11111111111111

Претражи овај блог

петак, 3. јун 2016.

ТРЕБА СЕ МОЛИТИ, НЕ САМО УСТИМА, НЕГО И СРЦЕМ

Меру достојанства своје молитве мерићемо људским мерилом, квалитетом наших односа са људима. Какви бивамо са људима? Некада им хладно, без учешћа срца, по дужности или из пристојности исказујемо своје молбе, похвале, захвалност или чинимо за њих нешто; а некада са топлином, од срца, са љубављу или некада притворно а некада искрено.
Исто тако смо неуједначени и са Богом. А не треба тако. Треба увек од свег срца исказивати Богу и славословље и благодарење, и молбу; треба увек од свег срца чинити свако дело пред Њим; свим срцем увек волети Њега и уздати се у Њега.

Речи молитве сличне су киши или снегу, ако се изговарају са вером и саосећањем: у свакој од њих садржана је њој својствена сила и плод. Кишне капи или пахуљице, које падају попут непрекидне нити или у грудвицама, напајају земљу, и она рађа и доноси плод; тако и речи молитве представљају кишу душевну која свака посебно, напаја душу, и она рађа плодове добродетељи, садејствујући Светом Духу, посебно још ако је то сузна киша.

* * *

Свети Јован Кронштатски
«Мисли о молитви»
Извор: Манстир Ваведење (Београд)

Нема коментара:

Постави коментар