Културни магазин: Јохан Волфганг Гете

Највећи немачки књижевник свих времена Јохан Волфганг фон Гете упокојио се на данашњи дан, 22. марта 1832. Прославио се у скоро свим књижевним врстама. Стварао је за вријеме европског
класицизма и романтизма, а захваљујући њему и његовим дјелима, раздобље у којем је дјеловао назива се и Гетеово доба или раздобље предромантизма.

Гете је рођен 28. август 1749. године у Франкфурту на Мајни у Немачкој. Будући да му је отац био веома угледан човек, постарао се да му се син такође добро образује. Гете је студирао право, али је похађао и часове анатомије, хемије, бонтанике и осталих научних предмета. Иако је касније постао позната књижевна личност, Гете се такође бавио и науком, политиком, философјом, али и својим примарним послом – правом. За књижевност га је заинтересовао пјесник Јохан Готфрид Хердер. Инспирисан управо његовим радом, Гете ће касније да напише своју познату пјесму Баук. Гете је почео да пише и сопствена дјела и постао главни представник Штурм унд дранг покрета.

у Франкфурту је радио као адвокат, а успут је покренуо један књижевни часопис. Инспирисан догађајима из сопственог живота, написао је једно од својих најпознатијих дјела, роман Јади младог Вертера.

На позив војводе Карла Августа, Гете је отишао у Вејмар, гд,е је неко вријеме дјеловао као тајни савјетник. Године 1780. добија племство, а неко вријеме радио је и као управник позоришта. Гете је учестовао у рату против Француске, што је била једна од кључних ствари које су га промијениле као човјека. Почео је да се бави искључиво писањем, те је и онда створио нека значајна дјела.

Јохан Волфганг фон Гете такође је био познат и као творац идеје и појма свјетске књижевности, као културне вриједности човјечанства.

Српска усмена поезија је постала веома читана у интелектуалним салонима Немачке, нарочито пошто се за њу лично заложио и Јохан Волфганг фон Гете. Са Вуком се овај пјеснички геније упознао на препоруку Јакова Грима. У књизи италијанског путописца опата Фортиса о Далмацији пронашао је епску пјесму Хасанагиница. Њоме је био толико очаран да ју је превео, и то у оригиналном стиху, десетерцу, иако није говорио српски језик.

Гетеова најпознатија дјела су: «Јади младог Вертера», «Фауст», «Егмонт», «Ифгенија», «Римске елегије», «Млетачки епиграми», «Западно-источни диван», «Из мог живота», «Поезија и стварност» и друге.

Гете је, осим што је био значајан књижевник, био и цијењен научник. Као допуна раду у књижевности, Гете је дао значајан допринос научном раду. У биологији, дао је теорију услова за метаморфозу биљака. Такође је познат по свом открићу средишње виличне кости код људи. Своју теорију боја сматрао је својим најзначајнијим доприносом науци и уопште својим најзначајнијим дјелом.

Круна Гетеовог стваралаштва је «Фауст», који је настајао преко шест деценија.

Приредила: Марија Живковић
Извор: Митрополија црногорско-приморска