недеља, 25. децембар 2016.

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ СПИРИДОНА ЧУДОТВОРЦА ЕПИСКОПА ТРИМИТУНСКОГ (1 део)

Свети Спиридон Чудотворац Тримитунтски

Постојбина овог чудесног Спиридона беше острво Кипар(1) .Син простих родитеља ,земљорадника , он и сам беше прост, смирен и врлински. Од детињства он беше пастир овцама.  

Ожени се у младоси , и имађаше деце.  Вођаше он чист и богоугодан живот, подражавајући Давида у кротости, Јакову у протосрдачноси, Авраама у гостољубљу. После не моного година њему умре жена , и он стаде још слободније и усрдније служити Богу добрим делима , сву своју имовину трошећи на ѕбрињавање странаца и исхрану ништих.  Живећи на такав начин у свету , он толико угоди Богу , да се удостоји од Њега дара чудотворства: он исцељиваше неизлечиве болести и речју изгоњаше ђаволе из људи. Због тога он би постављен за епископа града Тримитунта у време цара Константина Великог и сина му Констанција(2). И на епископском престолу он продужи чинити велика и дивна чудеса. Једном на острву Кипру би бездажје и велика суша , иза које настаде глад, иза глади понор , и мноштво људи умираше од глади. Небо се затвори , и беше потребан други Илија , или слицан њему,да молитвом својом отвори небо . И такав се показа свети Спиридон: јер он , видећи невољу која снађе људе и родитељски жалећи оне који умираху од глади, усрдно се помоли Богу , и небо се одмах покри облацима са свих страна , и удари велики дажд на земљу , и не престаде обилно падати неколико дана , док се светитељ поново не помоли Богу , и разведри се.  Земља се богато напои , и даде изобилан род :њиве родише обилато, баште и градине се преливаху од плодовач; и после те глади би изобиље велико , молитвама угодника Божјег Спиридона.

            Mеђутим, након неколико година због грихова људских , по допоштењу Божјем , опет настаде глад у тој земљи. И богати житопродавци радоваху се скупоћи, јер имађаху жито скупљено у току неколико година; и отворише житнице своје почеше га продавати по висдокој цени. Бише тада у граду Тримитунту један житопродавац ,ненасито среброљубљив и неутољиво сласдтољубив. Он у многим местима закупи мноштво жита, прнесе га лађама у Тримитунт , али га не хте продавати по тадашњој цени пијачној , него га смести у житнице са намером да сачека још страшнији притисак глади , и онда скупље прода жито, и тако што више заради. Када глад постаде свеопшта и с дана на дан све јаче мораше људе , овај житопродавац стаде продавати жито по веома високој цени. У том к њему дође неки сиромашак, просећи и молећи га и са сузама клањајући му се : да се смилујена њега и подари му мало жита, да он са женом и децом не би умро од глади. Но немилосрдни и златопоробљени богташ не хте да се смилује на сиромашка, него му рече: Иди , донеси новац , и добићеш онолико колико будеш платио.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
(1) Кипар - велико острво у источном делу Средоземног мора,на југу од Мале Азије.
(2) Свети равноапостолни Константин Велики царовао у западној половини Римске царевине од 306.г. и целом царевином од 324-337.год. Син његов Констанције царовао на Истоку од 337.год. а целом царевином од 353.до 361.г.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------


            Сиромашак тетурајући се од глади , оде к светом Спиридону , и кроз плач му исприча своју муку и богаташево немилосрђе. Светитељ му рече: Не плачи! него иди дома , јер Дух Свети каже ми, да ће сутра твој дом бити пун жита , а богаташ ће те молити и даће ти жито забадава.


           

                 Сиромашак уздахну и оде дома. А у први сумрак, по наређењу Божјем , удари страховита киша, и силовита вода поруши многе житнице немилосрдног среброљупца и разнесе сво жито. Немилостиви пак житопродавац са својим укућанима трчаше по цилом граду , позивајући и молећи све да му притекну у помоћ, да неби од богаташа постао просјак. А сиромашни људи, видевши жито разнесено водом по путевима , стадоше га скупљти , и напунише житом куће своје. Такође обилно накупи себи жита и онај сиромашак , који јуче мољаше баташа да му удели мало жита. Видећи на себи очигледну казну Божју, богаташ угледавши овога сиромашка поче га молити да накупи себи жита бесплатно колико хоће. - Тако Бог казни богаташа за мемилосрђе , и , по пророчанству светитељевом, избави сиромашака од беде и глади.

            Jедан познати светитељу земљоделац дође к том истом немислосрдном богаташу у време те гледи , молећи га да му да у зајам жито и обећавајући да ће му га у време жетве вратити са великом каматаом. Богаташ , поред житница оборених поплавом , имађаше још и друге житнице пуне жита. Али он, првим својим губитком не уразумивши себе и неизлечивши себе од тврдичулука, испољи своје немилосрђе и према овом паћенику, па чак не хте ни да слуша његову усрдну молбу , него му рече : Без новца нећеш добити од мене ни једно зрно.

            Чувши то , јадни земљоделац заплака и оде к светитељу Божјем Спиридону , и каза му своју муку. Светитељ га утеши и отпусти кући. Но сутрадан изјутра он сам оде к земљоделцу и однесему не мали грумен злата, не говорећи му откуда му злато. Предавши земљоделцу то злато , он му рече : Носи , брате , ово злато оном богатом житопродавцу и дај му га у залог , а он нека ти за то да онолико жита колико ти је потребно за прехрану. Када пак стигне жетва и у тебе буде изобиље жита , ти онда откупи овај залог и опет га донеси мени.

            Убоги земљоделац узе из светитељевих руку злато и хитно оде к богаташу. Када златољубиви богаташ угледа злато , обрадова се , одмах даде сиромаху у зајам жита колико  му беше потребно л. А када стиже жетва и берићет се показа добар , и нестаде глади , земљоделац тај однесе са великом каматом жито богаташу, узе од њега злато заложено код њега, и однесе га са благодарношћу светом Спиридону. Светиељ узе злато икрену у своју градину заједно са земљоделцем, рекавши му: Хајде , брате , са мном , да заједно вратимо ово Ономе који је милосрдно дао у зајам. - А кад заједно са земљоделцем уђе у градину , он положи злато покрај ограде , подиже очи кнебу и кликну : Господе мој Исусе Христе , Ти вољом својом све ствараш и претвараш! Ти си некада пред оцима цара Египатског Мојсијев штап претворио у змију(1). - нареди сада и овом злату , које Ти раније претвори из животиње, да се поново претвори у свој првобитни облик, да би и овај човек сазнао колико ти промишљаш о нама и самом створношћу научо си ономе сто је речено у Светом Писму: „Господ чини све што хоће“/ Псал. 134, 6 /.

            Кад се светитељ тако мољаше , злато одједном доби животну силу и поче се кретати претворивши се у змију и гмизећи . - Тако дакле , на свететељеву молбу змија се најпре претвори у злато, па затим на чудесан начин из злата опет постаде змија. Гледајући ово чудо, земљоделац дрхташе од страха, па павши на земљу говораше да је недостојан таквог чудесног доброчинства. Змија пак одгамиза у своју рупу; а земљоделац се пун благодарности врати кући својој , запањен величином чуда учињеног Богом на светитељеве молитве. (1) 2. Мојс. 7,10

            Један врлински човек , пријатељ светога Спиридона ,би из зависти оклеветан од стране прљавих људи пред градским судијом и посађен у тамницу, а  , а затим и на смрт осуђен без икакве кривеце . Дознавши за то, блажени Спиридон пође да пријатеља свога избави од незаслужене смрти. Но у то време догоди се поплава у том крају , и поток који беше на светитељаевом путу силно надође, иизливши ссе из свог корита постаде непрелазан. Међутим чудотворац се опомену како Исус Навин са ковчегом завета по суху пређе набујали Јордан(1), па веру јући и сада у свемогућност тог истог Бога , рече потоку наређујући му као слузи : Стани ! тако наређује теби Господар свега света, да ја пређем и спасе се човек ради којег журим. - Чим он то рече , поток тог тренутка стаде , зауставивши течење воде , и отвори суви пут не само светитељу него и осталима који путоваху с њим. Сведоци чуда похиташе к судији и известише га о доласку светитеља и о чуду које учини путем. Чувши то , судија одмах ослободи осуђеног и предаде га светитељу здрава.

            Прозорљивим очима својим преподобни виђаше и тајне грехе људске. Taко једном , када се он одмараше од пута код једног странопимца, жена једна која беше телесном страшћу заробљена и тајно чињаше грех с неким човеком , хтеде опрати ноге светитељу. Али он , знајући грех њен , рече јој: Не дотичи ме се жено! 'И то јој он рече , не што се он гнушао грешнице и одбацио је , јер како се може гнушати грешника ученик Господа који је с царницима и грешницима јео и пио(2). Не , него он то рече , да би подстакао жену да се опомене грехова својих и да се постиди нечистих помисли и дела својих . А када та жена поче упорно настојавати да се дотакне ногу светитељевих и опере их , тада светитељ , желећи да  је спасе погибли , изобличи је с љубављу и кротко , подсећајући је на грехе њене и побуђујући је на покајање. А жена удивљена и запрепашћена тиме што њена непозната и тајна дела и помисли нису сакривена од прозорљивих очију човека Божија, постиде се и скрушена срца паде кногама светитељу , мијући их , не водом него сузама и отворен исповедајући своје грехе, за које беше изобличена . Она поступи као некада еванђелска блудница , а светитељ , угледајући се на Госода , самилосно јој рече: Не бој се ,кћери ! опраштају ти се греси ето си здрава,више не греши(3)?

- И од тога часа та жена исправи потпуно живот свој , и примером својим би многима на корист.

            Довде се говорило само о чудесима каја свети Спиридон почини за живота ,а сад ваља обзнанити и ревност његову за веру православну.

            За царовање Константина Великог првог цара - хришћанина ,састаде се 325. године у Никеји Први Васељенски сабор ради оповржења безбожног Арија , који богохулно називаше Сина Божија створењем а не Творцем свега ,и ради озакоњења: исповедати да је Син Божји једносуштан са Богом Оцем. А рија у његовом богохулству подржаваху епископи значајних онда цркава: Јевсевије Никодимидијски, Марис Халкидонски, Теотније Никејски.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
(1) Исус Нав. 3, 14 - 17.
(2) Мат. 9, 11.
(3) Лк. 7, 48; Јн. 5, 14; 8, 11
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

А поборници православља беху људи ,украшени животом и учењем: вилики међу светима Александар, који у то време бејаше још презвитер и уједно заменик светог Митрофана, патријарха Цариградског(4) који због болести не бејаше на сабору, и славни Атанасије (5), који још небеше украшен презвитерским чином него као ђакон служаше у цркви  Александријској. Ова двојца изазиваху код јеретика нарочито негодовање и завист особито тиме што друге превазилажаху у разумевању истина вере, а још не беху почаствовани епископским чином. Са њима бејаше и велики свети Спиридон, чији живот и боравећу у њему благодат беху кориснији и силнији при убешивању, неголи говори других, доказивања и красноречивост. Са допуштењем цара , на сабору присуствоваху и грчки филозофи, звани перипатетици(6), нај истакнутији међу њима подржаваше Арија, и горђаше се  својом говорничком вештином , старајући се да исмеје учење православних. Блажени Спиридон, човек нешколован, који је знао „само Христа , и тога распета“/1.Кор. 2,2/, моли оце да му дозволе да ступи у препирку са тим филозофом; али свети оци знајући да је он човек нешколован, сасвим неупознат са грчком филозофијом, забрањиваху му то. Међутим свети Спиридон , знајући какву силу има вишња мудрост и како је немоћна пред њом мудрост људска , обрати се томе фолозофу и рече: Филозофе, у име Исуса Христа саслушај што ћу ти реци . - Филозоф му одговори : Говори , саслушаћу те.

            Светитељ стаде говорити: Један је Бог који створи небо и земљу , и саздаде човека од земље , и устроји Речју Својом и Духом све остало , видљиво и невидљиво; и ми верујемо да та Реч јесте Син Божји и Бог , који сажаливши се на нас заблуделе , роди се од Дјеве , поживе са људима, пострада и умре ради нашега спасења и васкрсе и са Собом саваскрсе род људски; ми чекамо да он дође и суди свима по правди и узврати свакоме по делима; верујемо да је Он једне природе са Оцем , равне сЊим власти и части. Тако ми то исповедамо без икакваог радозналог испитивања, и ти  - не усуђуј се испитивати како све то може бити, јер ове тајне превазилазе твој разум, и далек превишавају свако људско знање. - Затим , поћутавши мало , светитељ га упита: Не изгледа ли и теби ово тако , филозофе?

            Међутим филозоф ћуташе као да никада знао није прети се. И не могаше ништа рећи противу светитељевих речи , у којима дејствоваше нека божанствена сила , те се тако испуни речено у Светом Писму: Царство Божије није у речи него у сили (1.Кор. 4, 20). Најзад филозоф рече: И ја држим да је стварно све тако како ти кажеш. Тада старац рече: Онда иди и прими знамење свете вере. - А филозоф , обраћајући се својим пријатељима и ученицима рече: Чујте ме ! Док се препирка водила са мном речима , ја сам речима протистављао речи и препирачком вештином надвлађивао их . Али када уместо речи из уста овог астарца поче излазити нека сила , речи постадоше немоћне противу ње, пошто човек не може противстати Богу . Стога , ако ко од вас може мислити тако као ја , онда нека поверује у Христа и нека заједно са мном последује овоме старцу , кроз чија уста говори Бог.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
(4)Свети Митрофан'патријарх Цариградски од 315-325.г.Свети Александар , његов прејемник , патријарховао  од 325-340.г.
(5)Св. Атанасије Велики  - архиепископ Алексндријски , знаменити заштитник Православља, на Првом Васељаенском сабору водио спорове као ђакон Спомен његов празнује се 18.јануара и 2 маја.
(6) Перпатетици - следбеници Аристотелове филозофије . Уствари : перипатетици значи шетачи; ... тремови на стубовима , колонаде; Перипатетичка школа - основана од Аристотела , који је имао обичај поучавати под таквим тремовима. Ова школа основана крајем четвртога века пре Христа и трајала осам векова.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

            И филозоф тај, примивши православну хришћанску веру , радоваше се што у препирци би побеђен од светога старца на своју корист. Радоваху се томе и сви православни , а јеретици бише веома постиђени.

            Када се заврши овај Сабор светих Отаца , на коме Арије би побеђен и осуђен , ученици се сви разиђоше, као и свети Спиридон. У то време умре његова кћи Ирина, каоја време цветне младости свије проведе тако у цистој девствености , да се удостоји Царства Небескоког. Међутим ко светитељу дође једна жена и кроз плач му исприча , да је она његовој кћери Ирини дала на чување неки златни накит, но пошто она ускоро умре , то нико не ѕна где је она оставила тај накит. Свети Спиридон претражи по целој кући накит , али га не нађе . Но видевши женине сузе и ридање светитељ се сажали на њеу , па са домашњима својим отиде на гроб своје кћери , и обраћајући се као живој кликкну : Кћери моја Ирино , где је златни наикит што ти је поверн на чување? - Ирина , као пробудивши се од тврдог сна одговори: Господине мој , сакрих га на том и том месту у кући.- И она тачно у каза где је то место.- Светитељ јој онда рече : Сада спавај , кћери моја , док те Господ свих не пробуди при свеопшетем васкрсењу.-  Све присутне обузе дивљење и страх гледајући ово необично чудо. Светитељ пак пронађе на указаном месту сакривени накит и предаде га тој жени.

            После смрти Константина Великог царевина се раздели на два дела. Источна половина припаде његовом старијем сину Констанцију. Боравећи у Антиохији цар Констанције паде у тешку болест, коју лекари не могаху излечити . Оставивши лекаре, болесни цар притече молитвом кБогу који може исцељивати душе и тела , и усрдно мољаше од Бога исцелење својих бољки . И у ноћном виђењу цар угледа анђела који му показа скуп многих светих епископа , причеу му указа међу њима на двојцу изузетно дивних , који, изгледало је по свему , беху вође и старешине осталима ; притом анђео каза цару да једино та два епископа могу исцелити болест његову.

            Пробудивши се из сна и размишљајући о вићењу, цар се не могаше досетити ко беху та два епископа које он виде : њихова имена и завичај беху му непознати , а један од њих тада још не  беше епископ. Дуго време цар беше у недоумици , и најзад по нечијем добром савету он сазва к себи епископе које виде у виђењу, али их не нађе. Тада он позва к себи епископе у далеко већем броју из далеких и најудаљенијих покрајина , али ни међу њима не пронађе ону двојцу. Напослетку он сазва код себе епископе из целе своје царевине. Такав царев позив , или боље рећи молба , стиже на острво Кипар блаженом Спиридону , епископу Тримитунском коме све већш беше откривено, Богом односно цара.

            Свети Спиридон одмах кренуна пут к цару , узевши са собом ученика свог Трифилија(1),кога цар виде у виђењу заједно са светим Спиридоном и који у то време још не беше епископ. Када стигоше у Антиохију они пођаше у дворац к цару. Блажени Спиридон беше бедно одевен , у рукама имађаше палмов штап, на глави митру, а на грудима му висијаше глинен судић , као што то беше обичај у житеља Јерусалимским , који су обично у том судићу носили јелеј од светог Крста. Када светитељ у таквом виду улажаше у дворац , један од дворских службеника, богато одевен , помисли да је то неки просјак , насмеја му се , и недозвољавајући му да уђе удари га по образу. А преподобни, будући незлобив , и памтећи речи Господа Христа ,* окрну му и други образ . Тада дворски службеник разумеде да је то епископ , и увидевши свој грех , смирено замоли епископа за опропштај, и доби га.

            Када светитељ уђе код цара, цар га одмах познаде , пошто га управо таквог виде у сну . И уставши , цар приђе  к слузи Божијем и покланиму се , молећи са сузама да се помоли Богу за њега и исцели га од болести . Свети Спиридон се дотаче главе цареве , и цар одмах оздрави ; и радоваше се своме исцелењу , које доби молитвама светитељевим . И указа цар велике почасти светитељу, и проведе с њим у радости сав тај дан , засипајући изузетним поштовањем и љубављу свог доброг лекара.

            За то време Трифилије се веома дивљаше  царском сјају, лепоти дворца , великашима који стајаху пред царем који сећаше на престолу , и свуколиком чудесном и златастом изгладу , и вештом служњу слугу , раскошно одевених. Свети Спиридон га упита :Чему се дивиш, брате? Еда ли он неће јднако са другима псредстати Страшном Судији? Зашто ти оно што је пролазно цениш као да је непролазно ? И зашто се дивиш ономе што је ништавно, када треба свом душом искати оно што је невештаствено и вечно , љубити непролазну славу небеску?

            Преподобни даде многе поуке и самоме цару : да има у памети доброчинства Божија , да и сам буде добар према поданицима својим , да буде милосрдан према онима који греше , да буде као отац, пун љубави и добар  и милосрдан , јер ко тако не царује , треба га звати не цар него мучитељ . Напослетку светитељ наложи цару да строго држи и чува правила и обичаје побожности , нипошто не примајући ништа што је противно Цркви(1а).

            Цар хотећи да заблагодари светитељу за своје исцелење његовим молитвама ,нуђаше му много злата ,али он одбијаше да прими , говорећи:Није лепо, царе , узвраћати мржњом за љубав , јер то што сам ја учинио за тебе јесте љубав.Оставити дом ,преловити толику пучину морску , претрпети жестоке зимске мразеве и силовите ветрове , зар то није љубав? И за све то да примам као уздарје злато ,које је узрок свакоме злу и лако погубљује сваку правду?
(1)Трифилије,касније епископ Левкусијски, уврешћен у ред светитеља. Спомен његов Црква празнује 13.Јуна. / *Мт. 5,39./  (1а)Треба споменути да је цар Констанције био наклоњен јеретицима-аријанцима.

            Тако говораше светитељ , не желећи примити ништа. Но на велике и упорне молбе цареве он пристаде: да злато само прими од цара , али да га не држи код себе. И примивши злато, светитељ га одмах раздаде сиротињи.

            Осим тога , по савету овог светитеља , цар Констанције ослободи данка свештенике , ђаконе и све клирике и службенике црквене , сматрајући да не доликује да служитељи Бисмртнога Цара дају данак смртноме цару.

            Раставши се с царем и враћајући се у свој завичај, светитељ би на том путу примљен у кућу од неког христољубца. Ту к њему дође једна жена незнабошкиња која не умејаше говорити грчки. Она донесе на рукама свог мртвог сина , и горко плачући положи га крај светитељевих ногу. Нико не знађаше њен језик , али саме сузе нјене сведочаху да она моли светитеља да васкрсне мртво чедо њено . Међутим светитељ, избегавајући ташту славу, одбијаше да то учини . Но , будући жалостиван,он подлеже горком ридању матере и упита свога ђакона Артемидота: Шта да радимо брате? - Овај одговори : Зашто ме питаш оче? Шта ћеш друго радити сем да призуовеш Христа Животодавца, који је тако ного пута испунио твоје молитве . Јер кад си исцелио цара , зар ћеш одбацити ниште и убоге?

            Joш јаче подстакнут на милосрђе овим добрим саветом , светитељ се расплака, и преклонивши колена усрдно се помоли Господу. И Господ , који преко пророка Илије и Јелисеја поврати живот синовима удовице Сарептске и Соманићанке (1),услиши и молитву угодника Свог Спиридона и поврати дух живота у незнабожачко детенце , који оживевши одмах поче плакати. А мајка , угледавши своје дете живо , од силне радости поде мртва . Јер људи умиру не само од силне патње , и превелике жалости него и понекад од превелике радости . Тако ова жена умре од радости , а гледаоце њене смрти, после неочекиване радости њихове због васкрсења детенца, вргну у неочекивану жалост и сузе. Тада свтетитељ опет упита ђакона: Шта да радимо ?- ђакон понови свој пређашњи савет . И светитљ опет прибеже молитви : подигавши очи к небу и узневши ум к Богу , он се мољаше Ономе који удахњује дух живота у мртве и једним хтењем Својим све и сва измењује . Зати он рече покојници лежавшој на земљи: Устани и стани  на ноге своје !- Она устаде, као пробудивши се из сна , и узе у руке свог живог синчића. Тада светитељ запрети жени и свима присутнима , да ником не причају о овоме што се збило:Тек после светитељевог престављења ђакон Артемидот објави ово вернима, да се не би прешутале величине и силе Божје,јављене кроз великог угодника Божјег Спиридона.

            Кад се светитељ врати кући , к њеу дође један човек са жељомда из стада његовог купи сто коза. Светитељ наложи купцу да уговорену цену исплати и онда узме козе . Купац одброја новац за деведесет девет коза, а утаји за једну, мислећи да светитељ неће то приметити, који у простодушности својој беше далеко од сваке житејске бриге. Када они обојица одоше у тор , светитељ наложи купцу да узме онолико коза за колико је платио. Купац издвоји сто коза, и истера их из тора. Но једна од њих, као да је разумна и добра робиња , знајући да је господар њен продао није , брзо се врати у тор.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
(1) 3.Цар. 17, 21; 4.Цар. 4, 35.
Купац је опет узе и вуцијаше је за собом, но она се истрже и поново побеже у тор. Тако се трипута коза отимаше  из његових руку и бегаше у ограду, а он је силом одвлачише,па је најзад натовари на своја рамена и понесе својој кући ; но коза силно вречаше и роговима га бодијаше у главу , превијаше се и отимаше се , тако да се томе чуђаху сви који то гледаху. Тада свети Спиридон ,схвативши у чему је ствар , и не желећи да лукавог купца изобличи пред свима , рече му тихо : Рече му тихо: Размотри чедо, да можда није без разлога што ова животиња не жели да буде одведена твоме дому : ниси ли утајио своту коју дугујеш за њу те се она због тога отима из твојих руку и бежи ка тору? Купац се постиде , исповеди грех свој и мољаше за опроштај. Затим он исплати козу и поведе и то иђаше испред новог господара свог.

            На острву Кипру беше једно село , звано Еритра. Отишавши тамо неким полам ,свети Спиридон уђе у цркву и нареди једноме од тамошњих ђакона да обави кратку молитву, јер се светитељ уморио од дугог путовања, нарочито што то би време жетве и силна врућна . Но ђакон стаде полагано вршити молитву, и нарочито развлачити , охоло извијајући и певајући , и поносећи се својим гласом . Светитељ љутито то погледа на њега, мада беше по природи благ , а прекоравајући га речему:Умукни!- И тог тренутка ђакон онеме :он изгоби не само глас него и говор, и стајаше нем, као да нема језика . Све присутне спопаде страх. И глас о томе одмах се пренесе по цилом селу, и сви се житељи слигоше да виде то чудо ,и ужасаваху се,ђакон пак паде к ногама светитељевим, знацима га молећи да му раздреши језик; а мољаху га уједно и ђаконови пријатељи и сродници. И светитељ се једва даде умолити , јер он беше суров према гордима и сујетнима; и најзад опрости ђакону , раздреши му језик и поврати му говор. Али му јпри томе остави трагове казне : не поврати језику његову јасноћу, него остави да он целог живота имађаше слаб глас, замуциваше и запињаше у говору , да се више не би гордио својим гласом и хвалио ратговетношћу свога говора.

НАСТАВАК 2 ДЕО

Нема коментара:

Постави коментар