11111111111111

Претражи овај блог

понедељак, 24. септембар 2018.

"Вести" у задужбини Драгице и Томислава Николића: Трагедија дигла богомољу


Већ годинама уназад за Бајчетину код Крагујевца кола прича да је препуна полиције, те да је због куће, али и новосаграђене цркве бившег председника Србије, Томислава Николића цело место
претворено у тврђаву и "забрањен град".

Уколико су двоје стараца на трактору - једини путници на које смо наишли током полусатне вожње, вешто камуфлирани припадници САЈ-а, тада би ова прича могла да има неког смисла. У стварности, црква и манастир које је саградио бивши председник, иако су једни од најлепших српских светиња, са упечатљивим фрескама урађеним у техници мозаика, углавном су празни и вапе не само за монаштвом, већ и за гостима.

Манастир се налази на пропланку од 690 метара, окружен нешто вишим венцем Гледићких планина. Бајчетина је смештена у нетакнутој брдској природи, а село броји тек 13 душа, махом стараца.


Једна монахиња

Куће су раштркане на по пар километара једна од друге, а на око километар и по ваздушном линијом из манастира се може видети кров викендице бившег председника Николића. Ипак, тешко бисте погодили да је то баш његова кућа уколико вас неко на то не упути.

Након што је никла црква, одлуком СПЦ, од 27. маја прошле године, читав простор је претворен у женски манастир и званично је део имовине Српске православне цркве. Мати Ирина (28) за сада је једина монахиња која дочекује и испраћа.

- Највише верника дође викендом, углавном из околних места да би учествовали на литургији, али их ретко има више од десетак. Наравно, има и знатижељника, али чак и већина Крагујевчана мисли да манастир још није завршен, па нам ретко ко дође - прича мати Ирина.

О њеној безбедности брину Бог, мештани који помажу у одржавању манастирског имања, али и веома добро урађен видео-надзор од улазне капије, па преко свих делова манастира. Мати Ирина сем дневних задужења око одржавања газдинства, ради у пластенику, брине о пчелама, али и прави бројанице и бави се калиграфијом. За ово последње, прича док износи домаћи мед, а затим и кафу, домаће колаче, не остане много времена.
- Део колача сам направила ја, а део Драгица. Заиста ми помаже у свему, јер ми је тешко да постигнем сва дневна задужења. Николићи су обично у Бајчетини за викенд и мада су финансирали изградњу целог манастира веома су скромни. Томислав ме увек пита шта треба да се помогне, а Драгица то чини у готово свим женским пословима - вели ова монахиња и открива да супруга председника Николића често заједно са њом прави бројанице које се могу купити у продавници која је сада у самој цркви, а ускоро ће бити измештена поред храма.

Посетиоци сем верских знамења, могу купити и разне мелеме на бази лековитог биља, али и домаћу ракију траварицу и то за свега 500 динара.

- То је ракија коју пече Томислав, а онда ја убацим разне травке. Сви који су је пробали, тврде да је одлична - прича мати Ирина.


Јагње означило место

Открива и на који начин је одлучено да црква никне баш на том месту.

- Николић је пет година тражио место где би могао да подигне цркву. Према народном предању, црква или манастир се граде тамо где долазе овце. Један од комшија има тор са 150 оваца, а оне су увек долазиле на овај пропланак. Чак и када је црква почела да се гради, једна овца се ту ојагњила - прича ова монахиња.

Манастир и црква чију су изградњу финансирали Драгица и Томислав Николић патријарх српски, Иринеј освештао је 2017. Зидање су од почетка пратиле контроверзе: од тога на који начин је финансирана, до тога да за живота гради себи "цркву покајницу".

Истина је сасвим другачија. Томислав Николић је ову цркву подигао за покој душе мајци и брату који су у готово филмској причи 1966. трагично погинули у истом дану, у размаку од свега неколико минута. Наиме, те године, у делу Крагујевца названом Ердоглија, нека деца су пуштала змајеве. Пошто нису имали канап, летелицу су пуштали закачену за жицу. У једном тренутку змај се закачио за далековод и струја је почела да тресе дечака.

Томислављев брат Бранимир је први притрчао у помоћ и покушао да га спасе, али и сам је почео да се тресе од високог напона. Када је то видела њихова мајка брже боље је притрчала и покушала да спасе сина. Заједно су настрадали, а само захваљујући рођацима који су задржали Тому, избегнута је још већа трагедија.

- Од тада је имао жељу да сазида цркву њима у част. Када су ископани темељи, у њима се ојагњила једна овца што је био додатан знак да је светиња на правом месту - прича мати Ирина.

Позива да поново дођемо, али да то не буде зими.

- Прошла зима је била релативно блага, али мештани причају да су зиме овде као и на свакој другој планини веома сурове. Кажу да је добро све док од сметова можемо да видимо врх капије - смеје се.


Делићи мошти Светог Димитрија

У Цркви Светог Димитрија налазе се и две вредне иконе. Прва је икона Светог Димитрија са делићима његових моштију - дар руског монаха као захвалност што му је Николић дао српско држављанство после кога је могао да оде на Хиландар. Друга је икона Исуса Христа коју је тадашњи председник Србије добио од руског партијарха Кирила.

- Када је овај руски монах сазнао да је Свети Димитрије његова слава, прекрстио се и рекао да је суђено да та његова икона остане у овој цркви - прича мати Ирина.


Спомен на страдале малишане

По препоруци председника Николића и његове супруге, на своду је урађена композиција посвећена страдалим крагујевачким ђацима из Другог светског рата, а поред ње доминирају и ликови Сање Миленковић из Варварина, и Милице Ракић из Батајнице, које су биле жртве НАТО агресије 1999. године, али и Вукашина из Клепаца, који је жртва усташког злочина у Јасеновцу.

Храм од милион евра

Храм је рађен у византијском стилу, а унутрашњости цркве доминирају мозаици који су комбинација венецијанског стакла и природног камена.
Црква, чија је вредност процењена на око милион евра, изграђена је у мермеру, владичански трон направљен је од македонског камена и златног оникса из Аризоне, а у мозаику је око 350 квадрата. За ту намену је утрошено чак 850.000 коцкица, укупне вредности око 350.000 евра.


Прва свадба

У манастиру Светог Димитрија ове године, 1. септембра је одржано и прво венчање. Црквено "да" једно другоме су дали Миленковићи из оближњег села Дулене. Дејан је рођен и живео у Немачкој све до пре неколико година када је одлучио да се врати у отаџбину. Ту је пронашао и изабраницу свог срца.


Шест векова Каменца

Мати Ирина је у овај манастир стигла из другог - Каменац који се налази у близини, а задужбина је Деспота Стефана.

- Ове године, на Малу Госпојину, манастир Каменац је прославио 600 година постојања.
Ирина се замонашила у својој 15. години, на полугођу седмог разреда. Тек када је прешла у овај манастир упознала је лично Драгицу и Тому и за њих има само речи хвале.

- Господин Николић и госпођа Драгица су предивни људи. Немам речи да опишем њихову приврженост храму и вери - каже Ирина.





Извор: Вести онлине

Нема коментара:

Постави коментар