5. / 18. јун
Преп. Петар Коришки
Ваша
Светости, који је смисао молитава за упокојене?
Еванђелско
учење о бесмртности душе једна је од основних истина наше православне вере. Са
том вером, да су наши сродници и пријатељи, и после смрти, живи пред Богом
Живим, ми, хришћани, не прекидамо духовну везу са њима, молимо се Богу за њих,
вршимо заупокојене помене: седмице, четредесетнице, плугодишњице и опште
парастосе. Чинимо добра дела у њихово име, приносимо кољива, палимо свеће,
дајемо даће и подушја.
Смисао
тога је да нам кољиво, кувана пшеница, напомиње реч Христову да посејано зрно пшенице
кад проклија, донесе влат и клас; зрно иструне, али донесе строструки плод.
Доноси га не у тами земље, где је проклијало, него у ваздуху у светлости сунца.
Приказује нам, дакле, на тај начин смртност тела и живот бесмртне душе у светлости
Царства Небескога.
Вино,
којим се кољиво прелива, означава милосрђе Божије, којим се залечују ране
греха, као што је и милостиви Самарјанин вином опрао ране пребијеног
разбојника.
Спемање
даћа и подушја, па, никако не значи да је то храна за покојника, да душа његова
то једе, него за домаће и оне који су помагали око ссахране. Још да се присутни
и сиротиња послуже на гробљу да би се помолили за душу покојника. Никако то не
сме да буде гозба, претеривање у мноштву луксузних јела, поготово разног
алкохолног пића, када се неумерени и опију, почну неумесне разговоре, па чак и
запевају.
Свети Патријарх Српски Павле
Нема коментара:
Постави коментар