петак, 03. јун 2016.

Митрополит Амфилохије на празник Св. цара Константина и царице Јелене одслужио Литургију на Ратцу

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је данас, на празник Светих цара Константина и царице Јелене, са свештенством Свету службу Божију на темељима ранохришћанске светиње на локалитету Ратац ко Бара.

Након Литургије, благосиљан је славски колач у славу Божју и у част данашњег празника.

Митрополит Амфилохије је у литургијској проповиједи рекао да су равноапостолни цар Константин и царица Јелена били велики прваци људскога рода.

„Цар Константин је у она преломна времена схватио и прихватио да је Црква Христова непобједива, да је у њој као живој заједници, заједници Бога и човјека, вјечној и непролазној, прави смисао и његовога царства, и да је вријеме да се ослободи, и он и народи који су живјели у том царству, заблуда незнабожачких, лажних богова, лажних идола, лажнога богослужења. И да крене и он за Христом, следујући светим апостолима, следујући многобројним мученицима од првога до трећега вијека, који су својом мученичком крвљу посвједочили своју вјерност Христу“, рекао је Владика.

Он је подсјетио да је у то вријеме било најстравичније гоњење Цркве Божије.

„То је био послењи грч, пагански многобожачки, да сузбију, да побиједе, да униште име Христово и Цркву Божију. У то вријеме је био и онај, како га је народ код нас запамтио пролети цар Дукљан, цар Диоклецијан, који је владао и овим крајевима и био поријеклом из Далмације. Био је велики злочинац и убица и прогонитељ хришћана. И у то вријеме се, дакле, појављује цар Константин и 313. године доноси чувени Милански едикт којим даје слободу Цркви хришћанској“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је нагласио да је тим документом цар Константин наредио да се хришћанима врате опљачкани храмови и остала одузета имовина.

„Он још није био крштен, али се у срцу своме већ поклонио Господу и Његовој светињи, па није чудо да је он сазвао и први васељенски сабор 325. године у Никеји. Тако је он положио темеље тзв. сагласија између цркве и државе, чиме је утемељена константиновска епоха која је владала вјековима и на Истоку и на Западу“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након Литургије је приређено послужење за све присутне.

На Ратац су тада приспјели и чланови Београдског мушког хора „Свети Јован Владимир“, који ће сјутра у барском саборном храму учествовати на Светој литургији и Литији, која ће поподне проћи градским улицама.

Митрополит Амфилохије их је поздравио ријечима добродошлице, уз подсјећање да су име добили поводом прославе 1000-годишњице мученичке кончине Светога Јована Владимира.

По Владичиној жељи, они су отпјевали химну краља Николе Петровића „Онамо, ‘намо“.

Р.В























Извор: Митрополија црногорско-приморска

Нема коментара:

Постави коментар