Дана 28.03.2017. саопштена је пресуда Његовом Блаженству,
Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г.г. Јовану, Епископу
брегалничком г. Марку, Епископу стобијском г. Давиду, двојици свештеницима,
четири монахињама, и десеторо верницима Православне Охридске Архиепископије,
због кривичног дела “прања новца”, због ког се суде већ по други пут, зато што
је Врховни суд Р. Македоније вратио првоосуђујућу пресуду на поновно одлучивање
првостепеном суду.
После првоосуђујуће пресуде за ово кривично дело, да се подсетимо, која је представљала трогодишњу казну Архиепископу Јовану, а коју је он издржао седам месеци, превремено је био ослобођен залагањем Патријарха московског и целе Русије г.г. Кирила.
Изрицање пресуде је било заказано за 28. март, међутим судија Ивица Стефановски исту није изрекао на начин на који се изриче пресуда, читајући диспозитив пресуде, већ као да је на пијаци, присутнима из Православне Охридске Архиепископије, који су били оптужени у овом процесу, рекао је изругивајући се, да је за све оптужене донео ослобађајућу пресуду, осим за Архиепископа Јована, као и за лица Исајла Поповског и Васила Трајковског, и да је конфисковао једну њиву у скопском селу Нерези. Архиепископу Јовану је изрекао казну истог временског рока колико је он већ одлежао у затвору, а Исајлу Поповском и Василу Трајковском је изрекао условне затворске казне , али није рекао на колико времена. Конфисковано је грађевинско земљиште у вредности од 140000 евра.
Илустрација, да је суд под председништвом горепоменутог судије пијац, а не судница, представља следећи детаљ: Предмет оптужбе у судском спору који је започео још 2012. г. била је горепоменута њива у Нерезима у вредности од 140000 евра, новац удружења “Анастасија” у вредности од 80000 евра, и њива у Штипу у вредности од 14900 евра. Одмах на првом суђењу, тужилац је одустао од њиве у Штипу, као на пијаци, уз образложење да за тај новац није било доказа, иако је и за тај новац имало исто толико доказа, односно није имало доказа исто као и за остали новац из оптужнице. Сада, после обновљеног суђења, а по изреченој пресуди, суд ће требати да врати и 80000 евра, који су били конфисковани са рачуна удружења “Анастасија”.
После првоосуђујуће пресуде за ово кривично дело, да се подсетимо, која је представљала трогодишњу казну Архиепископу Јовану, а коју је он издржао седам месеци, превремено је био ослобођен залагањем Патријарха московског и целе Русије г.г. Кирила.
Изрицање пресуде је било заказано за 28. март, међутим судија Ивица Стефановски исту није изрекао на начин на који се изриче пресуда, читајући диспозитив пресуде, већ као да је на пијаци, присутнима из Православне Охридске Архиепископије, који су били оптужени у овом процесу, рекао је изругивајући се, да је за све оптужене донео ослобађајућу пресуду, осим за Архиепископа Јована, као и за лица Исајла Поповског и Васила Трајковског, и да је конфисковао једну њиву у скопском селу Нерези. Архиепископу Јовану је изрекао казну истог временског рока колико је он већ одлежао у затвору, а Исајлу Поповском и Василу Трајковском је изрекао условне затворске казне , али није рекао на колико времена. Конфисковано је грађевинско земљиште у вредности од 140000 евра.
Нико из Православне Охридске Архиепископије још увек није
добио пресуду, али из онога што је било као на пијаци изречено на суду јасно је
то да суд није поштовао препоруке Врховног суда, које су биле јасне и
недвосмислене: “са сигурношћу да се утврди да ли је новац због ког су окривљени
били оптужени да су га прали, потичу из конкретног кривичног дела које је
претходно извршио првоосуђени Јован Вранишкоски”. Из свих доказа који су били
изнесени на судској расправи јасно је да не постоји новац који је могао да буде
предмет прања, али је са друге стране судија морао да поштује и наређење власти
која је на одласку, по сваку цену да осуди Архиепископа Јована. Како нису могли
да осуде само Архиепископа Јована, због тога што он није био осуђен да је сам
прао новац, као колатерална штета били су осуђени и Исајло Поповски и Васил
Трајковски. Добро у свему овом лошем је јединствено то што су бар остали
окривљени ослобођени, а удружењу “Анастасија” биће враћени 80000 евра.
Илустрација, да је суд под председништвом горепоменутог судије пијац, а не судница, представља следећи детаљ: Предмет оптужбе у судском спору који је започео још 2012. г. била је горепоменута њива у Нерезима у вредности од 140000 евра, новац удружења “Анастасија” у вредности од 80000 евра, и њива у Штипу у вредности од 14900 евра. Одмах на првом суђењу, тужилац је одустао од њиве у Штипу, као на пијаци, уз образложење да за тај новац није било доказа, иако је и за тај новац имало исто толико доказа, односно није имало доказа исто као и за остали новац из оптужнице. Сада, после обновљеног суђења, а по изреченој пресуди, суд ће требати да врати и 80000 евра, који су били конфисковани са рачуна удружења “Анастасија”.
Предмет ове оптужнице је био новац целокупна четири годишња
буџета, који је Архиепископ Јован, према мишљењу суда у Велесу, ненаменски
потрошио још док је био у МПЦ. Ипак, због тога је био осуђен на две године и
шест месеци затворске казне, и ту казну је у целости издржао. Питање које је
поставио Врховни суд, а које су поставили и сви оптужени у току првог и другог суђења
за прање новца је: како могу једном потрошени новац поново да се пусте у промет
и да се он пере?
Из тог разлога, нико од оптужених, а сада ослобођених
оптужнице, припадника Православне Охридске Архиепископије не осећа потребу да
изрази благодарност због тога што су добили ослобађајућу пресуду. Не само због
многобројних малтретирања, која су претрпели у последњих година судским
гоњењима, на правди и истини, и не само због тога што су многи од њих изгубили
здравље, него нарочито због тога што корумпирани судија, који је познат да је и
у другим процесима судио по наређењу власти која је на одласку, није смогао
снаге да суди праведно. Надамо се да ће нова власт смоћи снаге да преразгледа
овај случај, који представља школски пример корупције у судству.
Православна Охридска Архиепископија на челу са њеним
предстојатељем, Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г.г. Јованом
неће ометати процес преговора о статусу МПЦ која још увек није призната ни од
једне православне Цркве, а који до сада није могао да се оствари управо због
режимских судских гоњења чланова Православне Охридске Архиепископије. Ипак,
упорно ће се борити, заједно са новим властима, који су то најављивали, против
покварених судија, који стоје на путу развоја демократије у нашој отаџбини.
Извор: poa-info.org/Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар