Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије је служио 26. јула 2026. године свету Литургију и обавио чин великог освећења новоподигнутог и
Високопреосвећеног Митрополита у порти светог храма свечано су дочекали надлежни парох, јереј Јован Ашћерић, и протојереј-ставрофор Милан Миловановић, свештеник који је још 2008. године започео градњу овог импозантног храмаи изнео највећи терет његовог подизања и завршетка.
Заједно са њима, влаику Фотија су дочекали и архијерејски намесник зворнички, протојереј-ставрофор Милош Зекановић, свештенство, ђакони, бројни верни народ зворничког краја, као и кум великог освећења храма градоначелник Зворника г. Бојан Ивановић. На крају свете Литургије беседио је владика Фотије:
– Часни оци, драга браћо и сестре, дозволите ми да вам се обратим данас једном кратком беседом поводом освећења овог храма Светог апостола и јеванђелиста Марка на Брањеву. Ово је диван, велелепан храм, живописан и украшен. Данас је овде заиста био предукус Царства Небеског, али и Великог петка и Васкрсења – Крста и Васкрсења. То је увек тако у нашем предању и у нашим црквама. Доживели смо лепоту и постојаност нашег православног богослужења, јер су наше цркве утемељене на Христу Богочовеку, а не на људском, земаљском и пролазном.
Зато данас желим да упутим благодарност у име свих свештеника, Црквеног одбора и свих оних који су помагали изградњу овог светог храма и довели до овог свечаног тренутка, да га данас можемо освештати. Нека буду благословени и нека их Бог дарује сваковрсним добром и здрављем, а њиховим породицама да успех. Нека буду благословени и од Бога и од људи, јер када се подиже света црква, то је једно узвишено, небоземно дело. Из тог разлога, прочитаћу вам песму коју сам написао пре неколико дана, а односи се уопште на градњу храмова, а не само на ову цркву:
Митрополит Фотије: Града цркве
Градња цркве у једном месту
је његово узлажење ка небу
а и силазак неба на земљу,
црква је дакле свето,
небоземно место
крста и васкрсења,
место сусрета
Бога, ангела и људи,
место пројаве
Царства Небескога у историји,
на земљи
Народни песник је давно рекао,
да градећи цркву градимо себе,
себе боголиког, христоликог,
по облику и подобију Божјем,
градећи једну цркву
ми постајемо деца Божја
јер градимо кућу
своме Небеском Оцу - Богу,
да Му се на том месту непрестано молимо,
да плачемо над собом кад грешимо
и да се радујемо када се покајемо
Зато путниче који ходиш земљом овом,
и у којој видиш цркве и светиње,
знај да у тој земљи има спасења, има Бога,
јер Бог живи у Својим небоземним кућама,
у Својим православним црквама,
у којима многи људи прогледају,
глухи поново чују,
хроми проходају,
ту се проповеда Јеванђеље Христово,
Царство Небеско и Живот Вечни,
то је Православље,
- земља и људи, цркве и светиње
које постоје и живе славећи Бога,
Једног у Тројици
- Оца и Сина и Светога Духа,
Коме нека је Слава
у векове векова
Амин
То је песма коју сам написао о градњи цркава, а то се истовремено односи, слободно можемо рећи, и на градњу нас као цркве Бога живога – нас крштених људи и православних хришћана. И на крају, да не бих много дужио, хвала вам још једном на трпљењу, стрпљењу и молитвама које сте узносили заједно са свима нама. Ја сам, носећи свој крст, служио данас са вама ову свету литургију и, хвала Богу, одслужили смо је тако да буде уписана у анале историје овога храма и, ако Бог да, у историју свих наших цркава у Епархији зворничко-тузланској. Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Извор: Епархија зворничко-тузланска
Још домаћих црквених вести можете да пронађете ОВДЕ.
„Дођи и види“ пратите нас на нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
Нема коментара:
Постави коментар