ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ СПИРИДОНА ЧУДОТВОРЦА ЕПИСКОПА ТРИМИТУНСКОГ (2 део)

Једном овај божанствени муж у граду свом уђе у цркву на вечерње. Догоди се да тада у цркви не беше никога сем црквених послужитеља. Светитељ нареди да се запале многе свеће и кандила , и сам стаде према олтару веселећи се духом. И када он у одређено време рече повишеним гласом : „Мир свима!“- и не беше народа да би на светитељево давање мира дао уобичајни одговор , изненада се чу одозго огромно мноштво гласова који кликтаху : и духу твоме !“- Хор тај бешевелики , дивван и складан, и превазилажаше свако људско најлепше певање .Ђакон који произношаше јектенију ужасну се чувши после свеке јектеније молбе божансвено певање одозго:„ Господе помилуј !“- То се певање чуло далеко од цркве, те многи похиташе усрдно цркви на тако чудесно и предивно певање све више и више очараваше слух и наслађивапе срце. Но када они уђоше у цркву , не угледаше никога сем светитеља са немного црквенослужитеља, и не чујаху више то небеско певање, што их веома запањи.

            Удруго време када светитељ такође стајаше у цркви на вечерњем богослужењу, у кандилу нестаде зејтина и оно се већ стаде гоасити , пошто то приликом у цркви уопште не беше зејтина. Светитеља то ожалости,јер се бојао да ће се са гашењем кандила прекинути вечерње богослужење ,те се на тај начин неће довршити уобичајно правило . Међутим Бог који твори вољу оних који га се боје , учини те у кандилу навре зејтин и стаде се преливати,као не када суд удовичин у дане Јелисејеве(1). Црквенослужитељи донесоше судове , подметнуше их испод кандила и напунише их зејтином . А тај вештаствеи зејтин у кандилу беше јасандоказ преизобилне благодати Божије које свети Спиридон беше препун и која се обилно изливаше из њега на његово словесно стадо.

            На острву Кипру постоји град Кирина. Једном крену у тај град неким послом из Тримитунта свети Спиридон заједно са учеником својим Трифиијем,кји у то време већ беше епископ Левкусијски, на острву Кипру. А када они пролажаху кроз гору Пентадактил , и обретоше се на месту званом Пиримна ,дивном и веома богатом растиње, Трифилије се одушеви тим местом и пожели да за своју цркву купи неко имање у том крају . Зашто, Трифилије, непрестано мислиш о ништавним стварима ,желећи имања и винограде , који у самој ствари немају никакву вредност и само изгледа да је имају, и својом привидном вредношћу заводе срца људска? Наше непропадљиво имање је на небесима и ми имамо кућу нерукотворену(2). Њих ишти,њима се и зараније кроз богомислије наслађуј. Они не могу прелазити од једнога к другоме ,већ ко једном постане поседник њихов, тај добија наслеђе које остаје заувек његово.

            Ове речи беше од велике користи за Трифилија , и опет он својим истинским Еванђелским животом показа да је постао изабрани сасуд Христов, као некада апостол Павле , и удосојио се безбројних дарова од Бога. Тако свети Спиридон , будући сам веома врлинаст, упућиваше на врлину и друге. Јер његови савети и пууке биваху од помоћи онима који их примаху, а оне који их одбациваху сустизаше рђав крај . О томе ево доказа.

            Један трговац, житељ града Тримитунта, отплови у туђу земљу ради трговине, и задржа се тамо дванаест месеци . За то време његова жена учини прељубу, и затрудне. Вративши се кући трговац примети да му је жена у другом стању , и по томе позна да му је жена учинила прљубу. То њега силно разјари и разгневи и он је стаде тући; и не желећи да живи с њом, гоњаша је из своје куће . Затим оде и исприча све архијереју Божејем Спиридону и мољаше га за савет . Светитеља дубоко потресе женин грех и мужевљев горки јад, па дозва жену , и не питајући је да ли је стварно згрешила пошто о греху њеном сведочаху сама бременитост њена и плод у њој зачет од безакоња , упита је отворено : Зашто си оскрнавила постељу  мужа свог и осрамотила кућу његову? -  Међутим жена, изгубивши , сваки стид, дрзну се отворено лагати , да ни од кога другог није зачела већ од самог мужа свог. Присутни узнегодоваше на њу због те лажи још више него ли због саме прељубе, и говораху јој : Како ти то говориш да си зачела од мужа, кад твој муж дванаест месеци није био код куће ? Зар може зачети плод остати у утроби дванаест месеци и више?- Но она упорно тврђаше да зачети плод чекаше повратак оца свога из далеке земље, па да се у његовом присуству роди. Бранећи ту и друге лажи и препирући се са свима, она подиже велику вику и галаму што је клеветају и вређају.

(1)Сравни: 1 Петр.1,4  (2) 2.Кор. 5,1

Тада свети Спиридон , желећи је побудити на покајање , рече јој кротко: Жено, ти си пала у велики грех, зато и твоје покајање мора бити велико , јер и за тебе постоји нада на спасење, пошто нема греха који превазилази милосрђе Божје. Међутим ја видим , да је прељубочинство породило у теби очајање , а очајање бестидност, и било би праведно да ти поднесеш заслужену и брзу казну. Но и поред тога , остављајући ти место и време за покајање , ми јавно унапред објављујемо теби: плод неће изаћи из зтробе твоје  док не кажеш истину , неприкривајуци лажју оно што и слепац,како се вели , може видети.

            Oве светитељеве речи убрзо се збише. Када жени дође време да роди , на њу наише љута болест , причињавајући јој страховите болове и задржавајући јој плод у утроби. Но она , огорчена и упорна , не хте да призна свој грех ; и у том грехуумре страшном смрћу, не могући родити.- Дознавши за то , архијереј Божји се расплака , и кајаше се што је осуда таквим судом ,и говораше:Нецу више изрицати суд над људима, када се моја изговорена реч тако брзо збива на њима у стварности.

            Жена једна , по имену Софронија, добронаравна и побожна имађаше мужа незнабошца . И она се не једанпут обраћала светитељу Божјем Спиридону и усрдно га молила , да се постара обратити њенога мужа к светој вери . Муж њен беше сусед арихејереја Божјег Спиридона и уважаваше га : а као суседи биваху понекад један другоме у кући. Једоном код светог Спиридона беиха за трпезом многи његови суседи , међу њима и тај незнабожац. И гле , наједаред свети арихијереј Божји говори гласно једноме од слугу својих: Напоље пред капчијом стоји гласник, послан од слуге што ћувамоје стадо да ми јави, да му је сва стока , док је он спавао, пропала, залутавши у горама. Иди дакле и реци томе гласнику : да је слуга мој , који га је полао , нашао сву стоку читаву  у једној пештери, и ни једно марвинче не погибе из стада.- Слуга оде и предаде гласнику светитељеве речи . Ускоро затим, када гости још не беху устали са трпезе, дође други гласник од пастира са вешћу: да је цело стадо нађено. Чувши то , онај незнабожни сусед би неизмерно задивљен тиме што свети Спиридон види оно што се збива у даљини као да се догађа пред његовим оћима. И он , помисливши да је свети Спиридон један од богова хтеде да учини што и Ликонци некада апостолима Варнави и Павлу(1), тојест: довести јунце , донети венце и принети жртве. Но светитељ му рече: Ја нисам Бог , већ само слуга Божји и човек, у свему сличан теби. А да знам оно сто се догађа далеко од мојих очију , - то ми дарује Бог мој ; а и ти ако поверујеш у Њега, познаћеш како је свемогућа Његова крпкост и сила.

            И Софронија , христољубива жена овог незнабошца ,улучивши прилику, убеђиваше мужа многим речима , да се одрекне многобожачког безбожја и позна Јединог Истинитог Бога и поверује у Њега. И благодаћу Христовом би овај неверник обраћен у свету веру и просвећен светим крштењем. Тако се спасе муж неверник помоћу жене верујуће, као што говори свети апостол Павле (1 Кор. 7, 14).

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

(1) Д.А. 14,11 - 15.

            Причају такође о смирењу блаженог Спиридона , како се он , толики светитељ и чудотворац, није гнушао пасти бесловесне овце и сам се трудитити око њих. Једне ноци лопови се увукоше у тор, украдоше неколико оваца , и хтедоше изаћи из тора. Али Бог, љубећи угодника Свог и чувајући убогу имовину његови , невидљивим узама чврсто свеза лопове тако да они не могоше изаћи из тора, и беху држани тако до сванућа. У свануће пак светитељ дође к овцама, и угледавши лопове силом Божјом свезане по рукама и ногама, раздреши их молитвом , и многе им поруке изговори о томе како не треба желети туђе него се хранити трудом руку својих. Затим им даде једнога овна , говорећи :„ Примите ово , да вам не би био узалудан труд и бесана ноћ“ , па их отпусти с миром.

            Један Тримутунски трговац имађаше обичај узимати у зајам новац од светитеља ради својих трговачких пословања, и када се враћао с пута, он је позајмљени новац враћао и , по налогу светитеља , стављао га у ковчежић , из којега је узео. Тако он не мараше за временску имовину , да се чак ни интересовао није дали је дужник вратио колико треба. И трговац чињаше тако много пута : сам узимаше новац из ковчежића, са благословом светитеља, и сам га при враћању опет меташе у ковчежић; и послови му цветаху. Но једном он, понесен златољубљем, неметну донесено злато у ковчежић, већ га задржа за себе, а светитеља слага да је метнуо . Ускором времену трговац тај осиромаши , пошто му утајно злато не само не донесе зараду него лиши успеха сву његову трговину и као огањ тајно поједе његово имање. Осиротевши , трговац опет оде к светитељу и замоли га да му опет позајми новац. Светитељ га посла у своју спаваоницу да тамо из ковчежића узме сам. Притом му рече : Иди и узми, а ко си самметнуо .- Трговац оде , и не нашавши у ковчежићу новац, врати се к светитељу празних руку . Светитељ му онда рече : Али, брате , мој ,у ковчежић се доовога часаније увлачила друга рука сем твоје . Значи : да си ти тада метнуо новац , ти би га сада опет могао узети.- Трговца обузе стид, и он одма паде к ногама светитељевим, молећи за опроштај. Светитељ му одмах опрости , али га притом поучи, да не жели туђе, нити да оскрнављује свест своју обманом и лажју. Јер неправедно стечени добитак, већ сигурни губитак.

            У Александрији би једном сазван сабор епископа:патријарх Александријски сазва све потчињене му епископе и хтеде да општом молитвом пообара и уништи све незнабожачке идоле, којих тамо беше још врло много. И кад се приношаху многобројне усрдне саборне и посебне молитве Богу, попадоше сви идоли у граду и околини ,само један знаменит идол остаде читав на свом месту. Пошто се патријарх дуго и свесрдно мољаше о разрушењу овога идола , њему се ноћу кад стајаше на молитви јави неко Божанско виђење , и би му наређено да не тугује што идол не пада него да што пре пошаље на Кипар и позове епископа Тримитунтског Спиридона , јер тај идол је остављен њему да га он молитвом сруши. Патријарх одмах написа писмо блаженоме Спиридону, у коме га мољаше и позиваше да дође у Александрији, објаснивши му да га позива због виђења које је имао. То писмо патријарх хитно посла на Кипар. Добивши и прочитавши писмо , свети Спиридон одмах седе на лађу и отплови у Александрију. Када се лађа заустави у александријском пристаништу, званом Неапољ, и светитељ се искрца не земљу , тог тренутка идол у Александрији са својим многобројним жртвеницима паде и разби се. По томе у Александрији и познаше да је допутовао свети Спиридон. Јер кад патријарху јавише да је идол пао,патријарх рече осталим епископима: Пријатељи , Спиридон Тримитунски приближава се. И сви се они спремише , и изиђоше у сусрет светитељу , и примивши га чесно радоваху се што им дође тако великичудотворац и светилник света.

            Црквени историчари Никифор(1) и Сазомен(2) пишу и томе да се свети Спиридон веома старао о строгом одржавању црквеног поретка и о неприкосновеном чувању до последње речи свега онога што је написано у свештеним књигама Светога Писма.

            Једном се догоди оваква ствар . На острву Кипру би сабор свих епископа са острва ради црквених послова. Међу епископима беше свети Спиридон и већ спомињани Трифилије , човек веома учен и начитан, пошто у младости веш провео много година у Бериту(3) изучавајући Свето Писмо и остале науке , светске и свештене. Њега молише оци да изговори у цркви поуку народу. Кад он говораше поуку, догоди му се да он спомену речи Христове, речене раслабљеном:„устани и узми одар свој“(Мк. 2,11). Но Трифилије реч „одар“ замени речју „постеља“и рече:„устани и узми постељу своју“. Чувши то , свети Спиридон устаде смесста, не подносећи замењивање речи Христове , и рече Трифилију: „Зар си ти бољи од Онога које је рекао „одар“, те се стидиш речи које је Он употребио?- Рекавши то , он на очиглед свих изадје из Цркве. И он поступи тако неиз злобе и не што сам беше нешколован:посрамивши малко Трифилија , који се поносио својом красноречивошћу,он га научи смирености и кртотости. А свети Спиридон уживаше велики зглед међу епископима као најстарији по годинама, најславнији по животу, први по епископству и превелики чудотворац, па је стога сваки из уважења према његовој личности лако уважавао и његове речи.

 (1)Никофор Калист-црквени историчар , живео у XIV веку. Његова „Црквена Историја“, у 18 књига, обухвата време до смрти Византијског цара Фоке+611г.

(2) Созем - црквени историчар петога века ; написао Историју Цркве која обухвата време од 323.до439г. (3)Берит-данашњи Бејрут-древни град Финикије

на обали Средоземног мора:нарочито цветао у V веку и славио се високом школом реторике, поезије и права. Данас-престоница државе Либана.

            На преподомноме бејаше тако велика благодат и милост Божја, да у време жетве при највећој жеги његова света глава показа се покривана хладном росом која силажаше одозго. То би у последњој години његова живота: заједно са жетеоцима он изађе на жетву, јер беше смирен и рађаше сам , не гордећи се висином свог ачина ; и када жањаше своју њиву,изненада, у време највеће жеге његова глава би орошена росом као некад Гедеоново руно (4). И сви који тамо беху с њим видеше то и дивљаху се. Потом се власи на његовој глави одједном изменише: једне постадоше златасте , друге - црне, треће - беле. И једини Бог зна ради чега то би и шта предсказиваше. Светитељ опипа главу руком и рече онима што беху с њим , да се приближило време разлучења душе његове од тела ; и поучи их све добрим делима, а првенствено љубави к Богу и блиљњему. После неколико дана свети Спиридон у време молитве предаде своју свету и праведну душу у руке Господу своме (5),коме је у светости и преведности служио целога живота свог. И би најсвечаније сахрањен у цркви светих Апостола у Тримитунту.*

            Тамо се и установи празновати спомен његов сваке године, и на гробу његовоме бивају многобројна чудеса у славу Бога, дивнога у свецима Његовим Оца и Сина и Светога Духа, коме и од нас нека буде слава, благодарење, част и поклоњење вавек. Амин.

            Корисно је по душу споменути и ова два чуда светога Спиридона.

1) Када је св. Спиридон путовао на Свети Први Васељенски сабор, ваљало му је успут преноћити у једној гостионици. Јеретици аријанци ноћу тајно заклаше његова два коња одсекавши им главе . У свитање слуга св. Спиридона виде какву су пакост јеретици приредили светитељу, и обавести о томе св. Спиридона. А он , уздајући се у Хоспода , нареди слузи да одезане главе припоји коњским труповима . Слуга поступи по неређењу:но убрзини он главу белога коња приложи к трупу вранца, а вранчеву главу к трупу белца , и тог тренутка коњи оживеше , и стадоше на своје ноге . И св. Спиридон продужи свој пут на тим конјима , и сви људи који га сретаху на путу чуђаху се вранцу са белом главом и белцу са враном главом. Тко јеретици бише посрамљини.

2) На Светом Првом Васељенском сабору светиоци вођаху дуге спорове о Једноме Богу у Светој Тројици . Да би се показало Јединство Свете Тројице св.Спиридон учини ово : узе циглу , стисну је , и из цигле изиђе огањ у вис, вода наниже, а блато остаде у руци. И рече светитељ: Ето три стихије а једна цигла. Тако је и у Светој Тројици : три Лица а један Бог.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

(4) Књига о судијама: 6, 37-38.

(5) Свети Спиридон упокојио се у Господу 348. године.

* Чесне мошти св. Спиридона , нетљене и чудотворне, благодаћу Божијом имају ту особеност што је кожа на том телу мека као код живих људи. У Тримитунту свете мошти његове почивале су до половине седног века, па су због најезде варвара пренесене у Цриград. Године 1453. маја 29.неки свештеник Георгије Калохерет пренесе сете мошти ове из Цариграда у Србију, а из Србије 1460.г.на острво Крф. И ове, увек чудотворне мошти,почивају и сада на Крфу,и дан данас прослављају Бога многим чудесима.

Ово житије је преузето из књиге „Житије за децембар“од преподобног аве Јустина Поповића. Иконе нису из књиге. Свети Спиридон се слави 25 децембра по новом то јест 12 децембра по старом календару.

       
Преподобни Јустин Поповић

ПРОЧИТАЈ 1 ДЕО

Тропар, глас 4:

Правило вјери и образ кротости,
воздержанија учитеља јави тја стаду твојему,
јаже вешчеј истина.
Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја,
нишчетоју богатаја:
отче Спиридоне,
моли Христа Бога,
спастисја душам нашим.

#светиСпиридон, #Кипар, #Крф, #svetiSpiridon, #Kipar, #Krf,