Свечано вечерње служио је Преосвештени Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење протопрезвитера Владана Симића.
-Обичај је у последњих два, три века да се 1/14. јануара обележава и почетак Нове године, то
је сутра, по нашем старом календару, иако је уствари црквена Нова година 1.
септембра, по древној традицији, још из библијских старозаветних времена, али у
новије време, под разним утицајима, са разних страна, почело је обележавање
такозване грађанске Нове године, поред црквене. Користим прилику да, свима
вама, свој нашој браћи и сестрама по вери, честитам и тај новоуведени и не
строго црквени празник, али да зажелим свако добро, сваки благослов и духовни
напредак у овој Новој години, рекао је владика Иринеј по завршетку вечерње
службе.
На дан празника, епископ Иринеј је служио је свету Литургију
уз саслужење епископа Јована (Пурића), протопрезвитеâ Григорија Сапсаја и
Владана Симића, као и новосадских ђакона.
Беседећи по прочитаној Јеванђелској перикопи, владика Иринеј
је објаснио зашто је било потребно да се обичај, предвиђен да символизује завет
старозаветног човечанства и Бога, односно оданост народа Божјега Господу,
примењује на дете које није обично, смртно дете, него Богочовек.
-Бог који се рађа као дете нас ради, а после тога и обичај
обрезања се примењује на Њега као и на сву другу децу, иако Он нема греха. Он
не само да нема греха него је Он носилац вечног савеза, завета између Бога и
човечанства. Дакле, примењује се старозаветни обичајни закон на самога
Законодавца, навео је владика Иринеј, додајући да празник Обрезања Господа и
Спаса нашег Исуса Христа потврђује реалност људске природе у једном и недељивом
Богочовеку. -То надахнуто говори и апостол Јован Богослов, који каже да сваки
дух, сваки људски дух, који признаје да је Христос дошао у Телу - од Бога је, а
сваки који говори да Христос није дошао у Телу - није од Бога него од ђавола. Црква овај велики празник свечано
прославља, и то, како је Владика истакао, не само као сећање на један догађај
из овоземаљске биографије Господа Исуса Христа, него да би свима нама то био
образац и правило нашег живљења и делања.
-Пример таквога живљења, образац кротости, смирења, учитељ
истините вере био је Свети Василије Велики. Није био само одличан теолог, већ и
велики монах, аскета, духовник, молитвеник и борац за чистоту вере. До дана
данашњега, православно монаштво се у основи руководи оним правилима манастирског и монашког живота која
је он написао, рекао је Епископ.
-Светом Василију су многи храмови посвећени, па и овај
скромни придворни храм у Новом Саду. Владика Иринеј је казао да су сви украси у
параклису, тако скромни, дело људи који су ишли путем Крста, као емигранти,
избеглице, пред терором из своје отаџбине. -Ти људи су, куд год су стигли из
своје далеке отаџбине Русије, прво подизали себи храм. Ту су се сабирали, славили
Бога и сећали се једни других. Наш велики владика Иринеј Ћирић је, учивши се у
Русији и заволевши тамо народ, одобрио да та избегличка руска заједница служи
управо у овом скромном храму, нагласио је Владика бачки Иринеј.
Епископ Јован је благословио славски колач и жито, после
чега је заблагодарио Богу што нас је, молитвама Светог Василија, окупио данас у
параклису у Владичанском двору. -Нека Господ укрепи нашег владику Иринеја, да
му да силе, крепости и снаге у ношењу крста. Заиста нам требају молитве Светога
Василија Великог у богословствовању јер смо ми само ученици, они који праве
увод у богословље, а он је заиста богослов за пример, корифеј учитеља и отаца
Цркве, казао је Епископ Јован.
Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног
појања Свети Јован Дамаскин, под управом јерођакона Јеротеја, сабрата
Светоархангелског манастира у Ковиљу.
Извор: Епархија бачка
Нема коментара:
Постави коментар