понедељак, 21. мај 2018.

Породица Романов – сто година светости


Светом Литургијом и освећењем спомен капеле Царским страстотерпцима Романовима у манастиру Дајбабе почела прослава 100 годишњице страдања Романових. У Будви отоврено представништво Императорског палестинског православног друштва (фотогалерија 1, 2, 3, 4).

Светом архијерејском Литургијом и освећењем спомен-обележја Царским страстотерпцима у манастиру Дајбабе код Подгорице 19. маја 2018. године почела је четвородневна духовна манифестација  „Породица Романов - сто година светости“. Служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, изасланик Патријарха александријског г. Теодора II Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим, изасланик Патријарха московског и читаве Русије г. Кирила Епископ городецки и веглужски г. Августин, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, Архиепископ медонски Руске Yаграничне Cркве г. Михаилo и изабрани Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, уз саслужење свештенства и молитвено учешће верног народа.

Одговарали су hор Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња и Дечји хор „Преподобна мати Ангелина Српска“ из Никшића. На почетку Литургије митрополит Амфилохије је у првине ангелског лика обукао послушника дајбабске обитељи Драгана Ђуровића. У литургијској проповеди након читања Јеванђеља, Митрополит црногорско-приморски је рекао да Христос Господ није дошао у овај свет да му служе, него да служи.

-И не само да служи него да и живот свој полаже за народ свој, за човјечанство, за људе своје. И сви они који су кренули за Њим као путем, истином и животом, они су призвани да носе крст Христов. Тако су свој крст понијели Његови ученици, тако су и њихови сљедбеници радили до наших времена, казао је владика Амфилохије и додао да је и дајбабска светиња, коју је открио Свети старац Симеон, у знаку крста, као што је и живот Старчев у знаку труда, подвига, крста, распећа али и васкрсења.

-У знаку крста су и цар страстотерпац Николај, царица Александра и дјеца њихова Алексеј, Олга, Татјана, Марија и Анастасија. Њихов живот је живот на крсту и распећу, а кроз њих и преко њих и живот бескрајне мајке Русије, нагласио је владика Амфилохије и нагласио да није случајно што се данас освештава спомен обележје цару Николају, кога је Црна Гора бескрајно љубила, а цар Николај био њен велики добротвор.

-Ено свједочанства – храма Светог Василија Острошког у Никшићу, чији је он задужбинар. Ено свједочанства и Царевог моста, који повезује Стару Херцеговину са Црном Гором. Ено свједочанства и камена темељца, који је положио цар Николај у вријеме крунисања краља Николе на Цетињу за градњу храма Свете Тројице. Нажалост, дошли су балкански ратови, дошао је Први свјетски рат, цар је пострадао заједно са својим народом, и није подигнута задужбина на Цетињу, рекао је он и додао да се нада у Бога да ће она бити подигнута и у њој похрањене три велике хришћанске светиње – икона Богородице Филеримос, рука Светог Јована Крститеља и честица Часног Крста Господњег, које су код нас такође стигле из царске Русије, у време страдања царске породице.

Митрополит Амфилохије је подсетио да је цар Николај у Првом светском рату спасио Србију и Црну Гору. -Након објаве рата од стране Аустроугарске и Њемачке, он је такође постао савезник Србији и Црној Гори, да би 1916. године, када је капитулирала Црна Гора, а краљ Петар Карађорђевић са митрополитом Србије Димитријем прешао Албанску Голготу, и ту био у опасности да буде убијен заједно са својом војском, на Валони, благодарећи  цару Николају то се није десило.

Рекао је да је цар Николај тада поручио савезницима Французима и Енглезима да ће потписати сепаратни мир са Њемцима уколико не помогну српској војсци. -Зато су Французи и Енглези послали бродове и тако је спасена српска војска благодарећи цару Николају. А да је, мени се чини, тада он престао да ратује против Њемаца, не би Њемци послали Лењина да изврши крваву револуцију у Русији, а цар не би изгубио свој трон и своју круну царску. Али је Бог тако хтио да се његовим страдањем и мучеништвом заврши период историје човјечанства који је започео царем Константином 313. и 325. године утемељењем Константинопоља - Новога Рима, објаснио је Митрополит црногорско-приморски и нагласио да је живот цара Николаја, као и Христов живот, био у знаку крста и распећа, али и у знаку васкрсења. -Ево једног од свједочанства његовога васкрсења, закључио је митрополит Амфилохије.

Након светог причешћа, обављено је освећење спомен обележја. Прочитана је порука Патријарха александријског Теодора Другог. Епископ городецки и веглужски г. Августин рекао је у поздравном слову да је узбуђен и потресен како српски народ поштује цара Николаја и царску породицу Романова. -И морам да признам да је српски народ једини народ на свету који је до краја остао веран руском народу. Никада га није издао. Ми знамо да је ваша земља након страшне револуције која нас је тада задесила, свим срцем примила нашу емиграцију. Ја као човек никада нећу заборавити то доброчинство краља Александра, кога су управо због тога убили у Марсеју, рекао је владика Августин, који је посебно поздравио митрополита Амфилохија.

-У име целе Русије, ја Вам се, Ваше Високопреосвештенство, дубоко поклањам за ово данашње свештенодејствије. Овај данашњи догађај оставиће дубок траг у односима наших народа, казао је и митрополиту Амфилохију уручио поклон – икону Мајке Божје Фјодоровске.

Митрополит Амфилохије одликовао је овим поводом Орденом спомена на стогодишњицу страдања царских страстотерпаца Романових Патријарха александријског г. Теодора Другог, Патријарха московског и све Русије г. Кирила, Митрополита зимбабвеанског и анголског г. Серафима, Епископа городецког и веглужског г. Августина и амбасадора Руске Федерације у Подгорици г. Сергеја Грицаја. Уз одликовање доделио им је и реплику васкршњег јајета цара страстотерпца Николаја Другог Романова.

Скуп је поздравио и амбасадор Русије у Подгорици г. Сергеј Грицај. Поред руског амбасадора, свечаности је присуствовао и амбасадор Србије у Црној Гори г. Зоран Бингулац, као и представници црногорских опозиционих политичких странака.

Митрополит Амфилохије казао је да на овај скуп нису позвани представници црногорске власти због санкција које су увели Русији. -Ми санкције Русији заводимо на овај начин, а њихове и наше санкције се не могу мијешати, рекао је митрополит Амфилохије уз бурно одобравање сабраног верног народа. Потом је приређена трпеза хришћанске љубави уз празнични културно-уметнички програм.

У оквиру обележавања стогодишњице мученичке кончине царске породице Романов у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици 19. маја 2018. године је отварена изложба фотографија „Црна Гора и Романови“ и уприличено предавање о њиховом животу, страдању и светости.

Отварању су присуствовали  Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим (Александријска патријаршија),  Епископ городецки и веглужски г. Августин (изасланик Сверуског Патријарха г. Кирила), умировљени Архиепископ медонски Руске Заграничне Цркве г. Михаило и изабрани Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.

Изложбу је отворио мр Славко Крстајић, руководилац Православног палестинског друштва у Црној Гори, чиј је почасни члан био и краљ Никола са сином, престолонаследником  Данилом - опширније на интрнет страници Митрополијецрногорско-приморске.

Светом Архијерејском Литургијом у цркви Свете Петке и отварањем представништва Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору, у Будви је 20. маја настављено четвородневно обележавање стогодишњице страдања руских царских страстотерпаца Романових.

Светом службом началствовао је Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим, изасланик Патријарха александријског Теодора Другог на овој светковини, а саслуживали су Епископ городецки и ветлужски г. Августин, изасланик Патријарха московског г. Кирила, Архиепископ медонски Руске Заграничне Цркве г. Михаило и Епископ будимски г. Лукијан са свештенством, уз молитвено учешће Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и многобројног верног народа.

У литургијској беседи након читања Јеванђеља митрополит Серафим је рекао да је мучеништво сведочење наше вере. -Али у данашњем свету сви бисмо требали бити сведоци на тај начин што ћемо имати љубав и поштовање према нашем ближњем и према нашем пастироначалнику конкретно, рекао је Митрополит и додао да се објава светости царских мученика Романових десила у тешко време патријарха Тихона који је успео да васпостави патријарашки трон у Русији и који је, како је рекао, на један мистичан начин отишао из овога живота.

-Покушајмо да их истински прославимо, јер данас кад нема катакомби, нема гоњења, када смо далеко од свега тога, заиста имамо прилику да истински прославимо Бога. Покушајмо да се не губимо, да не будемо далеко од Цркве, јер се на тај начин разара заједница и губимо могућност за вечност и Царство небеско која нам је дата од самог Бога, поручио је сабранима владика Серафим и додао да се Александријска Патријаршија труди да на што бољи начин врши мисионарску делатност у Африци. -Верујте да у свему томе узимамо као пример ову свештену Митрополију и вашег пастироначалника г. Амфилохија, казао је Митрополит Зимбабвеа и Анголе.

На крају Литургије митрополит Амфилохије је поздравио архијереје који су служили Литургију и рекао да сви злочини у Европи двадесетог века врхуне у злочину над царском породицом Романових. -Хајде што су убили цара и царицу, иако се цар био одрекао власти у то вријеме да би спасио свој народ од братоубилаштва, него што су побили њихову дјецу… Заклали су их као јагањце. Па не само што су заклани, него су их послије тога сасјекли на комаде. Можете да замислите какав је то злочин. Па им је и то мало било, него су онда спалили њихове мошти, да се не би народ скупљао, рекао је Митрополит црногорско-приморски и додао је да је оно што је Божје ипак неуништиво. -Ево их, васкрсавају! Васкрсавају широм васељене и њихова мученичка крв наставља ону голготску Христову мученичку крв, казао је Његово Високопреосвештенство.

Након Литургије, у просторијама Парохијског дома отворено је представништво Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору. Госте је прво поздравио председник овог Друштва за Црну Гору г. Славко Крстајић и најавио проф. др Олега Колобова, који је говорио о историјату и значају ове православне организације, основане у другој половини деветнаестог века под покровитељством руских царева, која данас врши православну мисију у читавом свету. Архијереје и остале госте поздравио је и градоначелник Будве г. Драган Краповић.

Потом су уручене чланске карте и ознаке новим члановима Друштва: протојереју-ставрофору Обрену Јовановићу, секретару ЕС и ЕУО Митрополије црногорско-приморске, протоереју-ставрофору Гојку Перовићу, ректору Цетињске Богословије, протојереју-ставрофору Јовану Рајаку, др Владимиру Божовићу, професору Универзитета Црне Горе, Марку Царевићу, Блажу Паповићу и Гојку Раичевићу.

Митрополит Амфилохије одликовао је архијерејском граматом председника овог Друштва за Нижњи Новгород проф. др Олега Колобова, а Орденом спомена на прославу стогодишњице страдања руске царске породице Романових великог добротвора Цркве г. Димитрија Малишева. Градоначелнику Будве г. Драгану Краповићу и г. Сергеју Бабурину уручио је поклон - реплику васкршњег јајета цара Николаја Другог Романова.

Скупу су се поздравним словом обратили и Епископи городецки и ветлужски Августин и будимски Лукијан. Потом су архијереји посјетили манастир Подмаине.

Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим, изасланик Патријарха Алексанријског Теодора Другог на обележавању стогодишњице страдања царских страстотерпаца Романових, Епископ городецки и ветлужски г. Августин, изасланик Патријарха московског Кирила, и Архиепископ медонски г. Михаило посетили су Цетињски манастир. Након свечане доксологије Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије упознао је високе госте са историјом и духовним значајем Цетињског манастира.

Извор: Митрополија црногорско-приморска




Нема коментара:

Постави коментар