недеља, 08. јануар 2017.

ЦРВЕНИ КОНАЦ ПРОТИВ УРОКА - ШТА ЦРКВА КАЖЕ О ТОМЕ?

Црвени конац против урока на рукама беба, деце и одраслих - шта Црква каже о црвеном концу? Како се у народу појавило то празноверје да нас црвени конац може заштити од урока, враџбина? Недавно сам била у посети рођацима који имају бебу. Беба је на руци имала црвени конац. Да ли треба да укажем на то да тај црвени конац за нас хришћане нема никакав значај или мишљење да задржим за себе?

Бог помого!!! 
Овде се ради о сујеверју - вера у слепи случај, каже Свети владика Николај Велимировић. Дакле, у питању је паганизам!!! 
Данашњи хришћани су свели своју веру на папир - "крштеницу"! А својим поступцима и оваквим подухватима сведоче да су далеко од истине по Јеванђељу и да траже помоћ од себи непознатих сила. Враг се досетио како да скине са врата крштеник - Крсно знамење (крст часни) и замени црвеним концем, попут емајлије, као какве заштите против урока!!!
 Од 100% новорођене деце, отприлике 95% носи, одлуком својих родитеља, до крштења "црвени белег" илити кончић, а то је, наводно, заштита деце. 
Права заштита је, заправо, једино могућа, када свештено лице прочита молитву знамења по рођењу првог и осмог дана, уједно и благословеном водом, принова тј. дете, се окупа и припрема по навршењу од 40 дана за крштење, а мајци детета молитвом у припрати храма чита молитва Очишћења нечистоте по порођају. У пракси новозаветне црквене историје истог дана дете треба да се крсти. 
Међутим, ретко ко поштује то правила по истеку од 40 дана, него хиљаду препрека, искоче, да тако кажемо, а то је чиста умотворина баба које проричу, заповедају, гледају у судбину и измишљају ствари. На жалост народ њих више слуша него Бога и Цркву. 
Дешава се да је најчешће преступна година, па не ваља да се крсти те године, онда кум сад не може или живи у иностранству, па кад дође онда тек дете да се крсти. Онда је неко у фамилији умро, па не ваља, итд. 
Све ово време ишчекивања за крштење детета они верују да дете "штити" црвени конац. То је, као што видите, пропаст, како се плитко размишља. Огромно незнање и велики мрак је покрио душу нашег српског народа. 
Моја маленкост обавезно изгрди на крштењу родитеље и кума кад угледам на руци детета црвени конац и да су се усудули да са тим концем црвеним се поносе кад дођу у манастир на крштење и претрпе срамоту кад маказицама одсечем, бацим на под и згазим конац, пре него почнем свету тајну крштења.

Како би рекао наш чувени Патријарх Павле: "Ја рекох и спасох душу". Тако и ти сестро, где можеш сведочи истину, а где не можеш и не чујуте, јер су пуни себе и гордости, ти се помоли и предај Богу своју молбу уразумљења и биће боље од било какве расправе свакако.


Духовни одговор дао: баћушка Јован
Извор: црквауб.рс

Нема коментара:

Постави коментар