Манастир Светог архиђакона Стефана (обновљен 1970), Сланци,
Велико село. Манастир Сланци налази се поред истоименог насеља Сланци источно
од Београда, и припада Архиепископији београдско-карловачкој Српске православне
цркве.
Ми смо имали велику државу, велике моћне краљеве и цареве. Сви су они имали дворове у којима су живели. Но, од тих дворова данас нема ни трага ни гласа. Оно што су оставили у службу Божију, Бог је сачувао и до данашњих дана. Ево нам Студенице, ево нам Грачанице, манастира Хиландара и многих других. Што је рађено у славу Божију и да служи за душу и спасење, то је, у већини, остало да и до дан данас врши своју мисију.”
Телефон: 011/2784-470
Ми смо имали велику државу, велике моћне краљеве и цареве. Сви су они имали дворове у којима су живели. Но, од тих дворова данас нема ни трага ни гласа. Оно што су оставили у службу Божију, Бог је сачувао и до данашњих дана. Ево нам Студенице, ево нам Грачанице, манастира Хиландара и многих других. Што је рађено у славу Божију и да служи за душу и спасење, то је, у већини, остало да и до дан данас врши своју мисију.”
Настанак манастира
По очуваној народној традицији са којом се историчари
мање-више слажу, манастир је основао краљ Драгутин крајем XIII века. Овакав
немањићки, настанак манастира има потврду у каснијим усменим и писаним
предањима у којима се назива: ,,стари манастир" , који је био посвећен
Ваведењу Пресвете Богородице.
Историја манастира
Манастир је током векова поделио бурну историју свог народа.
У првој половини XV века, када је српска престоница из Крушевца пренешена у
Београд за време владавине деспота Стефана Лазаревића , манастир је уз нагли
развој престонице доживео свој процват. Напредак манастира је настављен и током
владавине деспота Ђурађа Бранковића. Тада из поштовања према ктитору обновитељу
манастир је посвећен новом патрону - Светом Првомученику и Архиђакону Стефану
(манастирска слава је празник преноса моштију Светог Стефана 15/2 август). По
казивању деспот Ђурађ дао је тада манастиру део часних моштију Светог Стефана.
То је период процвата манастира у доба деспота Стефана и Ђурађа, када ово
светилиште у народу добија назив велики манастир.
Падом деспотовине под Турке 1459.г. настала су тешка
времена, када су се од српског народа тражиле многе жртве. Турци су тада убили
игумана и 30 манастирских ђака, а нетрулежно тело најстаријег ђака Стефана
објавило је његову светост, те су, бојећи се скрнављења, калуђери склонили
мошти ђака мученика Стефана у манастир Војловицу, на територију Угарске.
Манастир је више пута разаран и обнављан. Године 1833. је
потпуно срушен пошто напукли зидови и оштећени сводови нису више могли да служе
својој намени.
Од његовог материјала су изграђене две цркве: у Великом Селу
(посвећена Светом Архиђакону Стефану) и у
Миријеву (посвећена Светом Пророку Илији).
Место порушене светиње народ је обележио оградом, а место часне трпезе
покривено је настрешницом.
Метох Хиландара
Године 1900. на месту старог манастира подигнута је мала
капела. А после шест деценија, српски патријарх Герман положио је камен темељац
за почетак обнове манастира. Свечано освећење темеља манастирског храма и
конака обављено је 1967.г. У темеље оба здања положене су повеље исписане на
пергаменту у којима је писало: ,,Обнављајући са Божјом помоћи ову светињу
Немањића додељујемо јој свету мисију да се у њој, као метоху Хиландара,
припремају млади монаси за подвижнички живот у манастиру Хиландару”.
На празник Преноса моштију Светог Стефана 1971.г. патријарх
Герман (Ђорић) извршио је освећење (троносање) храма и служио је Свету
Архијерејску Литургију. Стари манастир је васкрснуо и пропојао поново у славу
Божију. У свом говору патријарх Герман је рекао: "део моштију Светог
Стефана које сам пре десет година измолио од руског патријарха Алексеја данас
смо ставили овде у Часну трпезу. Ради симболике ставио сам у Часну трпезу и
камичак са Гроба Господњег који сам донео из Јерусалима, и део камичка који је са самог врха планине
Атос на Светој Гори."
Икона Богородице Тројеручице
За свечаност освећење храма у Сланце је сигао проигуман
Хиландара о. Никанор и донео дарове хиландарског братства за нови метох: икону
највеће хиландарске светиње Богородице Тројеручице (копију израђену у Кареји),
као и све потребне богослужбене књиге и одежде. Током векова насликано је више
копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресвети лик приближио онима
који не могу походити Свету Гору. Најпознатија копија налази се у манастиру
Светог Архиђакона Стефана у Сланцима. Манастирско
братство и многобројни народ су сведоци чуда које се десило на Преображење
1989.год. На икони Богородице Тројеручице, запажен је крст на челу, а затим и
сузе из оба ока. Данас, на њој се јасно види траг суза.
Адреса: Теслина 1, 11215 Сланци, Београд
Телефон: 011/2784-470
Нема коментара:
Постави коментар