Ко и зашто форсира питање аутокефалности у Украјини?

Давно су прошла времена када се питање могуће аутокефалије Украјинске Православне Цркве разматрало у оквирима те саме Цркве. Сада се стиче утисак да се тим питањем баве баш сви, осим православаца.

Од самог почетка молба Константинопољском патријархату о даровању Украјинској Цркви аутокефалности била је сачињена и потписана од стране посланика украјинског парламента, који у већини, како је већ исказивано, немају никакве везе с православљем. На пример, председник украјинске скупштине Андреј Парубиј је унијат.

Лако је објашњива заинтересованост унијата по том питању: њима је на корист све што иде на руку расколу и, самим тим, слабљењу православља у Украјини. Унијати свој прозелитизам не скривају.

Али хајде нека су ту и унијати, међутим испоставља се да су се и муслимани забринули за унутарцрквене проблеме. Председник Меџлиса кримских Татара Мустафа Џемиљев је у интервјуу за енглески BBC изјавио да се летос сусрео са председником Турске Реџепом Ердоганом: «Систематски смо радили на томе да објаснимо Ердогану колико је за Украјину и кримске Татаре важно да се у Украјини појави независна помесна православна Црква».

Претпостављам да је овде читалац сумњичаво извио обрву и пита се: «Шта ту уопште раде кримски Татари?». Објашњење господина Џемиљева вам, нажалост, неће баш разјаснити ситуацију: «Ја сам Ердогану једноставно појаснио да је сада Москва у ствари Мека за православце, а после Томоса и аутокефалности украјинске Цркве њу ће заменити Истанбул, тако да то и за њега има политички значај».

Бојим се да је кримско-татарском муслиману тешко да разуме да православци немају никакву Меку. Да, постоје света места, то су и Јерусалим, и Атос, и Кијевско-печерска, Почајевска и Тројице-Сергијева Лавра… Међутим ту ни Москва ни Истанбул сами по себи немају шта да траже. Разуме се да је у бившем Константинопољу, а сада Истанбулу, понешто од православља и остало, али тешко да ће он постати «Мека» за православце, без обзира на било какве аутокефалије.

Како ствари стоје, изгледа да се и познати украјински ТВ водитељ Сергеј Притула укључио у разматрање аутокефалности, док је та тема најактуелнија, и на својој Фејсбук страници патетичним стилом написао да подржава даровање аутокефалности… атеистима.

Уосталом, све то не треба да нас пренерази. Јер, као што сам рекао, међу посланицима који подржавају аутокефалију налазе се и унијати, и протестанти, и јевреји, и родноверци, и једноставно неверници.

Чак ни не треба подсећати да је Црква одвојена од државе и да ситуација у којој унутарцрквене проблеме решавају људи који немају никакве везе са Црквом представља грубо кршење права на слободу вероисповести.

Али сама чињеница да Томос активно подржавају унијати, муслимани, атеисти и родноверци, треба, у најмању руку, да забрине сваког православног верника.

С руског Александар Ђокић

Дмитри Марченко

Православная жизнь
Православие.ру