-На овај дан сећамо се два светитеља, Светог папе Силвестара који је живео у 4. веку и Светог Серафима Саровског, великог руског подвижника из 18. и 19. века. Свети Силвестар је у своје време био велики чудотворац и учитељ Цркве, допринео је да се Свети Константин и Јелена обрате у хришћанство и постану заштитници Цркве Христове. Свети Серафим Саровски био је прави пример покајника и молитвеника, који је у дубокој старости добио благослов од Пресвете Богородице да прима људе, подучава их и исцељује немоћи људске, подсетио је владика Фотије и наставио:
-Чувена је његова беседа о циљу хришћанског живота и
човековог биствовања на Земљи, а то је задобијање Духа Светога. Идући у сусрет
великим празницима, Крстовдану и Богојављењу, сви треба да се трудимо да живимо
тајну Богојављења, да нам се Господ јави у нашем срцу и души, јер је човек
створен да буде храм Духа Светога. То је поука којој нас учи Свети Серафим, а
из његовог житија можемо да се поучимо и још једној важној ствари. Он је тек у
дубокој старости почео јавно да проповеда и прима људе на исповест, а пре тога
је водио велике борбе, аскетски живот и већ је постао чудотворац и задобио дар
прозорљивости. Данас многи млади људи, духовно неутврђени прерано постају
учитељи, а сами се нису довољно поучили. Да бисмо ми учили људе треба пре свега
да задобијемо дарове Духа Светога, јер нас онда Бог руководи у нашој проповеди
и делима, а ако сами, само љуским моћима то чинимо можемо пропасти и ми и наши
ученици, рекао је епископ Фотије и поручио: -Пре свега потребно нам је стрпљење
да бисмо узрасли у тајни богопознања, да би наша прича о Богу била заснована на
искуству и да бисмо пронашли покајање као једини пут Спасења.
Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије служио
је 14. јануара 2017. године свету архијерејску Литургију у Шибенику.
-Данашњи дан донео нам је три духовне радости, јер
прослављамо три празника: Обрезање Христово, Светог Василија Великог и Нову
Годину по старом календару. Обрезање Господње је празник који нам шаље поруку
да је Христос постао реалан човек и узео људско тело ради нашег спасења - овај
празник је продужетак Божића и праслика хришћанскога крштења. У Старом Завету
су се људи обрезивали да би показали да су чланови изабраног народа, а у Новом
Завету крштење представља улазак у Цркву Божју, подсетио је епископ Фотије.
-Данас се присећамо и великог аскете и учитеља Цркве из 4.
века, Светог Василија Великог. Овај светитељ био је значајан богослов и
чудотворац који се одликовао изузетном благодаћу. Написао је многе црквене
књиге и борио се против јеретичких учења, а с правом је називан оцем монаштва,
јер је написао правила живота у манастиру која монахе поучавају како да се
подвизавају да би достигли Царство Небеско. Трећи празник данашњег дана
представља Нова Година, а ово је један од три датума која за хришћане
представљају почетак нове године. Првог септембра почиње црквена нова година
којом почиње нови богослужбени круг, првог јануара година почиње по новом
грегоријанском календару, а данас, 14. јануара по старом јулијанском календару.
Нека нови круг нашега живота буде благословен у овој новој години, да будемо
трезвени хришћани и удубљујемо се у тајне наше вере, јер се у њима крије и
тајна вечнога живота, Будимо блиски Богу и једни другима, нека то буде програм
нашег живота како у новој, тако и у свим наредним годинама, поручио је епископ
Фотије.
Извор: Епархија далматинска
Нема коментара:
Постави коментар