иконе треба да буду постављене у оном углу који први, да тако кажемо, „пада у очи“ ономе ко улази у собу. Такав најистакнутији и најприкладнији угао собе обично се и бира за постављање икона и назива се „почасни угао“, понекад чак и независно од тога да ли јекренут ка истоку или не. Наравно, треба се трудити да се изабере онај угао који је окренут ка истоку, али уједно и имати на уму како у истинском хришћанству не би смело да буде такве претеране и слепе привезаности за „слово закона“, у крајњој линији – онда када је реч о чисто обредном аспекту: Богу се можемо молити и клањати свуда, у свим правцима, на сваком месту владавине Његове (Пс.102,22), а не само када смо окренути ка истоку.
Духовни одговор дао:
Протопрезвитер Милан Ристивојчевић
Извор: црквауб.рс
#иконе, #икона, #цркваУб, #молитве, #ikone, #ikona, #crkvaUb, #molitva,
Нема коментара:
Постави коментар