Свети и велики сабор: Православна црква не смије да остане ван дискусија о важним питањима савременог човјечанства

Православна црква више не сме да остане ван дискусија о важним питањима савременог човечанства као што су ратови, сиромаштво, клима, дискриминација, економска криза. Она мора да буде у средишту тих расправа и да из своје древне традиције да нове одговоре на модерне изазове. Овако су на јучерашњој конференцији за новинаре представљени основни циљеви документа поводом мисије цркве у савременом свету о којем је Свети и Велики Сабор, који се одржава на Православној академији на Криту, расправљао првог дана заседања, у понедељак. Према речима архиепископа Јова телмисоског, портпарола Сабора, он је усвојен уз мање измене и треба да ускоро буде доступан јавности.

Митрополит Александар нигеријски, портпарол делегације Александријске патријаршије, рекао је јуче и да је православна црква Африке задовољна овим документом, али да је он могао бити написан и са више храбрости и динамичности.

– Ми треба да укажемо где лежи зло. Треба да говоримо о светској економији, концепту либерализма, да спроводимо дискусије. Афричке нације шездесетих година прошлог века освајају независности, али су и дан-данас у потчињеном положају. Сви ресурси нације су под контролом великих компанија. То је колонијализам под другим именом. Локалне цркве треба да спроведу расправе о томе шта треба учинити да би ствари дошле на своје и биле исправне – рекао је митрополит Александар.

Другог дана заседања Сабора, јуче, на дневном реду био је документ који се бави питањем православне дијаспоре. Како је указао Јован Хрисавигис, који је портпарол делегације Васељенске патријаршије, канонска абнормалија је у организацији православне цркве у дијаспори.

– Има много православних верника ван  православне земље, у САД, Аустралији, Азији. И ту постоји једна канонска неправилност. У Србији, постоји само једна православна црква, у Грчкој, такође, а у Америци можете имати у једном граду или региону присутних и свих 14 аутокефалних цркава. Све патријаршије би се сложиле да то није нормална ситуација и овај Сабор се труди да нађе конструктивно решење за то – рекао је Јован Хрисавигис.

Архиепископ Јов је одговарао на питања о православним црквама које не присуствују заседању Сабора (Фото: Душко Филиповић)

Архиепископ Јов  је и јуче одговарао на питања  о православним црквама које су одлучиле да не присуствују заседању Сабора, који је требало да буде свеправославни. Говорио је о Антиохијској патријаршији, уз грузијску, јединој православној цркви која није потписала свих шест предсаборских докумената. Њихов потпис не налази се испод Правилника о раду Сабора и нацрта који се бави светом тајном брачне заједнице.

– Представници Антиохијске патријаршије нису их потписали не зато што се не слажу са текстом, већ у знак протеста јер питање канонске јурисдикције над Катаром, о којем се споре са Јерусалимском патријаршијом, није решено. Међутим, током дискусија о заказивању Сабора на Криту у јуну, Антиохијска патријаршија није имала замерке на његово одржавање. После јануара ове године, кад је утврђен датум и простор одржавања Сабора, она је наставила да учествује у припремним састанцима. Тражили су да документа буду преведена на арапски, обезбедили су и преводиоца и она су окачена на званични сајт Сабора. Чак су послали и комплетну листу делегата за Сабор – рекао је архиепископ Јов.

Он је подсетио и на начин гласања на заседању које је окупило десет  православних цркава. Одлуке се доносе једногласно, концензусом, како је и утврђено Правилником рада Сабора. О предлогу поглавара Албанске православне цркве Анастасија да се одлуке усвајају већином гласова, према речима архиепископа Јова, неће се расправљати. Иначе, цркве које не учествују на заседању, руска, бугарска, грузијска и антиохијска, осим на документ који се бави односом православне цркве са осталим хришћанским светом, највише примедби имале су управо на документ „Мисија православне цркве у савременом свету“.

Јелена Чалија

Извор: Политика / Митрополија црногорско-приморска